У овој ђаволијади, бледи и изранављени, морамо измерити има ли нас у нама. И ознаменити да ли ће ово бити земља тамјана или сумпора, отаџбина или рака.
Ако Вучић политички преживи кривоклетство и велеиздају, Србија неће. И обрнуто.
Нема ту, дакле, много избора и фемкања.
Косово и Метохија могу бити окупирана територија још незнано колико дуго. И не мора тамо, под окупацијом, бити ни једног јединог Србина; то ништа суштински не мења у статусу окупиране покрајине. Све што се учини на окупираној територији привремено је, и све ће, свима, опет бити премерено кад се једном вратимо тамо, кући. А вратићемо се у овој генерацији. И неће то бити први пут.
Али Србија која се сама одрекне Косова и Метохије, или прећути кад то неко учини у њено име, више не може бити отаџбина. Србија која у оваквим околностима не би смогла снаге да прогласи своју јужну покрајину окупираном територијом сама би постала безимена окупациона зона. Не знам уопште како би честит и нормалан Србин још могао живети у њој, подносити себе и свет, своје име и сећања. Не знам којим вредностима би могао учити своју децу. Не знам у којој би се цркви молио. Али знам много људи око себе који то више не би могли сматрати својом земљом и својим народом. Такве ране не зацељују.
Патријархова вечера, 2018.
Неће бити те патријархове вечере, налик на кнежеву. Још смо јој се надали у лето 2018, такође у драматичној ситуацији, али тада смо ипак имали патријарха. Смрт патријарха и четири кључна архијереја, за врло кратко време, једном ћемо неминовно сагледавати у сасвим другачијем светлу. Али сада морамо сами, па колико Бог да. Свима ће нам по томе бити суђено. У овој ђаволијади, бледи и изранављени, морамо измерити има ли нас у нама. И ознаменити да ли ће ово бити земља тамјана или сумпора, отаџбина или рака. Земља Мирослављевог јеванђеља или Мирослава Лајчака. Нека отму, пресудно је да им ми сами не дамо. Србија то не би преживела. А отето ћемо вратити, пре или касније. Узурпатори као да то знају боље од нас.
Март, 2023.