Ознака: САНУ

In memoriam: МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937-2022)

Знајући за све муке са речима, Милован се целога живота посвећивао учењу језика упућујући писма без адресе, и знаноме и незнаноме, у искреном хтењу и непосусталом труду да обједини умствовање, узлете духа и чувства

Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено

Срето Танасић: IN MEMORIAM – БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)

У Ваљеву је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду

Миша Ђурковић: ОСВЕШЋИВАЊЕ СРПСКЕ ЈАВНОСТИ

Врло јасно знамо шта је циљ онога што окупациони медији називају „линчом“, а несрећно Одељење историјских наука „хајком“. За нас је ово пре свега кампања освешћивања српске јавности о неприхватљивим наступима председника Академије

ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ ЕТНОЛОГА И ПАТРИОТЕ

Еминентни етнолог Драгомир Антонић, писац значајних књига и сценарија за бројне емисије посвећене нашим народним обичајима, познати колумниста магазина ПЕЧАТ, преминуо је 8. новембра 2020. године од последица инфекције вирусом корона

Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске

Огњен Војводић: УЗРОЦИ ПРОГЛАШАВАЊА И ПРИЗНАВАЊА ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда.  Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у […]

Интервју: Емир Кустурица – ПОМНО ГАЈИМО ЉУБАВ ПРЕМА МРЖЊИ

Редитељ о мултикултуралности и могућности да она поново заживи у нашим крајевима, али и опасностима које носи, проблемима са којим се Европа и свет суочавају, […]

Коста Чавошки: „ЗАПАМЋЕЊА“ ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА

После толиких вредних књига и расправа, Василије Крестић се одлучио да објави своје мемоаре, за које је употребио српску реч „запамће­ња“. Мемоаре обично пишу државници […]