Епитаф „војводи“ први пут је објављен у 10. броју „Стршљена“, сатиричног подлистка краљевачких „Ибарских новости“, маја 1998. године. Након Шешељевог одласка у Хаг, дуго се чинило како се пѣсник малчице затрчао с његовим „опојавањем“ и, благо речено – прѣтѣрао.
Прѣтѣрао довољно да Човѣк неуморно, испотиха прѣкорѣва Пѣсника, тако да овај каткад пожали што је такву свињарију икада уопште и направио…
Врѣме ј
е – као и увѣк – на крају баладе ипак показало да је пѣсникова лакомисленост проницљивија од сваког његовог људског „трѣзвеног“ умовања и свакидашњих, варљивих осѣћања мѣре, уљудности, такта према Другоме…
И надгробник Неустрашивоме, овога пута пригодно окречен, поново је објављен на 35. страници најстаријег балканског сатиричника „Јеж“ број 3106/3108 за април-јун 2017. Л. Г.
(Visited 329 times, 1 visits today)
Related posts:
Зоран Туцаковић: ПОВОДОМ 200 ГОДИНА ОД СМРТИ КАРАЂОРЂА
Драган Буковички: УСПОМЕНИ МИХАИЛА ЗАДОРНОВА
Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО
Милоје Дончић: ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ илити ЈЕДНА ЗАУСТАВЉЕНА ПОЛЕМИКА
Драган Буковички: SANTA EUROPE DU BIST MY MUTTER
Алексѣј Мозговој: НѢЈЕ ЛОШЕ УМРѢТИ У МАЈУ
Зоран Туцаковић: ДЕСЕТ ГОСПОЂИНИХ ЗАПОВЕСТИ
Дечја песмица: МАРКОВ ВОЗ
Борис Јовановић: ХВАЛА ХУЉАМА
Борис Јовановић: НАМРГОЂЕНКО
Козма Прутков: ХОЋУ ДА БУДЕМ ШПАНАЦ
Матија Бећковић: КАДА БИХ ВЛАДАО СРБИЈОМ…
