Бранко В. Радичевић: СЛУШАЈ ‘АМО!
Капетан Л. Ђ. постројио је чету и надушак изговорио своје родољубиво слово. Било је то негде у Словенији, 1940,...
Category: УМѢТНОСТ
Ранко Гојковић: ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА КОМИСИЈЕ?
Шта СПЦ има са канонизацијом Алојзија Степинца? То је ствар Римокатоличке тзв. цркве и просто је непристојно мешати се...
Борис Јовановић: ХВАЛА ХУЉАМА
Хуље су спасле твоју душу, за сада. Хуље матерински брину о теби, до сада. Хуље те очински штите, још...
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (2)
Тако дакле на самим тим Хималајским и Нишадским планинама, по системима њиховим, с једне и с друге стране, па...
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (1)
Откриће групе пјесама које углас говоре о давном бивању Срба у Индији, о кратком благостању у далекој земљи, а...
Немања Баћковић: ЂОКА СТРИП У РАЉАМА ДИПЛОМАТИЈЕ
Како је Ђорђе Лобачев, сарадник „Политикиног Забавника”, допринео успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза… Краљевина Југославија...
Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)
У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности у Харбину, почасни члан Удружења сликара Кине, професор Благовѣшћенског државног педагошког универзитета, почасни грађанин града Благовѣшћенска, носилац ордена Дружбе и ордена Прѣподобног Андрѣја Рубљова III степена.
Никола Кољевић: ДИЈАЛОГ СА СРЦЕМ
Зар није, наиме, позиција песника на међи која дели јаву од сна у исти мах и симбол „жлеба“ који...
Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ
Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ...
Весна Радовић: ДЕСЕТ ПЕСАМА ИЗ КЊИГЕ “НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК”
Весна Радовић је рођена 31.12.1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни...
Протојереј Андреј Ткачов: НАЦИОНАЛНЕ ХИМНЕ НАШИХ ДОБРИХ И ТОЛЕРАНТНИХ ПРИЈАТЕЉА
Царска химна никоме није претила. Само је молила цара: „Владај на страх непријатељима.“ Нека живе, али нека се боје....
Борис Бурсов: „АНА КАРЕЊИНА“ – Лав Толстој
Породична трагедија је оно што чини основ „Ане Карењине“. Неко време Толстоју нису били сасвим јасни извори трагедије у...
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ ИЛИ МАЈКО СРБИЈО, ПОМОЗИ)
Спасавање српских избеглица од Перућца до Баћевца и даље до Љубовије пролећа 1942. године организовао је Десети добровољачки одред....
Драгослав Бокан: НЕНОРМАЛНО НОРМАЛНА ПРИЧА
Био сам на београдској премијери филма једног од најбољих српских редитеља, Драгана Елчића. И уживао (да, постоји и „радосна...
Бранислав Петровић: МОЋ ГОВОРА
Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама...
Халил Џубран: ПРОПОВЕД О СЛОБОДИ
Пророк, култна књига многих генерација XX века и „најчитаније дело после Библије“, објављена је први пут 1923. године. Интересантно...
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ЕВГЕНИЈЕ И. ЛАПТЕВ ИЛИ НАШ ЗАБОРАВЉЕНИ РУС)
Првим светским ратом изморена Србија отворила је широм своје границе за руске избеглице после Октобарске револуције. С пролећа 1919....
Иван Јесаулов: БОЖИЋНИ И ВАСКРШЊИ АРХЕТИПОВИ У РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: ЕВРОПСКИ КУЛТУРНИ КОНТЕКСТ И НАЦИОНАЛНА ТРАДИЦИЈА
Због чега ја инсистирам управо на архетипским представама, неупоредиво дубљим од рационалних? Моје је становиште блиско поставкама оних руских...