In memoriam: МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937-2022)

Знајући за све муке са речима, Милован се целога живота посвећивао учењу језика упућујући писма без адресе, и знаноме и незнаноме, у искреном хтењу и непосусталом труду да обједини умствовање, узлете духа и чувства

Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА

Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“

Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА

Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили

Мухарем Баздуљ: ДОЂУ ТАКО ВРЕМЕНА КАД СЕ МРТВИ АНДРИЋ ЈАВИ ИЗ ЈОХАНЕСБУРГА

Кад би се међу пролазницима на улици спровела анкета која је најпознатија реченица коју је написао Иво Андрић, основано сумњам да би убедљиво победила реченица: „Дођу, тако, времена када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати!“

Владан Матијевић: ПРЕИСПИТИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ: О „СЛОБОДИ ГОВОРА” И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ (интервју)

Лично, сматрам да сада много боље пишем него што сам то чинио у младости, али уједно мислим да немам више ни ону храброст, ни дрскост, ни маштовитост, ни хумор које сам поседовао пре двадесет-тридесет година

Едуард Лимонов: КАД БИХ ДОШАО У СРБИЈУ – ВЕРОВАТНО БИ МЕ ОДМАХ ПОСЛАЛИ У ХАГ!

Ексклузивно за „Стање ствари“ – први интервју Едуарда Лимонова српским медијима после дугог времена. Разговарао Матија Малешевић Совјетски дисидент који је у Француској и Сједињеним Државама током осамдесетих […]

Интервју: Захар Прилепин – ПИШЕМ ПРОЗУ ТАКО ДА ЗВУЧИ КАО ПОЕЗИЈА

Руски писац Захар Прилепин (1975) написао је седамнаест књига, приредио дванаест зборника и антологија, играо у пет филмова и снимио шест музичких албума. Био је […]

Лукијан из Самосате: ТУЖБА КОНСОНАНТА СИГМА ПРОТИВ КОНСОНАНТА ТАУ

Лу­ки­јан из Са­мо­са­те (око 120. и после 180. године н. е.) – најпознатији хеленски сатиричар, пореклом Сиријац. Извргавао је руглу филозофски догматизам, религијско лицемерје, историографске, […]

Јована Добрић: ДА ЛИ ЈЕ АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА ДУЧИЋЕВСКИ ТИП ЖЕНЕ?

Приповетка Јелена, жена које нема хибридно је дело, које спаја елементе есеја, исповести, лирске прозе и путописа, и управо се та разноврсност жанрова и Андрићев доживљај путовања, […]

Јован Попов: ИДЕОЛОШКИ СПОРОВИ ДОСТОЈЕВСКОГ И ЊИХОВ ДАНАШЊИ ЕХО

Када нам, ових дана, из „добро обавештених извора“ стижу вести о томе како Владимир Путин, упркос огромном поверењу које су му грађани највеће земље света […]