Ознака: књижевност

ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА „ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ“

НЕ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се осврнемо на прошлонедељни текст, лако се може видети да сама намера чланка не лежи у жељи да се заштити српско преводилаштво

Мухарем Баздуљ: ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ

Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују

Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (2)

Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.

Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)

За потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.

Драгана Мрђа: ВУЧЈИ ЗЕВ

Приповѣтка награђена наградом „Миодраг Борисављевић“ на конкурсу за најбољу кратку причу фестивала „Потпис“ у Апатину за 2017. годину… Протопоп Ралeта био је миран и добар […]

Јована Добрић: ДА ЛИ ЈЕ АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА ДУЧИЋЕВСКИ ТИП ЖЕНЕ?

Приповетка Јелена, жена које нема хибридно је дело, које спаја елементе есеја, исповести, лирске прозе и путописа, и управо се та разноврсност жанрова и Андрићев доживљај путовања, […]

Интервју: Слободан Владушић – У СРБИЈИ СЕ ОБРАЗУЈУ БУДУЋИ РОБОВИ, А НЕ ЛИЧНОСТИ

Имамо посебно задовољство, да на нека од питања која се пре свега, тичу књижевности, али и   o добу празнине, у коме живимо, разговарамо са Слободаном Владушићем, […]