Савременим правописом (и ближе духу српског језика) написан, тропар Светом Николи (глас 4) изгледа овако:
Правило вѣре, и образ кротости,
воздержанија учитеља јави те стаду твојему,
јаже вѣштеј истина: сего ради
стјажал јеси смиренијем високаја,
ништетоју богатаја.
Отче свѣштеноначалниче Николаје,
моли Христа Бога спастисе душам нашим.
Сравни такође текст руских старовераца:
Правило вѣре и образ кротости, воздержанију учитеља јави тja Господ стаду Својему, јаже вешћем истинна. Сего ради стјажав смиренијем високаја, ништетоју богатаја, отче наш свјатитељу Николаје, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Ред речи који појашњава логички смисао дате реченице је следећи:
Ми, дакле, на српском кажемо: „(об)јавити неког за (или као) неког; може се једноставно и објавити неког неким или нечим (што је мање уобичајено, али ближе оригиналу): (об)јави тебе правилом (мерилом) вѣре, учитељем уздржаности;
а на старом, црквенословенском језику каже се: „(об)јавити неког неког или (об)јавити нешто нешто“.
На пример, из Јутарњег Правила:
О, дивна Владичина Палато, домом Духа Божаствена мене створи!
Или, још ближе савременом српском разговорном језику:
О дивна Владичина Палато, створи од мене дом Божаственог Духа!
У грчком језику реч смирење – ταπεινφρσις, потиче од појма унижење, умањење, а глагол ταπεινόφ пре свега значи снижавати, понижавати, унижавати, умањивати, па отуд – смиривати.
У тропарима светитељима постоји реторички поступак „антитезе“ (тј. супротстављања) – смирење/висота; ништета/богатство.
Чланак представља преведен, дорађен и српском језику прилагођен рад руског аутора Наталије Афанасјеве.