Срето Танасић: IN MEMORIAM – БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)

У ВАЉЕВУ је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду

---

Рођен је 20. августа 1950. у Београду, где је започео основну школу, а довршио у Сремској Каменици.

Гимназију је завршио у Новом Саду, потом уписао студије славистике на Филозофском факултету у Новом Саду и дипломирао 1973. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду 1975, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1981. Наставничку каријеру започео је као асистент на истом факултету 1974. и доцент 1983. У међувремену је био лектор српскохрватског језика на Универзитету „Ломоносов“ у Москви. За ванредног професора на Филолошком факултету у Београду изабран је 1989, а за редовног 1991. Предавао је још и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу и Љубљани. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Такође, од 2015. године био је члан Македонске академије наука и уметности. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, као и члан Председништва САНУ. У Академији је био члан више одбора, а руководио је двама; био члан уредништва неколико њених публикација. Такође, био је стални члан Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик, у којој је водио више значајних пројеката, између осталог, био је и потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије.

Као русиста и слависта академик Пипер је био шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Стекао је углед једног од најзначајнијих слависта које су Срби имали и био један од водећих слависта у свету славистике данас. У једном периоду био је потпредседник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности, као и дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика при Међународном комитету слависта, а од 2009. до 2013. њен председник. За велики допринос српској и светској славистици добио је награду Славистичког друштва Србије „Радован Кошутић“, али и признање у Русији.

Ништа мање нису заслуге академика Пипера ни у изучавању српског језика. Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, те теорија језичке културе. Као широко образован слависта са увидима у најновија кретања у светским славистичким центрима, и уопште у лингвистичким истраживањима у свету, Предраг Пипер је у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе. Поред индивидуалних истраживања у области српског језика, учествовао је и у више значајних колективних пројеката на универзитетима у Новом Саду и Београду, у САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској. Да поменемо неке резултате тих пројеката: „Синтакса савременога српског језика: проста реченица“ (коаутор) 2005 – награда „Павле Ивић“, „Нормативна граматика српског језика“ (2013. и касније) са академиком Иваном Клајном – награда „Павле и Милка Ивић“, „Синтакса сложене реченице у савременом српском језику“ (коаутор и редактор) 2018. „Асоцијативни речник српског језика“ (коаутор) 2005.

„Иако смо били без државе од пада Смедерева до Првог српског устанка, иако смо били поданици двеју царевина, а и неких других држава, иако, дакле, нисмо имали министарства за просвету и културу, нити било какву владу – ипак смо у највећем делу народа сачували национално самопоштовање и свест о великој прошлости. Живели смо без државе, али у тврђави вере и језика, изван које бисмо остајали без душе, и нестајали.“

– Предраг Пипер

Академик Предраг Пипер се теоријски бавио језичком политиком. Да се овом проблематиком озбиљно намерава бавити најавио је својом књигом „Српски између великих и малих језика“ (три издања), студијама „О стратегији језичке политике у Републици Србији“, „Српски језик као предмет језичког планирања“ и др. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његове Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, такође члан и једно време председник Одборове Комисије за синтаксу. Остаће запамћен као један од најагилнијих бораца да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају као национални језик и писмо и темељни чиниоци српског националног и културног идентитета.

Академик Предраг Пипер је био члан уређивачких одбора или уредник великог броја зборника и часописа у земљи и иностранству. Био је главни уредник Зборника Матице српске за славистику у Новом Саду и Јужнословенског филолога у Београду. Значајан допринос српској науци о језику дао је и као педагог и у изграђивању научног подмлатка; поред основног рада био је ментор у изради већег броја доктората у славистици и србистици. Такође, дуги низ година учествовао је у организацији научних конференција и конгреса националног и међународног значаја.

О блиставој научној и педагошкој каријери академика Пипера сведочи и његова огромна библиографија – чак са 198 посебних публикација, међу којим су 31 монографија, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, те необично велики број уџбеника и приручника за основну и средњу школу, те преко 400 студија, чланака, приказа и сл.

Смрћу академика Предрага Пипера српска наука о језику изгубила је једног од највећих својих посленика данашњице, а његове колеге драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику.

Изглед и делимична опрема текста: Словѣнски вѣсник

. . .

Изворник: НОВОСТИ