Препорука Европског савета налаже да издавач, уколико је преводилац мртав или тешко доступан, “приљежно потражи” или његове наследнике или њега самог
Категорија: ТЕКСТОВИ
ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА „ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ“
НЕ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се осврнемо на прошлонедељни текст, лако се може видети да сама намера чланка не лежи у жељи да се заштити српско преводилаштво
Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
Божидар Зечевић: ДВЕ СРПСКЕ РЕЧИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
О чему је било речи и шта је разјаснио интервју с нобеловцем Хандкеом емитован на РТС-у у програму „Четвртком у 9“ Неде Валчић Лазовић
Мухарем Баздуљ: ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ
Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (2)
Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)
За потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.
Раде Јанковић: ОД ИДЕНТИТЕТА КА СОПСТВУ
Шта значи и чему служи овај циркус под називом „Будућност Србије“? Ја немам дилему: то је наставак комунистичке квазиесхатологије „о рају на земљи“ у режији […]
Миодраг Зарковић: МУСЛИМАНИ, СРЕЋНА СРПСКА НОВА ГОДИНА!
Поуздано знам да Москва данас стварно посматра своје присуство на Блиском истоку управо на тај начин: као прилику да православна и муслиманска цивилизација најзад почну да помажу једна другој у одбрани од заједничког непријатеља
Серен Кјеркегор: ЧОВЕК И ДУХ – РЕЛИГИОЗНО
Вером се ја ничега не одричем. Вером, напротив, добијам све, баш у смислу оном, по коме ће онај који има вере колико горушично зрно горе премештати
РУЖИЧАСТА ПРИЧА 2001.
Стрип направљен априла мѣсеца сада већ давне 2000. године, за један конкурс на тему свѣтле будућности Србије у наступајућем вѣку и миленијуму, од тада још млађаног Драгана Бунарџића (сценарио) и Саше Ковачевића (цртеж)
Никола Б. Поповић: ВЕРСАЈСКИ СИСТЕМ
Мировна конференција у Паризу била је конференција сила – победница, а побеђеним државама није био дозвољен приступ. У раду су учествовале 30 савезничких и придружених држава
Остоја Војиновић: МИЛО, МИРАШ И СМУТНА ВРЕМЕНА
Око цркве као најкрупнијег залогаја нема које све сатанско коло нису играли у последње готово три деценије
Синод РПЦ: ПАТРИЈАРАШКА И СИНОДАЛНА ПОСЛАНИЦА У ВЕЗИ СА СИТУАЦИЈОМ У ЦРНОЈ ГОРИ
Усвојени закон не омогућава слободу вјероисповијести, већ је уперен на отуђивање народа од многовјековног историјског памћења и наслијеђене од предака духовне традиције
Вадим Рибин: ОПЕТ СЕ ПОВЛАЧИМО?
Прелазак са црквенословенског на руски у Богослужењу било би, са становишта језичке политике, повлачење без борбе. Смањујући употребу црквенословенског језика у Богослужењу ми предајемо положаје православља
Рада Стијовић: СПАСИТИ И ОДМАРАТИ
У говорној пракси неретко се срећу примери типа: Морам мало да одмарам, Одмарао си цео дан, време је да нешто радиш
Сергеј Бабурин: ИСТОРИЈСКА НЕОПХОДНОСТ ЈЕ МЕЂУДРЖАВНИ САВЕЗ РУСИЈЕ, БЕЛОРУСИЈЕ И СРБИЈЕ
Сањам да се у Бриселу, Паризу, Лондону и Вашингтону сваког јутра буде са питањем: шта хоће Белорусија, Русија и Србија
Борис Марков: СИМБОЛИЧКА ОДБРАНА: ТОТАЛИТЕТ И ТОТАЛИТАРИЗАМ
Ма колико нас упозоравали да књижевност и филозофија не треба да се мешају у политику, да књижевност ствара сањарије а филозофија култивише машту, ипак се и данас многи писци и интелектуалци баве успостављањем органских веза међу људима и боре за очување рода, нације, државе, породице и сталежа