Мисли светитеља Николаја Српског (3)
Прѣтходни наставци: Три фатална духа европске цивилизације
Дарвинизам – Најопакији од три фатална духа европске цивилизације
Раније смо говорили о оцѣни светитеља Николаја Српског фаталне улоге дарвинизма у разарању европске цивилизације. Наравно – сматра Николај Српски – ако дарвинизам чак и умрѣ, то неће обавезно повући за собом неодложну смрт ничеанства и марксизма. Јер дѣца обично умиру битно касније од својих родитеља. Светитељ расуђује на ову тему: „Но, рећи ће се, ако је Дарвинизам мртав, дѣца његова су у животу и у пуном напону снаге. Тако изгледа. Уосталом, дѣца обично дуже живе од својих родитеља. Ничеизам и Марксизам достигли су баш у наше дане кулминације своје надувености и својом звѣрском прѣтњом застрашују људски род. Али погледајте како се и они почињу савијати постепено ка гробници свога родитеља. Падају на наше очи и пашће потпуно.“
Авај, надања светитеља да ће дарвинизам умрѣти нѣсу се оправдала. Испало је тако да су биле подрезане младице што иду из корѣна дарвинизма – ничеизам и комунизам. На опрезно кажем „подрезане“, али нѣ и уништене. Околности се могу промѣнити, а ничеизам и марксизам обновити. Али корѣн у виду дарвинизма нѣ само што нѣје умръо, него се још јаче учврстио. Да, светитељ је у праву да је дарвинизам као научна теорија заиста умръо уочи Другог свѣтског рата. Но, дарвинизам се успѣо прѣвратити у идеологију. А успѣшност идеологије нѣје зависна од убѣдљивости научних аргумената. Дарвинизам су почели ширити коришћењем Гебелсових метода. Током неколико поколѣња људима је усађивано да потичу од мајмуна. Авај, данас ту поставку многи прихватају као аксиому која, рекло би се, не захтѣва научне доказе. У свѣту су 2009. године врло широко обѣлѣжена два датума: 200-годишњица рођења Чарлса Дарвина и 150-годишњица објављивања његовог рада „Порѣкло врста“. Навођене су неке бројке које доказују „тријумф“ Дарвиновог учења. На примѣр, у Енглеској, сагласно испитивањима јавног мнѣња, у дарвинизам вѣрује 50% испитаника. То у Дарвиновој домовини. Хвала Богу, у Русији је ситуација унеколико боља. У Русији да је Дарвин у праву нѣ смња 24% становника. Исто толико Русијана вѣрују Богу, а већина – 38 посто – сматра да је за развитак врста одговоран још неко (или нешто). Према подацима другог испитивања, појам „дарвинизам“ био је непознат 53% грађана РФ. Уосталом, „Мавар је обавио посао, Мавар може да оде“. Мавар по имену „дарвинизам“ је већ обавио своју мрачну работу, па сада школарцима и студентима више нѣ причају с показивањем некаквих кошчица и лобања причу о томе како је од орангутана потекло формирање саврѣменог човѣка homo sapiens. Школе и универзитети прѣтворени су у производну траку, на којој главе омладине пуне „аксиомама“ и „хипотезама“ које уопште нѣ захтѣвају никакве доказе. Одговор на питање због чега теорија еволуције наставља да се прѣдаје у срѣдњим и вишим школским установама дао је професор Калифорнијског универзитета Филип Џонсон у својој књизи „Дарвин на суду“ (1991): „Већина професора наставља да прѣдаје теорију еволуције због страха. Страха од губитка сталног посла, страха да ће бити лишени субвенција за свој истраживачки рад, страха да ће изгубити могућност објављивања својих радова, страха да ће бити изопштени од својих колега. У име свега тога они морају слѣдити „партијску линију“, тј. теорију еволуције. Такав је живот у академском свѣту (и нѣ само у САД – В. К.)“.
Светитељ Николај Српски је одлично схватао да све три „научне теорије“, нарочито дарвинизам, трѣба уништити. Иначе ће оне уништити Европу. А шта им се може супротставити? – Једино хришћанство. „Четири су идејне силе које се и сада из Европе шире и дѣјствују по цѣломе глобусу. Три су негативне и убитачне, а само је једна позитивна и спасоносна. Негативне су: лажна наука, лажна етика и лажна социологија, изражене првобитно у три познате личности: у Дарвину, Ничеу и Марксу. Позитивна и спасоносна сила пак, човѣчна и блага, јесте само Хришћанство“.
Светитељ упозорава оне хришћане који сматрају да се на неки начин могу помирити хришћанство и дарвинизам. Многи саврѣмени хришћани склопили су нагодбу са својом савѣшћу. Наоружали су се учењем о теистичкој еволуцији, која допушта спајање еволуционе науке и вѣре. Тако се као еволуционисти могу подизати на хијерархијској лѣствици науке и једноврѣмено као хришћани рачунати на спасење и Царство Божије.
Концепт теистичке еволуције у суштини води ка деизму. Сагласно деизму (карактеристичном за протестантизам), Бог је на почетку створио материју и умѣтнуо у њу неки програм по коме се догађа самоорганизовање материјалног свѣта. Бог се уопште нѣ мѣша ни у развитак свѣта, ни у људску историју. Тако се деизам по мало чему разликује од атеизма. Управо зато деисти-протестанти толику пажњу поклањају откривању тајни „божанског програма“, који се састоји од разних закона природе. Светитељ Николај је у свом раду „Наука о Закону (Номологија)“ показао неодрживост тѣх деистичких погледа на свѣт, који хришћанина удаљавају од Истине.
Светитељ Николај Српски чврсто изјављује: дарвинизам и хришћанство се нѣ мѣшају. То је обмана и самообмана: „Не дајте се обманути од оних који говоре: Дарвинизам и Хришћанство даду се измирити. Шта има заједничко неистина са истином, и Велзевул са Христом (2. Кор. 6, 14-15)? Ако вам тај компромисни, дипломатски пут предлажу чак и неки западни презвитери и бискупи, одбијте их енергично. Кад се тиче Божанске Истине, коју нам је Спаситељ открио, дипломатисање је неподношљиво. Сѣтите се како су се свети Оци Цркве на Васелѣнским саборима борили до мучеништва против ма и једне лажне титле и запете унесене у Истину Божију“. Непомирљиву критику оних што су покушавали помирити хришћанство и дарвинизам послѣ смрти светитеља Николаја Српског наставили су многи подвижници православља. Посебно желим обратити пажњу на православног јеромонаха Серафима Роуза (1934-1982) и његов рад „Православни поглед на еволуцију“ (1978).
Нажалост, у наше доба еволуционо-хришћански синкретизам (спој хришћанства и еволуционизма) почео је освајати умове нѣ само обичних хришћана, далеких од тананости богословља, него и прѣдставнике црквеног клира. Као примѣр се може навести још 1999. написани чланак ђакона Андрѣја Курајева „Православље и еволуција“, у коме он покушава доказати да је теистичка еволуција спојива с православним богословљем.
Борба за Истину се данас води нѣ само за границама црквене ограде, него и унутар ње. И у тој борби хришћанима непроцѣњиву помоћ може пружити интелектуално-духовно наслѣђе светитеља Николаја Српског.
– Крај –
Посрбио Драган Буковички
Изворник: Цариград
Related posts:
Валентин Катасонов: ДАРВИНИЗАМ – НАЈОПАКИЈИ ОД ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Жарко Јанковић: „НЕ ВЕРУЈЕМ У НЕБЕСА, НО У ДАРВИНА И МАЛТУСА“
Валентин Катасонов: ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Здравко Пено: ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ ИЗМЕЂУ НАУКЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ, ВЕРЕ И ХИПОКРИЗИЈЕ
Протонамесник Горан Живковић: ОДЈЕЦИ ПЕТИЦИЈЕ О ДАРВИНИЗМУ – 15 МЕСЕЦИ КАСНИЈЕ
Александар Буздалов: ПОДВИГ УЦРКОВЉЕЊА РУСКОГ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА…
Ђакон Ненад Илић: СА ПОВЕРЕЊЕМ ДЕТЕТА ЗАВОЛЕО САМ ХРИСТА
Раде Јанковић: „РУПЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ“
Раде Јанковић: У ЗЕМЉИ СВЕТЕ НИНЕ
Оливер Суботић: ВИРТУЕЛНА РЕАЛНОСТ, ВИРТУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТИ, РЕАЛНА ЗАВИСНОСТ, РЕАЛНИ ПРОБЛЕМИ
Раде Јанковић: ОД ИДЕНТИТЕТА КА СОПСТВУ
Преподобни Јустин Ћелијски: НОВОЗАВЕТНО УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
