Рада Стијовић: ПОСТКОВИД ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ ЛЕЧЕЊЕ ПОСТКОВИДА

Један од непроменљивих придева који је ушао у српски језик са савременим технологијама, јесте англицизам „онлајн”. Правопис налаже да се он пише као једна реч


Рада СТИЈОВИЋ

Ковид је, кажу, оставио бројне здравствене тегобе, али и неке језичке недоумице. Проблеме о називу болести, као и имену вируса који болест изазива сменили су проблеми о томе како именовати све појаве које долазе после ове болести. У бројним стручним медицинским, а и новинским текстовима налазимо на информације о постковид / пост ковид / пост-ковид синдрому (симптомима, лечењу, стању, рехабилитацији, амбуланти и сл.). Проблем је, дакле, у томе како писати први појам – као једну реч, као две речи или као полусложеницу, с цртицом.

Ако погледамо сличне, у српском језику устаљене, примере који у себи садрже латински предметак пост (са значењем ‘после, доцније’), одговор је недвосмислен – овај појам треба писати као једну реч – постковид: постковид синдром, постковид стање, постковид амбуланта. Тако се пишу и именице: постдипломац, поставангарда, постдентал, постменопауза, постимпресионизам, постмодернизам, постмодерна, постдилувијум, као и придеви: постдипломски, постиндустријски, поставангардни, посттрауматски, постембрионалан, постинфарктни, односно глаголи: постдатирати, постнумерисати итд.

У нашем примеру, међутим, постоји још један проблем – појам постковид се јавља као именица и као непроменљиви придев: „Постковид постаје озбиљан проблем”, постковид лечење, постковид стање. У српском језику су врло ретки овакви придеви и именице. Данас нам долазе, углавном, из енглеског језика и треба их избегавати. Најбоље решење било би направити променљиви придев, нпр. постковидни: постковидни синдром, постковидни симптоми (што налазимо, нпр., у руском и чешком језику, а понекад и у текстовима на српском („Да ли вакцина штити од постковидног синдрома?”). У конструкцијама са именицом, неопходан је другачији распоред речи – уместо постковид лечење, треба лечење постковида и сл.

Напоменимо и то да у латиничним текстовима треба писати postkovid, а не postcovid (нити post-covid), како се среће.

* * *

Један од непроменљивих придева који је ушао у српски језик са савременим технологијама јесте англицизам онлајн (са значењем ‘који се одвија док је корисник прикључен на интернет или компјутерску мрежу’). Правопис налаже да се он пише као једна реч, и то – у ћириличком тексту ћирилицом (онлајн, не он-лајн), а у латиничном латиницом, и то у посрбљеном облику (onlajn, не online или on-line). Правописна правила кажу и да треба писати са цртицом примере типа: онлајн-предавање, онлајн-трговина, онлајн-семинар итд.

* * *

На крају ћу скренути пажњу на једну наизглед ситну и не тако очигледну језичку појаву која је резултат страног утицаја и није у духу српског књижевног језика. Наиме, дословни преводи са енглеског уводе у наш језик реченице типа: „Сто разлога зашто те волим”; „Ти си разлог зашто живим”, „То је разлог зашто се и даље такмичим”. Исправно је рећи: „Ти си разлог због којега (ради којега) живим (радим)”, „То је разлог због кога се и даље такмичим”.

Изглед, повезнице и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 28. мај 2022;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

(Visited 102 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *