Словенско друштво: ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА У ТОПОЛИ: КАКО ЈЕ ТО БИЛО

У Тополи је у времену од 28. јула до 2. августа 2014. године низом програма свечано обележена стогодишњица Првог светског рата.


Boj na cegru - plakat

Плакат за представу Бој на Чегру

На дан аустроугарског напада на Србију и почетка Великог рата најпре је у центру вароши, преко пута зграде Општине, у преподневним часовима отворена мала, шестодневна изложба књига и ручних радова чланова Словенског друштва. Истог дана је у вечерњим часовима у сали Биоскопа у Тополи премијерно приказана драмска поема Драгана Буковичког „Бој на Чегру“, у извођењу „Неоформљеног позоришта“ из Ваљева. „Неоформљено позориште“ представља групу студената, окупљену нарочито за ову прилику око свог бившег професора књижевности Слободана Живковића, доктора књижевних наука из Ваљева, који се овде јавља у својству редитеља представе.

„Бој на Чегру“ је, иначе, написан  2007, као скромни допринос аутора обележавању 200-годишњице те знамените битке из Првог српског устанка 2009. године. Најпре је у 1159. броју Књижевних новина (новембар 2008.) објављен одломак из поеме (монолог Хуршид-паше), а затим је у двоброју 18/19 часописа Бдење (фебруар-април 2009.) дело штампано у целости. Гласови који су се тада чули у нишкој јавности о томе да би, поводом двовековног јубилеја битке на Чегру, било умесно поставити овај комад на сцену остали су, међутим, без одјека. Покушаји аутора да комад понуди позоришту у родном Краљеву, нуђење истог Драмском програму радио-Београда и Драмском програму радио-Новог Сада као радио-драме такође не дају никаквог плода, из сасвим ванкњижевних, вануметничких разлога. Тек средином маја 2014. године др Слободан Живковић, упознавши се са текстом, одлучује да окупи своје бивше ученике и сâм постави комад на сцену. Са глумцима и члановима Неоформљеног позоришта (в. плакат представе) пробе одржава у просторијама које им љубазно уступа градски одбор СРС у Ваљеву. Чланови Неоформљеног позоришта сами су набавили потребне реквизите, опрему и поднели све трошкове припремања представе.

Глумци представе Бој на Чегру с козацима из козачке станице Благовести

Глумци представе Бој на Чегру с козацима из козачке станице Благовести

Следећег дана, 29. јула, у библиотеци је представљена књига и документарни филм о барону Врангелу – последњем команданту Беле армије, чији земни остаци, по његовом завештању, почивају у Београду, у цркви Свете Тројице. И књига и филм изашли су у издању АИД Бернар из Старих Бановаца/Београда. Књигу, под једноставним насловом Врангел, чини избор текстова о вођи Белог покрета из пера једног књижевника, једног духовника и једног философа: Александра Куприна, Врангеловог саборца митрополита Венијамина (Федченкова) и Ивана Иљина, а у преводу Мирослава Голубовића. Документарни филм Јего благородије барон Врангел је дело Бошка Милосављевића и његових сарадника из ЛХС студија из Београда. Након приказивања филма, о књизи и филму, барону Врангелу, судбини руске емиграције у Краљевини Југославији после Октобарске револуције су топољској публици говорили приређивач књиге Никола Дробњаковић и аутор филма Бошко Милосављевић.

У среду, 30. јула, опет у библиотеци, представљено је најновије, 11. издање књиге Солунци говоре Антонија Ђурића. Књига је објављена као саиздање издавачке куће Легенда из Чачка и удружења Духовни луг из Крагујевца. О књизи, Србији у Првом светском рату, комунистичкој Југославији и данас, о српско-руским везама и ратном савезништву говорили су Срђан Срећковић из Тополе, председник Равногорског покрета, Горан Вељковић из Крагујевца, уредник у издаваштву Духовног луга (у име издавачā књиге), Јевђа А. Јевђевић из Крагујевца (старешина Савеза српског сокола), новинар и књижевник из Београда Рајко Ђурђевић и сâм аутор. Одломке из књиге читао је крагујевачки глумац и писац Владимир Ђорђевић, а српске народне песме певала ученица Мина Обреновић из Краљева. Громовита беседа часне старине окончана је олујним невременом у Тополи, праћеним силним пљуском са чупањем дрвећа, што је госте и публику задржало на дружењу у библиотеци више од једног часа после краја књижевне вечери. Овде прилажемо видео-запис те беседе Антонија Ђурића.

31. јула у Карађорђевој касарни је одржано Музичко-песничко вече српске и руске поезије на коме су, поред песника Владимира Благојевића и Драгана Буковичког, сликарке и преводиоца из Париза Драгане Пајовић, мале Николије Срећковић и виолинског трија Здравковић из Тополе, музичара (за ову прилику кларинетисте и певача) проф. Петра Гојковића из Париза – у опуштеној и пријатељској атмосфери учествовали и неки од учесника научне конференције.

Организатор свих ових програма било је Словенско друштво, уз подршку Општине Топола, Равногорског покрета, Задужбине Краља Петра I Карађорђевића, Културног центра, Библиотеке „Радоје Домановић“ и Туристичке организације „Опленац“ из Тополе, као и покровитељство предузећа Swisslion-Таково и Књаз Милош, која су обезбедила послужење за учеснике и госте током трајања читаве манифестације.

Ниједан од горе наведених програма није пропраћен ниједном једином речју србијанских јавних гласила нити је иједно од њих у месецима који су претходили показало (изузев пар часних изузетака) икакво интересовање за подухват обележавања стогодишњице Великог рата у Тополи. С обзиром на ову чињеницу, на немогућност организатора да о манифестацији обавести јавност, посећеност поменутих вечери била је више него задовољавајућа.  

Истог тог 31. јула у поподневним часовима почела је са радом дводневна међународна научна конференција под називом Поуке Великог рата 1914-1918. Русија и Србија – историјски савезници. Првог дана рада конференције одржана су пленарна заседања, а сутрадан, 1. августа – Округли сто, са темом Примена технологија информативног рата и њихов утицај на развој догађаја у Првом светском рату и доцнијим револуцијама. Развој техника манипулисања друштвеном свешћу у балканским збивањима крајем ХХ – почетком ХХI века и садашњим збивањима у Украјини. На скупу су учествовали видни научни радници – политиколози, историчари, публицисти, аналитичари, политичари, дипломате – представници научних, истраживачких, образовних установа из Србије, Русије, Белорусије и Црне Горе: Владимир Кршљанин, Драган Петровић, Срећко Ђукић, Душан Пророковић, Владимир Димитријевић, Зоран Чворовић, Момчило Суботић, Ранко Гојковић, Сергеј Бабурин, Михаил Смољин, Алексеј Свистунов, Јарослав Леонтјев, Татјана Трошина, Јелена Гончарова, Алексеј Литвин, архим. Кирило (Бојовић), монах Павле (Кондић) и други. Током одржавања Округлог стола такође је представљена књига Зборник докумената руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата Дарка Кремића и Алексеја Тимофејева – издање Института за новију историју Србије.

FNT_0193Организатор конференције био је Фонд Владимира Храброг из Москве, уз учешће Општине Топола, Словенског друштва из Краљева и Друштва српско-руско-белоруског пријатељства из Тополе. Цео научни скуп је пропратила сниматељска екипа новоотворене интернет-телевизије Фонда стратешке културе, тако да очекујемо да ће ускоро и шира јавност имати могућност подробније се упознати са читавим током конференције. Такође је предвиђено да радови с научног скупа буду преведени на руски, те штампани у једном зборнику, који треба да буде објављен у издању Фонда историјске перспективе из Москве.

На Светог Илију, 2. августа 2014. године, у кругу Дома здравља Свети Ђорђе – задужбине Краља Петра I Карађорђевића, у време Првог светског рата болнице у којој су лечени војници рањени у Церској и Колубарској битци, одржана је средишња свечаност откривања Поклоничког Крста, који је и био повод приређивања свих осталих, пратећих програма. Петометарски, резбарени, белокамени Крст је подигнут у част српским и руским јунацима Првог светског рата као символ духовног јединства и ратног савезништва српског и руског народа и њихових држава: на предњој страни, испод ликова Спаса Нерукотворног, Пресвете Богородице и Светог Јована Богослова, изрезбарене су прилике Светих Царева Николаја и Лазара; на полеђини споменика се испод приказа Светог Ђорђа на коњу налази одломак из проповеди св. Владике Николаја (Велимировића), изречене 28. јула 1932. године у Београду поводом годишњице Великог рата, у којој свети Владика пореди жртвени подвиг св. Цара Николаја са подвигом св. Цара Лазара. Крст је рађен по пројекту руског уметника Александра Јесинског, коме је у изради споменика помагао српски вајар Иван Марковић. 10484525_251603345029397_8561674784878648213_oСвечаност је започета освештавањем Поклоничког Крста, које је извршило свештенство Опленачког намесништва Епархије шумадијске. Уследила су обраћања званичника, полагање венаца и културно-уметнички програм. Између осталих високих гостију: председника Општине Топола Драгана Јовановића, амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Чепурина, почасног конзула Белорусије у Србији Драгомира Карића и других, примећени су чак и званичници Републике Србије у лицу министра Велимира Илића и саветника председника Републике за одбрану и безбедност Милорада Симића.

У културно-уметничком програму учествовали су глумац Владимир Ђорђевић, Културно-уметничка друштва „Опленац“ из Тополе, „Народни вез“ из Ракитова код Јагодине, „Мокра Гора“ из Зубиног Потока, као и виолински трио Здравковићи и женска певачка група КУД „Опленац“ из Тополе. Посебну торжаственост читавом догађају дало је присуство припадника Равногорског покрета, који су тог дана у Тополи прославили и своју Крсну Славу.

(Visited 114 times, 1 visits today)
ПАМЕТАРНИЦА, ТЕКСТОВИ, УМѢТНОСТ