Ознака: лингвистика

Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено

Марина Мирковић: КЊИГА КОЈА РУШИ ЗАБЛУДЕ (А НЕ РУШИ КУЋЕ)

Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС

Душка Кликовац: КАД ВЕЗНИК „ДОК” ИМА СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ?

Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају

ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ (Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања)

Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик

Слободан Б. Новокмет: ШТА СУ ГЛАДАЦ И ЈАДАЦ ИЗ ИЗРАЗА СПОЉА ГЛАДАЦ А ИЗНУТРА ЈАДАЦ?

По­сто­ји, да­кле, мо­гућ­ност да овај из­раз два ве­ка упо­тре­бља­ва­мо она­ко ка­ко му ис­пр­ва ни­је би­ло су­ђе­но у срп­ској кул­ту­ри и тра­ди­ци­ји

Срето Танасић: IN MEMORIAM – БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)

У Ваљеву је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА

Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)

Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске

Радован Дамјановић: ДА ЛИ СУ ИСТОРИЈУ СРБА И РУСА ФАЛСИФИКОВАЛИ И САКРИЛИ ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ

Анатолиј Кљосов писац је ове књиге „Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију“ јасног наслова и неодређеног жанра. Управо та мешавина свих наука привукла ме је његовом […]

Драгољуб Збиљић: КАКО И ЗАШТО НИСУ УСПЕЛИ ПОКУШАЈИ ПОЛАТИНИЧАВАЊА РУСА, ЗА РАЗЛИКУ ОД УСПЕШНОГ ПОЛАТИНИЧАВАЊА СРБА

Да је Русима био на челу Партије и државе Јосип Броз Тито, и Руси би данас већински (као Срби, 90:10 осто) писали своје језик латиничким […]

Огњен Војводић: УЗРОЦИ ПРОГЛАШАВАЊА И ПРИЗНАВАЊА ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда.  Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у […]

Драгослав Граочанкић: СРПСКА РАЗРЕШНИЧКА РЕЧ: „СРБИЈСКИ“

ДРАГОСЛАВ ГРАОЧАНКИЋ је дугогодишњи генерални секретар Народног позоришта у Београду. Један је од оснивача Језичко – књижевне трибине „Петар Кочић“ у Београду. Бави се поезијом, […]

Огњен Војводић: ЈАНИЧАРИ СОРБОНЕ – Стогодишњица „убијања“ српског језика 1

Текст је изворно објављен у зборнику радова „Насиље над српским језиком у Црној Гори“, издање Српског савјета, 2014. Ове године (2014 – прим.З.Т.) се навршило сто […]

Никола Танасић: „ДЕКЛАРАЦИЈА О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ“ – ПРЕВАРА ПОД МАСКОМ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Као у случају свих досадашњих уравниловки и трулих компромиса на простору бивше Југославије, највећа штета се и у случају ове Декларације наноси српском народу. Србима, […]