Рада Стијовић: ДА ЛИ ЈЕ ГРЕШИТИ ХУМАНО?

Аутоматско, механичко преузимање значења придева „human“ из енглеског језика доводи у српском до непотребне збрке, па и погрешног разумевања

Има двадесетак година како је придев хуман почео некритички да се преузима из енглеског језика у значењу „човеков, људски“. Нарочито много се користи у језику медицине, али и у другим струкама, у којима се сусрећемо са појмовима хумана репродукција, хумани хормон раста, хумани панкреас, хумани инсулин, хумана безбедност. Настојећи да заустави даље ширење ове речи, прецизније ново значење ове речи у српском језику, интервенисао је и Одбор за стандардизацију српског језика одлуком из 2023, у којој се каже: „Реч хуман у значењу ‘човеков, човечји’ с једне стране је непотребна, јер је значење које јој се подарује у неким професионалним жаргонима већ покривено домаћим, свима разумљивим речима (људски, евентуално човеков). С друге стране, а и као последица овог првог, она може унети и појмовну збрку. Таква употреба речи хуман у у озбиљном је нескладу са постојећим семантичким системом нашег језика“.

До тог тренутка ово значење придева хуман није било забележено ни у једном речнику. Данас га, међутим, налазимо у Речнику страних речи Ивана Клајна и Милана Шипке (иако је у састављању текста одлуке Одбора својевремено учествовао и сам професор Клајн). Тако је кад пракса надвлада глас лингвиста.

О чему се ради?

Придев хуман пореклом је из латинског језика (humanus), у коме значи: „човечански, људски, човеков, достојан човека; човекољубив, љубазан, уљудан; образован, изображен, углађен“. Из латинског је, непосредно или посредно, ушао у многе европске језике. У српском се усталио у значењу „прожет човекољубљем, бригом о људима, тежњом за отклањањем или ублажавањем њихових невоља, човечан, племенит: хуман човек, хуман поступак, хуман однос“. Дакле, значењски се поклопио са придевом човечан и другим значењем придева људски („својствен добрим, племенитим људима, који одаје нечију доброту, топлину, пријатељска и др. осећања, племенит, саосећајан, човечан, хуман“). За друго значење латинског придева humanus остали су у употреби придеви човеков, човечји, људски (у свом основном значењу „који се односи на човека, који припада човеку“: људско тело, људски зуби, људски живот, људска радна снага). За разлику од људског бића (= човека), које може бити и хумано и нехумано, хумано биће је само „племенито, човечно биће“.

У енглески језик је придев humanus ушао у два облика дајући два придева различитих значења: human – „човеков, људски“ (the human body – „људско тело“) и humane „човечан, хуман“ (humane act – „хуман поступак“). Аутоматско, механичко преузимање значења придева human из енглеског језика доводи у српском језику до непотребне збрке, па и погрешног разумевања. Било би чак комично када бисмо написали: „Хумани поступци су изазвали катастрофу“ или када бисмо познату изреку „Грешити је људски“ преобликовали у „Грешити је хумано“, а неразумљиво ако бисмо читали о хуманој исхрани или хуманим несрећама. Па ипак, у медицинској, а и другој терминологији новијег времена упорно се истрајава на појмовима хумана медицина, хумани инсулин, хумана безбедност (како се зове и предмет на Факултету безбедности у Београду) итд.

Када се већ није успело са покушајем да хумана безбедност буде људска безбедност (човекова безбедност или безбедност људи), да хумани инсулин буде људски инсулин итд., надајмо се да ово значење придева хуман, преузето буквалним преводом енглеског придева human, неће из професионалног жаргона ући у свакодневни говор.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 1. април 2023;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

Related posts:

Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ Рада Стијовић: СПАСИТИ И ОДМАРАТИ Рада Стијовић: ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА У ЈЕЗИКУ Рада Стијовић: О ПРЕЗИМЕНИМА Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Рада Стијовић: ВЛАСТ И ПУНИЦУ НЕМОЈТЕ ВРЕЂАТИ Рада Стијовић: ПОСТКОВИД ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ ЛЕЧЕЊЕ ПОСТКОВИДА Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ Рада Стијовић: САКУЈ МЕНИ ВЈЕНЦЕ И ОБОЦЕ