Протојереј Алексије Касатиков: СВЕТИТЕЉ НИКОЛАЈ СРПСКИ О ЗБИВАЊИМА У ДАНАШЊОЈ УКРАЈИНИ

Не једном, читајући дела светих отаца, дешава се да човек хвата себе у мисли како неки редови као да су написани пред призором неких конкретних збивања. Разлог за то, наравно, није у томе што светитељи беху очевици или чак савременици тих збивања, која ми често препознајемо у њиховим делима. Разлог томе је што су, будући причесни вечној божанској мудрости, Свети Оци видели дубинске узроке тих збивања, која се понављају из покољења у покољење у историији људског рода, у разним народима, земљама, и епохама.

Протојереј Алексије Касатиков

Протојереј Алексије Касатиков

Ево и сад, читајући књигу српског Светитеља Николаја (Велимировића) „Молитве на језеру“, бејах поражен тим што нека поглавља с фотографском тачношћу престварају оно што се догађа у данашњој Украјини. Јер, управо су безбожници, који се прикривају иза јеретичких и расколничких заједница што се издају за Цркву, заподели у Украјини крваву смутњу. Управо су у гомили деловали и делују они што су за себе умислили да су господари људских судбина у данашњој Украјини. Управо су Богу они објавили рат, и управо зато циљем њихове мржње постају храмови канонске Православне Цркве, њених верних чеда и, уопште, свако пројављење правичности и здравоумља у коме год човеку. И зар се Бог од њих не окреће, односећи са Собом Своје дарове  – снагу, разум, лепоту, доброту? Зар после тога они не постају јадни и бесилни? Зар се то не догађа сад с несрећним украјинским народом, чији је извесни део објавио рат Богу, што светитељ Николај описује? Зар Господ не чини с њима то о чему говори свети човек, знајући вољу Божју?

Није о Украјини писао светитељ у својој књизи, већ о сваком ко поступа онако како данас у Украјини многи поступају. Због тога су и тачне његове речи. Како би желели да се они што безумствују данас у свом безбожништву освесте и схвате вечну тачност онога што у својим делима говори о њима угодник Божји, Светитељ Николај Српски!


Протојереј Алексије Касатиков је старешина храма посвећеног икони Божије Матере „Свих жалосних радост“ града Краснодара, духовник научно-методичког Мисионарског центра при Јекатеринодарској и Кубањској епархији.


 

 

***

Светитељ Николај Српски

Молитве на језеру

LXXXII Господе, не дај народу моме да у безумљу своме устаје на Тебе, Животодавца

Владика Николај ВелимировићПодигоше неверници рат против Господа неба и земље, – сухо лишће против ветра планинског! Докле ветар шуми, чује се шуштање лишћа. Но кад се ветар захукти, развејаће се лишће по ритовима и друмовима, и остављени лист по лист изгубиће аваз и слепиће се с блатом.

Јер неверник се у гомили осећа јак и одаје глас. У самоћи га једе и страх и немоћ. А верник кад је у гомили дели немоћ гомиле, а у самоћи дели моћ с Тобом; за то је самоћа његова снага и његова песма.

Против кога дижете рат, безумници? Против Онога ли, који помишљу својом пали сунца, и стада сунаца и звезда гони својим штапом? Заиста, мање је смешан рат, што га врбе огласе громовима, и чикови водени страшним кондорима.

Сковали сте оружје, којим сатирете један другог, па сте устали, да истим оружјем војујете против Њега. Но гле, он може ходити по мачевима вашим као по мекој маховини. Нити се он плаши ваших тврђава више него ваших гробова.

Изумели сте ситне речи, којима ружите и понижавате један другог, па мислите, да ћете вашим ситним речима понизити Онога, који једини зна шта је реч и откуда је? Гле, Он вам је створио гласнице у грлу, и раширио плућа испод гласница, и просекао уста, и везао језик у устима. Заиста, мање је смешан устанак свирала у дућану против мајстора свога, и жица на харфи, против руке, што удара у њих.

Објавили сте рат не Богу но себи, и Бог са сажаљењем гледа на ваше самоубиство. Сухо лишће оглашује рат гвозденим точковима!

У колико ви дуже ратујете против Њега, у толико се Он све незадржаније извлачи из вас. Извлачи Господ своју снагу из вас, своју красоту, своје здравље, своју мудрост и своје блаженство. То је начин ратовања Господа Вишњега са својим противницима.

Шта остаје од вас, убојити борци, кад Господ извуче из вас оно што је Његово? Не остаје ли немоћ, и ругоба, и болест, и безумље, и несрећа? Ништа вам Господ неће одузети од онога, што је ваше. А ваша је немоћ. И кад Он узме своју моћ, коју ви злоупотребљавате, остаће вам ваша гробна немоћ, која није ни за употребу нити за злоупотребу.

Тргнуће Господ своју красоту из вас, и жабе ће бежати стрмоглаво од ваше ругобе.

Тргнуће Господ своје здравље из вас и крв ће се ваша у гној претворити, и бићете мирис угодан за црве, мирис, од кога ће градови затварати своје капије.

Вратиће Господ своју мудрост к себи, и ви ћете у безумљу своме јурити по дубравама, и свађати се са пештерама.

Блаженство своје и мир свој опозваће Господ к себи, и од вашег немира уплашиће се извори и побећиће; и од несреће ваше усахнуће лоза у брду, и земља у пољу вратиће свој плод натраг земљи.

Такав је начин ратовања Господа Свевишњега са својим противницима.

Као дете Он је немоћан да учини зло. И не враћа зло злом, јер је пресиромашан у злу. Но само сабира своје добре дарове и одходи с њима од онога, ко шкргуће зубима на њ. И оставља Господ невернике самима себи. И они се распадају као дрво црвоточно, | из кога је изишла сировина, и по чијој гњилости црви тумарају за храном, као по напуштеном дому.

Тако бива и с народом, који објави рат Животодавцу.

Рекох своме народу – запамти: таква је победа Животодавца, и такав је пораз безбожника.

***

LXXXIV Премили мој Господе, удаљи ме од саблазнилаца

Они што просвећују, не просвећују него заслепљују, – шта ћеш чинити с њима, Господе?

Они одвраћају децу Твоју од Тебе, и бране јој, да приђу к Твојој Мудрости, јер говоре: Господ је једна стара реч ваших мртвих ђедова. То је стара амајлија, коју ђедови ваши носише собом и помреше. Ми ћемо вас научити, како се рије земља, и гоји тело, и кује злато, што јаче сија од мртвог Господа. Шта ћеш чинити са саблазнитељима деце Твоје, Господе?

Ништа им ја нећу учинити, јер они су учинили све за проклетство свога семена и племена. Заиста, гору су судбу спремили себи и своме народу него књижевници и садукеји из Јудеје. Јер имадоше пример ових, и не научише се.

У старости својој слушаће клепет мачева на прагу своме, и умираће од глади, ћелави и дрљави, а неће смети извирити се кроз врата, да опомену ученике своје. Чиме ће их опоменути, кад је име моје избачено из хајдучког срца њиховог? Што ће их и опомињати, кад су их они на то спремали, по безданој глупости својој, која прати свакога, кога Ја не пратим. Шта ће им бити, Господе?

Биће им горе него Вавилоњанима, кад се у сили својој клањаху крви и злату, и децу своју учише, да се томе клањају.

Прво ће доћи глад, какву ни Вавилон није запамтио. Па рат, ради пљачке хлеба, из кога ће се вратити побеђени. Па међусобно клање и паљење градова и села. Па болести, до којих се рука лекара неће смети дохватити. И учитељи ће бити шибани бичевима и гоњени да буду гробари својих ученика, од којих ће сви друмови смрдети.

Они, који воде народ, не воде него га заводе, – шта ћеш чинити с њима, Господе мој? Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи.

Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили своје зло.

Не уче народ истини, него га хране лажју округлу годину.

Немоћни су, да учине правду народу, него га застрашавају плашећи га гором неправдом прошлих времена.

Харају за себе и за пријатеље своје, јер знају, да неће дуго.

Шта ћеш чинити с њима, праведни Господе?

Учинили су они све, и ја немам шта да чиним, него да их оставим себи. Заиста, неће јести своју добит у миру, него ће је потрошити на даће својих рођака.

Осиромашиће, и мишеви ће им пролетати кроз продрту кошуљу. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћи, престрашени и ознојени. Биће им дуг живот, да би им казна била дужа.

Доживеће да виде свој дом у згаришту, и бежаће из своје земље, гладни и болесни, и неће смети изговорити своје име ни пред ким.

Гледаће туђинце у својој земљи, и просиће комад хлеба од њих.

Горе ће бити држави њиховој него римској. Јер имадоше Рим за пример, и не поучише се.

Горе ће бити народу њиховом, који их је родио, него народу јеврејском. Јер имадоше пример народа јеврејског, и не поучише се.

Слушаће клетве свога имена, и неће смети провирити на прозор.

Гледаће свој народ где га везане у поворкама воде, и бојаће се за себе.

И слушаће, и у сну и на јави, проклињања свога имена, и дрхтаће, – дрхтаће а неће моћи умрети.

Господе Велики и Страшни, сви су Твоји путеви милост и истина. Шта ћеш чинити са заслепљеним, заведеним, слаганим и похараним?

Ако се ко сети имена Мога, сетићу се и ја њега, и спашћу га.

Чекам, да Ме ко викне, – и одазваћу се.

Докле има викања на земљи, имаће и еха на небу.

Ја сам онај, који је најближи свима и свему. Дајем се ономе, ко Ме жели; повлачим се од онога, ко Ме не познаје. Без Мене свет је пухор пепела. И без Мене људи су немоћнији од пухора.

(Visited 50 times, 1 visits today)
ПРАВОСЛАВЉЕ