Од сталног сарадника Словенског вѣсника из Новорусије
Сада су битни јунаци који стоје на стражи Руског свѣта. Управо против тога је усмѣрена бѣсомучна и агресивна пропаганда по читавом свѣту, да би чак и сама рѣч „Рус“ била уврѣдљива и постидна.
Новорусија – Нова Русија, метафизичка је и конкретна географска спојна тачка двају свѣтова – антихристовог, Западне цивилизације у лицу бандеро-фашистичке хунте и свѣта Христовог – Свете Русије. Запад је одступио од Закона Божјег, премда тамо нѣје било катастрофалних ратова и револуција као у Русији. Преко Запада антихрист унапрѣђује демократске врѣдности, свакојаку изопаченост: хибридни рат – прѣтварање руског у неруско, информативни рат – лаж и клевета. Сукоб је постао неизбѣжан!
Новорусија је тачка гдѣ се кује саврѣмена историја Русије! О, како је чудовишно када ми то потцѣњујемо! О, какве нас још тешке и веће послѣдице очекују… Сада убијају Русе зато што су Руси, што чувају сѣћање на своје прѣтке, поштују своје јунаке, чувају своју вѣру, што нѣсу пожелѣли да се придруже евросодомским законима Западне цивилизације, што су одбацили бандеро-фашистичке „јунаке“. И у томе је мученички Христов крст Руса. Безакоња, издаје, геноцида довољно има и у самој Русији. Погледајте какви закони су донѣти сад у ДНР и ЛНР – законодавна забрана побачаја, кривично гоњење за содомију. Ту лекцију ми у Русији још нѣсмо научили.
Без наредбе прѣтпостављених, по заповѣсти свог срца, многи добровољци кренуше да бране без кривице убијане у Новорусији земљаке. Усташе за Свету Русију. Мене, као „пастира ватника“, очевица и учесника тѣх догађаја веома чуди каквим неисповѣдивим путевима Бог доводи људе у овај рат. У заштиту Свете Русије дошли су Срби, Французи, Бразилци, Американци, Каталонци, исељеници из земаља ЗНД, па чак и удаљених земаља, Авганци, Индуси и друге народности. Тѣ људи су нѣ само различити по националностима, него и по вѣрописповѣсти.
Управо те људе смо дужни славити, имена тѣх јунака морају заузимати прве информативне ступце у СМИ. Сѣтите се, недавно су у сиријском сукобу убијени руски војници: летач срушеног авиона, официр који је изазвао паљбу на себе. А сада их сравните са добровољцима Новорусије: они су се тамо по наређењу, а нѣ добровољно нашли, њих су довели, они нѣсу сами дошли, они и њихове породице имају државно осигурање. О њима стално говоре у СМИ. Природно, ја нѣ поричем да су они јунаци. Али колико их прѣвазилази наравствени поступак добровољаца у Новорусији!
О, како је чудовишно понижавајуће национално стање и државно издајство када се ми нѣ можемо заузети за Русе, када РФ беспомоћно посматра свакодневна убиства земљака, разарања храмова Божјих, убиства свештеника, насиље и бесконачну клевету, геноцид над Русима у Новорусији. Како је чудовишно понижавајући положај руских избѣглица, који у РФ годинама нѣ могу добити држављанство у својој Отаџбини. Гдѣ су поуке из историјских лекција?
Имате мајку и оца, везују ли вас с њима најбоља и најсвѣтлија осѣћања? Имате дѣцу, воле ли она вас, а ви њих? Памтимо ли, обилазимо ли своје миле дѣке и баке? Имате браћу и сестре, подржавамо ли једни друге? Имате драге и поуздане другове, схватамо ли како би нам без њих било тешко? Дакле, све то је убијено, тамо нас убијају!
Мене је дубоко потресао одговор младог Сергѣја, њему је 16 година, он је сироче, дошао је у рат у Новорусију с Урала, по зову свога срца. Питам га: „Зашто си овамо дошао?“
– Кад сам видѣо како фашисти убијају мирне људе – дѣцу, старце, шипарце попут мене, схватио сам – тамо убијају мене! Баћушка, схватите моје стање, тај осѣћај ме до овог часа нѣ напушта. Како послѣ тога могу мирно ѣсти и спавати, мирно се смѣшкати својој дѣвојци, мирно живѣти свакидашњим животом? Ја те смрти видим прѣд очима. Тамо убијају мене, тамо се пролѣва моја крв!
Браћо и сестре, баш то и јесте руска душа: „од ове љубави нема веће кад ко душу своју положи за ближњег свог“, тако говори Христос. Знам да је наша Домовина пуна таквих јунака, и они ће се такође одазвати на Божји позив.
Прѣћуткујући своје јунаке ми из своје историје избацујемо витезе руског духа. То је читав слој наше саврѣмене историје, они су дух и оштрица руске савѣсти. Зар ћемо опет бити ивани, несоји без памћења, попут онѣх што уништише дореволуционарну Русију?
Желим подсѣтити на имена наших правих, легендарних јунака: Александар Бѣднов („Бетмен“), убијен 1. јануара 2015. године. 2014. је радио као министар одбране ЛНР. Ѣвгеније Ишћенко, убијен 23. јануара 2015. године – официр козачке националне гарде „Свевелике области донске“. Алексѣј Мозговој („Сабласт“), убијен 23. маја 2015. године – војни командант ЛНР. Павле Дрѣмов („Баћа“), убијен 12. децембра 2015. године – командант устаника града Стаханова. Посебно нас је потресло убиство Арсенија Павлова („Мотороле“), 16. октобра 2016. године – пуковника армије ДНР. Михаил Толстих (надимак „Гиви“), убијен 8. фебруара 2017. – командант батаљона „Сомалија“ ДНР.
Сви они погибоше нѣ у борби, већ послѣ извршеног атентата на њих. На борбеној линији метак их нѣје хтѣо. Можемо причати о безбрижности и краху контраобавештајне службе, ако таква тамо постоји, али је веома очигледно то да непријатељу тѣ људи нѣсу били баш згодни, а рѣч је нѣ само о бандеро-фашистичкој страни, него и о поткупљивим мѣсним господарима што служе масонима. Постоји веза тѣх власти с масонима, довољно је сѣтити се како је шаљивџија у виду тобожњег народног градоначелника Доњецка П. Ј. Губарјева изиграо јеврејског милијардера, украјинског олигарха И. В. Коломојског, који је покушавао тамо све да купи.
У нарученим убиствима тѣх популарних новоруских устаничких вођа постоји веома дубоки смисао, и ствар нѣје у диверзантима.
Пророчанства о благочастивом руском Цару, као Помазанику Божјем, чудесно објављеном од Бога, постоје у древности. Једно од пророчанстава мѣсно поштованог светог ђакона Филипа Луганског о Луганску гласи: „град Луганск ће се Светоградом Цариградом назвати“ – тј. Царевим градом. Пророчанства о васпостављању монархије и појави Помазаника Божјег одмах послѣ рата у Украјини је изрекао прозорљивац схиархимандрит Јона Одески (Игнатенко – †2012.). О блиском појављивању Цара говорио је наш саврѣменик, и данас здравствујући схиепископ Красно-лимански Алипије (Погребњак).
Као што је у врѣме Христовог рођења цар Ирод погубио младенце у нади да ће међу њима убити Христа Цара, тако и данас ђаволска власт тежи да убије сваког популарног народног вођу за којим народ може поћи, који, по њиховој прѣдстави, може постати будући владар. А у првом реду убијају и склањају са дужности убѣђене православне монархисте.
Ирод остаде обманут од мудраца, анђео Божји – промислитељ уреди путеве Господње. Тако је и сада то прѣдсмртна агонија лукавога. Будући Цар греде!
Аутор је доктор богословије и магистар религиологије и философских наука. Због прогона је лишен имовине, крова над главом и мѣста служења, потрѣбна му је помоћ. Картица Сбербанке Русије: 676196000086178580
Посрбио Драган Буковички
Related posts:
Олег Трофимов: ДЕКОМУНИЗАЦИЈА или КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПОБУЊЕНИК
Дејан Берић: БОРБА ПРОТИВ НЕПРАВДЕ НАМА ЈЕ У КРВИ
Олег Трофимов: ГРѢХ БРАТОУБИСТВА И НАРОДОУБИСТВА И КОМПЛЕКС НИЖЕ ВРѢДНОСТИ УГКЦ
Олег Трофимов: УБИЈАТИ ПРАШТАЈУЋИ – ПАТРИОТСКИ ФАШИЗАМ УКРАЈИНСКЕ ГРКОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Олег Трофимов: АГОНИЈА САТАНСКЕ ХУНТЕ
Зоран Милошевић: РУСИЈА, УКРАЈИНА И НОВА ХАЗАРИЈА: ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТ
Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ
Филип Родић: ВЕЋ ВИЂЕНО
Леонид Решетњиков: ЗАПАД РУСИЈУ СМАТРА ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ
Филип Родић: ДИРЕКТНА ПРЕТЊА
Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ
Наталија Нарочницка: УЗРОЦИ ОВОГА ШТО СЕ ДОГАЂА ЛѢЖЕ У ДУБИНИ ВѢКОВА
