Олег Трофимов: АГОНИЈА САТАНСКЕ ХУНТЕ

Постоји духовни закон-пословица „ако ђаволу кажеш ‘а’, онда ћеш морати да кажеш и ‘б’“. Чак ако и не желиш казати то „б“, ти ћеш бити доведен до „б“! Зато што са ђаволом не може бити никакве нагодбе, мала лаж рађа велику

Велики Пост се ближи крају. За хришћане је то пут духовног узлажења ка сусрету с васкрслим Христом, то је духовна борба и на крају крајева, с помоћју Божјом – побѣда. А за ђавола то је предвѣсник његовог краја, то су његови грчеви и кежења, прѣдсмртна агонија.

Али не трѣба заборавити на пророчанства казана Христом о послѣдњим врѣменима, „када ће осиромашити благочашће, а мржња порасти“, па макар се чак говорило како сад врѣме „нѣје послѣдње“, то се у сваком случају на наше очи дешавају чудовишна наравствена деградација и злочини. Европа се, одступивши од Христа, примивши либералне врѣдности умѣсто хришћанских, поклонила златном телету, постала Евросодомом. А њене колонијалне периферије попут Украјине су постале полигони фашистичко-сатанистичких идеологија и још чудовишнијих безакоња.

Сада су русофобија и фашизам већ отворено државне идеологије, гдѣ људска права не постоје. И у тој срѣдини прибѣжиште за хришћане је Црква Христова, и свето причешће – Пасха Христова.

Расколи и католичка експанзија су ударци које је канонска Црква издржала у послѣдње врѣме. Тешко је судити колико правилно су јерарси Цркве заузели лојални, а гдѣгдѣ и подстрекачки став у крвавом државном преврату, али заједничко „поскакивање“ с хунтом на мајдану нѣје зауставило, него је чак и повећало талас отимачине православних храмова, убистава православних свештеника и монахиња, великих православних писаца и родољуба попут Олесе Бузине, а да се не говори о убијенима у грађанском супротстављању у зони АТО и тамо порушеним храмовима и манастирима. И ако се у обзир узме став „нека мала жртва спасе већи дѣо пастве од прогона и мрцварења“, онда се јавља питање по којој цѣни је и шта дато у замѣну за тај „мир“? Шта смо добили у замѣну? Извѣсно врѣме „спокоја“?

Постоји духовни закон-пословица „ако ђаволу кажеш ‘а’, онда ћеш морати да кажеш и ‘б’“. Чак ако и не желиш казати то „б“, ти ћеш бити доведен до „б“! Зато што са ђаволом не може бити никакве нагодбе, мала лаж рађа велику.

То је она глобална лаж што нас Русе, крштене као Русе на земљи руској, данас чини нерусима – окрајцима – Украјинцима. Нама, православној држави, наметнули су католичку, аустријску жуто-плаву заставу, поклоњену регрутима аустријског краља Галичанима за убијање мађарских сељака, и та њихова крв и проклетство пали су на нашу државу. Као химну су нам наметнули пољски политички шлагер „Јешче Полска ње згинела“…

Највеће издајство Христа још прѣ мајдана јесте потписано од свѣх (!) вѣроисповѣсти Украјине, међу њима и наше УПЦ МП, још за живота Блажењејшег Владимира, декларације о примању европских – евросодомских врѣдности! У 2015-16. гг. држава је већ усвојила низ закона о правима ЛГБТ. Али од свѣх вѣроисповѣсти више се и не чује глас протеста против ЛГБТ, већ против „агресора“.

Још чудовишнији прѣступ наше (о, како је све теже говорити НАША) Цркве је када се ОД ПАСТВЕ прикупља новац и провијант ЗА УБИЈАЊЕ ПАСТВЕ и рушење храмова. Када паству благослове да убија паству. Или кад, на примѣр, митрополит јавно сахрањује „хероја“, пуковника АТО, с узвишеним говорима као великог сина Украјине, кога је у зони АТО убио дѣда-„сепаратиста“ због силовања малолѣтног дѣтета, своје унуке. И све зарад златних клозетских шоља олигарха, и све зарад фашиста што парадирају по мајдану, све зарад иконе Бандере у рубини. Када забрањују свештенике и скидају их с парохија зато што отворено изјављују да не дѣле врѣдности бандеро-фашистичке хунте и евросодома!!! Крв житеља Донбаса је на мантијама очева-братоубица!

Па каква је цѣна тог „мира“? Колико дуг је такав „мир“? Хоће ли нас Бог ободрити или казнити за то?

А сада пажња!

У Кијеву је 22. априла у парламенту Украјине регистрован пројекат закона о посебном статусу религиозних организација чији се руководећи центри налазе у држави признатој као земља агресор. Аутори пројекта закона су депутати из „Блока Петра Порошенка“. Текст још нѣје обнародован, како би се након његовог изгласавања дописао, а безакоње узаконило.

Ко су ти депутати?

Ако ћемо укратко, то су олигарси заинтересовани за свој бизнис на крви, а што је више крви, то бизнис боље иде. А сад ћемо подробније о послѣдњим цртама из биографија.

Народни депутат Украјине Артур Герасимов. 1999. – генерални директор компаније „Украјинска маркетиншка група“. Од новембра 2014. – народни депутат Украјине. У парламент прошао из „Блока Петра Порошенка“ (бр. 43 у списку). Предсѣдник Сталне делегације Врховне Раде Украјине у Парламентарној скупштини ОЕБС-а. Члан Комитета Врховне Раде Украјине по питањима националне безбѣдности и одбране. Замѣник руководиоца групе за међупарламентарне везе с Републиком Пољском. На челу је поткомитета Врховне Раде за војно-индустријски комплекс и војно-техничку сарадњу. Без обзира на то што је рускојезичан, изразити је русофоб.

Народни депутат Сергѣј Алексѣјев. 2014. је изабран за предсѣдника Кировоградске обласне организације политичке партије „УДАР Виталија Кличка“. Члан је Удружења правника Украјине и Међународног удружења адвоката. Удостојен је звања „Правни савѣтник године 2012.“ по верзији Свеукрајинског годишњег конкурса Савеза правника Украјине „Правник године“. Бавио се узвишеним питањима реформе правосуђа, што би допустило дѣлотворније увођење позитивних промѣна у земљи. Али у пракси за њим се вуче дуги реп кривичних дѣла покривања афера „Укрсоцбанке“. Саоснивач је Свеукрајинске друштвене организације „Центар за заштиту права иностраних инвеститора и супротстављање финансијским прѣварама“. Предсѣдник је друштвене организације „Званични фан-клуб браће Кличко“ (од тренутка оснивања 2011. године).

Оба момка имају поприлично некретнина преко границе и фино су легла на европејску руду, обојица су русофоби, тако да што им се нареди, то и извршавају. На плану вѣроисповѣдања, њихов бог је новац. Засад су у тренду фашиствујушћих УГКЦ и УПЦ КП (расколници), њих подржавају.

Па каква мора бити реакција УПЦ на овако израван напад? Можда је ово послѣдња прилика да се учини оно што нѣсу могли или нѣсу хтѣли да учине послѣ крвавог државног преврата. Управо за случај оваквих законопројеката у саборном, обавезујућем документу „Основе социјалног концепта Руске Православне Цркве“ је читко и јасно речено да уколико дѣјства државе узнемирују савѣст вѣрника, Црква има право таквој држави отказати повѣрење и позвати вѣрујуће на мирну, грађанску непослушност таквој власти.

Ваља се сѣтити да садашњи прѣдстојник Блажењејши Онуфрије у своје врѣме нѣје устао да поздрави „хероје“ АТО у Врховној Ради, протестујући против грађанског рата. Да ли ће прѣдстојатељ наћи снаге и мудрости да се заузме за своју паству? Не путем такозваног „мира“ – издаје јеванђељских истина, већ јасним, саборним ставом Цркве, што одговара уредби концепта.

Ђаво је у агонији, попут рањене звѣри он је још у јаросној снази, док се не појави узда, „задржатељ“ – Катехон. И ми, православни хришћани руске земље очекујемо испуњење пророчанстава великих стараца Атоса, Свете Русије, готови смо да се одазовемо позиву Божјему, поћи за његовим обећаним Царем – катехоном. Памтите да као што је прѣ свитања тама, тако је и прѣ побѣде ужас опустошења, али Бог је вѣран својој рѣчи! Побѣда је близу.

Користим прилику да вам свима искрено честитам наступајућу Пасху Господњу! Господ нек вас укрѣпи!

Протојереј Олег Трофимов је доктор богословља и магистар религиологије и философских наука. Због прогона је лишен имовине, крова над главом и мѣста служења, потрѣбна му је помоћ. Картица Сбербанке Русије: 676196000086178580

Прѣвео Драган Буковички

Related posts:

Олег Трофимов: ГРѢХ БРАТОУБИСТВА И НАРОДОУБИСТВА И КОМПЛЕКС НИЖЕ ВРѢДНОСТИ УГКЦ Олег Трофимов: УБИЈАТИ ПРАШТАЈУЋИ – ПАТРИОТСКИ ФАШИЗАМ УКРАЈИНСКЕ ГРКОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ Олег Трофимов: ДЕКОМУНИЗАЦИЈА или КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПОБУЊЕНИК Владимир Варава: СРБИЈА И РУСИЈА – ВИЗАНТИНИЗАЦИЈА ПРОТИВ ВЕСТЕРНИЗАЦИЈЕ Олег Трофимов: САВРѢМЕНИ ЈУНАЦИ РУСКОГ СВѢТА The Saker (Степски Соко): ЗАШТО ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈОШ УВЕК БИВАЈУ КОРИШЋЕНЕ ПОПУТ ПИОНА У ПОЛИТИЧКИМ ИГРАМА Емил Влајки: ПРАВОСЛАВНИ АНТИБАРБАРУС Никола Варагић: КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА Алексеј Осипов: КАТОЛИЧКА РЕФОРМА МОЛИТВЕ „ОЧЕ НАШ“ ГОВОРИ О НЕПОШТОВАЊУ САМОГ ХРИСТА Никита Бондарѣв: ПРОТЕСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ – конзервативна револуција на маршу Огњен Војводић: КАЛЕНДАРСКЕ КАРТЕ СУ НА СТОЛУ Олег Трофимов: ИСЛАМ И ХРИШЋАНСТВО – ХОЋЕ ЛИ СВѢТ БИТИ ДРУГАЧИЈИ?