Протонамесник Александар Р. Јевтић: ДОЧЕК МОШТИЈУ СВЕТОГ ЈАКОВА ЖИЧКОГ И ТУМАНСКОГ У КРАЉЕВУ

„Као што је цар праћен свечаном пратњом одабраних, и као што је сунце окружено мноштвом звезда, тако је и наш Господ окружен светитељима Својим“, писао је Свети Николај Охридски и Жички. Ове његове речи су се 1. октобра 2021. године претвориле у слике које су својом велелепношћу украсиле град Краљево као домаћина моштију Светог Јакова, ученика Светог Владике

---

Диван је Бог у Светима Својим!

Краљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче до Краљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског. До смрти пребијен од лажне браће, скоро заборављен од свих, Свети Јаков је постао живо сведочанство вере у Васкрсење – којом се светитељи објашњавају, а Бог доказује.

Благословом двојице Архијереја наше Свете Цркве, Епископâ жичког Јустина и браничевског Игнатија, ревношћу братства Саборног храма Епархије жичке и несебичном љубављу братства манастира Тумане, кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Призор је био налик на оне које описују средњовековни хагиографи, када су овим просторима ходили и миомирисали Свети Немањићи. Свештени трепет се осећао свуда, јасно поручујући да нам је у госте дошао тако необичан гост, па да је свима јасно да је најбоље да му се молитвено обратимо – јер је то језик на коме се једино можемо разумети.

Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. Храм, за који понеко каже да је превелики за овај град, сада се показао као мали да прими све који су га походили. Сводови су одзвањали дивним речима молитве која се обраћа заступништву Светог Јакова, Зосима и Николаја као учитеља Јаковљевог.

У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. Свако ко је посматрао ту непрегледну поворку која је сатима трајала, целе вечери и ноћи, могао је осетити понос што припада народу који уме тако јасно да сагледа важност тренутка и да у њему буде далеко изнад онога што чини свакодневицу. На лицима многих виделе су се сузе, а ликови су задобијали оне контуре подобија које нам је назначено, а које често не препознајемо једни код других. Са нама ликују и Свети Николај и Јаков који виде да се и даље не гаси кандило вере у души Србиновој, да овај народ није и неће дати да га заварају разноразне светске шарене лаже. Све ће оне, по речима Николајевим, као мехур сапунице пући, а остаће бистра вода народне побожности. Овај дан нас је у тој вери учврстио показујући невидљиву снагу коју Црква црпи од светитеља Божијих који су увек са нама, па чак и онда када ми мислимо да нисмо са њима.

У 19 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и манастирâ Жиче и Тумана, као и епархијâ Жичке и Браничевске.

У наставку, о животу и делу Светог Јакова говорио је игуман туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић). Он је истакао да осећа велику радост што је Свети Јаков данас после 75 година дошао у Краљево, као свој међу своје. Бираним речима и вештим приповедачким даром, блиским народном срцу, беседио је о великом подвигу који је Свети Јаков принео Богу на дар и који га је учинио знамењем побожности и вере у наше време. Његов живот је путоказ свима нама да се стазама Христовим може ходити упркос свим невољама и да је то једини пут који води у Живот вечни.

Преподобни Јаков је рођен као Радоје Арсовић, 13. децембра 1894. године у селу Кушићи код Ивањице. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској из области филозофије на Сорбони и из области права на универзитету у Монпељеу. Радио је као службеник у дипломатској служби Краљевине Југославије у Француској. Године 1929. именован је за амбасадора Краљевине Југославије у Паризу.

Вратио се у земљу 1937. године када преводи књигу „Житије светих девојака“, објављену у Крагујевцу. Након православног Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, под вођством владике Николаја, одлучује да напусти дипломатску службу и долази у Охрид, а потом Битољ, где је службовао уз владику Николаја.

Замонашио се у Битољу 1938. године, и узео име Јаков. И тако интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву одлучује да се одрекне света и проведе остатак живота као монах у строгом подвижништву. Са владиком Николајем прелази у монашко братство манастира Жича, као сабрат. Једно време је касније боравио и у манастиру Љубостињи.

По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат часопис „Писмо“ и „Мисионар“ у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа. Краљевчани га памте да је пред рат ишао улицама Краљева водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ, говорио да му предстоји ропство.

Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја који је ту био интерниран.Пребијен на смрт од стране комунистичке власти 1946. након што је на станици Пожаревцу разделио 8000 копија молитве Господње „Оче наш“. Од последица батињања убрзо је мученички и преминуо, пошто су га Титови комунисти претходно затворили и подвргли тортури са циљем да се одрекне „конзервативних религиозних уверења“. Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у манастиру Туман.

Након обретења његових светих моштију, многи су се исцелилили у манастиру Туману, управо у молитвама призивајући овог новог угодника Божјег. Посебну помоћ крај његових моштију добијају ђаци и студенти. У лику светих је прослављен (канонизован) на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 2017. године. За датум прослављења одређен је 21/8  август, када се прославља и Свети Зосим Тумански Чудотворац.

Молитвама Светог оца нашега Јакова Туманског, Господе Исусе Христе, Сине Божји помилуј нас. Амин.

Затим је речи поуке изнео сабрат тумански протосинђел Петар (Богдановић), примећујући да је некада презрени и мучени монах Јаков силом Божјом постављен за утврђење наше вере као победник са Христом. -Његово исихастичко живљење, пребивање у молитви и ћутању, учинило га је сродним Светом Зосиму и осталим исихастима који су основали манастир Тумане. Преводећи светоотачка дела, он им је животом подражавао и сада је са њима у сабору Светих. Зато смо се данас сабрали да пројавимо ту непрекидну нит Божјег присуства међу нама, учећи од Светог Јакова како да одговоримо на изазове савременог живота, рекао је протосинђел  Петар.

Саслушавши предавање у потпуном миру и са трепетном пажњом, народ је наставио да приступа светитељу на молитву и поклоњење до раних јутарњих часова, ишчекујући свету архијерејску Литургију која ће уследити у 8 часова.

Изглед и делимична опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: СПЦ
Православна Епархија Жичка