Филип Родић: ДИРЕКТНА ПРЕТЊА

Фон дер Лајенова каже да Русија представља претњу за светски поредак. Имајући у виду какав је, надајмо се да ће успети да га бесповратно уништи


Филип РОДИЋ

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен често уме озбиљно да „лупи“. Тако је, на пример, пуна самопоуздања својственог припаднику вишевековног крема немачке аристократије, као министарка одбране Немачке, на седници Комитета за спољну политику Европског парламента у јуну 2017. рекла да се са Русијом мора разговарати са „позиције силе“. „Наш став је следећи, ми желимо разумне односе са Русијом, међутим знамо да то мора да буде са позиције силе“, изјавила је немачка министарка Урсула фон дер Лајен. Интересантно је да је готово исту реченицу неколико година касније изговорила и њена наследница на челу немачког министарства одбране Анегрет Крамп-Каренбауер. Њихов руски колега Сергеј Шојгу је на те изливе оптимизма обема истоветно одговорио поруком да приупитају своје претке како је то када се покуша са Русијом разговарати са такве позиције.

То је, вероватно, тачно и у случају Крамп-Каренбауерове, али Урсула фон дер Лајен заиста у породици има претка који је добро упознат с руским гневом после покушаја да се с њом разговара силом. Јоахим Фрајхер фон дер Лајен био је високопозиционирани нацистички званичник и, од јула 1942, окупациони управник лавовског округа у Галицији, у Украјини (историјске ли ироније), те је као такав укључен у Холокауст. Погинуо је у Дрездену 1945. Холокауст није, међутим, једини злочин у који је Урсула фон дер Лајен умешана преко своје породице. Како је априла прошле године у тексту под насловом „Аристократска неспособност Урсуле фон дер Лајен“ писао „Форин полиси“, њени преци били су и неки од највећих британских трговаца робљем (Џозеф Врег) и робовласника (породица Ладсон).

Урсула фон дер Лајен (Ursula von der Leyen)

„Може деловати јадно осуђивати неког због предака – греси оца не би требало да се пребацују на сина, или у овом случају ћерку, али Фон дер Лајенова је сама не кајући се, ако није не размишљајући, призивала своје претке, наводи „Форин полиси“ додајући да је Лондон скул оф економикс уписала под именом Роуз Ладсон. „Узети име својих робовласничких предака је знак њене лагодности са неоспораваним и наслеђеним привилегијама“, оцењује лист.

А ево зашто сам овај текст посветио Урсули фон дер Лајен, нашој „беневолентној партнерки“ на „безалтернативном“ путу у Европску унију: „Русија је данас најдиректнија претња за светски поредак са својим варварским ратом против Украјине и забрињавајућим пактом са Кином“, рекла је она 12. маја, после састанка с јапанским премијером Фумијом Кишидом, који се с тим сложио: „Руска инвазија на Украјину се не тиче само Европе већ она нарушава срце међународног поретка, укључујући Азију. То не треба толерисати.“ Као што је готово немогуће наћи неког Србина којем Немци или усташе нису некога убили, тако је готово немогуће наћи Немца или Јапанца којем неки предак није убио неког Руса или Кинеза. Са Фон дер Лајеновом нема сумње, а на Кишиду бих се кладио.

На страну то што висока званичница (из) Немачке и високи званичник Јапана имају образа да некога, било кога, оптужују за „варварски рат“, или што некадашње предводнике Тројног пакта забрињава „пакт“ њихових некадашњих жртава. Важније је оно што је тачно у њиховом исказу и што, очигледно, изазива панични страх – да Русија угрожава, односно нарушава „међународни поредак“. Какви су они, такав је и поредак, па Богу хвала што је Русија коначно смогла снаге да почне да га руши, заједно с Кином.

Поредак чије рушење сада предводи Русија (и Кина) готово је идентичан поретку који је после крвавих борби срушила пре 77 година истицањем заставе на Рајхстагу и муњевитом офанзивом у Манџурији, која је више него ужас нуклеарног холокауста у Хирошими и Нагасакију допринела приморавању Јапана на капитулацију. С тиме се данас слажу и бројни амерички историчари, а што је још 1945. тврдио aдмирал Вилијам Лејхи, начелник Здруженог генералштаба америчке војске, рекавши да „употреба тог варварског оружја ни на који начин материјално није помогла у рату против Јапана“. То је поредак у којем, уместо „више расе“, право на управљање овим светом има „изузетна нација“ САД и њени вазали, међу којима су и Немачка и Јапан. А видимо да Фон дер Лајенова ако не подржава, онда барем нема стида ни према поретку у којем су њени преци другим људима трговали као да су предмети.

Фон дер Лајеновој, али и Кишиди „варварска“ је руска интервенција (или инвазија, свеједно је) на Украјину, али им је све што је радио њихов прекоокеански господар, укључујући и смрт 500.000 ирачке деце до 1996. године (до америчке инвазије на Ирак 2003, због санкција је у Ираку умрло милион и по људи, махом управо деце), била цена вредна остваривања америчких интереса. Ако је светски поредак онај у којем су жртве њихових ужасних агресија широм света само „колатерална штета“, онда је људска обавеза тај поредак срушити и послати на сметлиште историје.

Међународно право, као што су то у више наврата истакли лидери Русије, заиста је мртво, али је „убијено“ тек пошто га је светски хегемон потпуно обесмислио праксом „нама се све може, а ви остали морате да поштујете правила и чините само оно што вам ми дозволимо“. Да би се успоставили нови, надајмо се правичнији, поредак и право, садашњи морају бити уништени, а Москва би Фон дер Лајеновој требало да захвали што је препознала њену улогу у том величанственом подухвату.

Изглед, повезнице и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, 15.5.2022, стр. 4; електронско издање)

(Visited 99 times, 1 visits today)
(ГЕО)ПОЛИТИКА, ГЛАВНА, ПАМЕТАРНИЦА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *