У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено
Срамота је за једну државу да њени (не)одговорни политичари не прихватају лингвистичке истине које су једнаке математичкој истини да је два и два једнако четири
Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС
Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају
Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик
Постоји, дакле, могућност да овај израз два века употребљавамо онако како му испрва није било суђено у српској култури и традицији
У Ваљеву је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду
Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)
Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске
