Рада Стијовић: ПРАТИ РУКЕ

Овај често понављани савет подсетио нас је и на једно другачије, метафорично значење израза прати руке, а то је „скидати са себе одговорност“, са којим смо се такође немали број пута сретали


Рада СТИЈОВИЋ

Један од најчешћих савета који ових дана добијамо јесте да треба прати руке. То нас помало враћа у детињство, када смо се уз Змајеву песмицу учили основним хигијенским навикама:

Пре и после јеле треба руке прати, 
немој да те на то опомиње мати.
Прљавим рукама, загади се јело,
па се тако болест унесе у тело.

Овај често понављани савет подсетио нас је и на једно другачије, метафорично значење израза прати руке, а то је „скидати са себе одговорност“, са којим смо се такође немали број пута сретали.

Откуда изразу прати руке ово значење?

Попут многих других (носити свој крст, камен спотицања, жртвени јарац, неверни Тома, Јудин пољубац, Нојева барка, обећана земља, од Понтија до Пилата, Содома и Гомора итд.) и овај израз води порекло из Библије, и то из новозаветне приче о суђењу римског прокуратора (управитеља) Јудеје Понтија Пилата, од првосвештеника и народних угледника оптуженом, Исусу Христу (Јеванђеље по Матеју). Заједно са Христом судило се и разбојнику Варави (Бараби, по западном изговору).

Како се суђење одвијало у време великог јеврејског празника Пасхе, „А о празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће“, то је Понтије Пилат, не налазећи кривицу у Христу („Јер знађаше да су га из зависти предали“) упитао окупљени народ: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?“ „А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе“. На Пилатово питање: „А какво је зло учинио?“, народ је углас повикао: „Да се разапне!“

После овога следи догађај из кога ће се развити касније метафорично значење израза прати руке – ‘скидати са себе одговорност’.

„А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети“. „Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.“

Матијас Стом: ПИЛАТ ПЕРЕ СВОЈЕ РУКЕ (уље на платну, око 1650; Лувр, Париз)

Ритуал прања руку у знак скидања кривице са себе старији је од Христовог времена. Среће се и у Старом завјету, а постоји и у претхришћанским обичајима Срба. Веселин Чајкановић пише о веровању да се њиме одстрањује „мрља која је дошла од додира с душама луталицама“, односно „злим душама“. Отуда и обичај обавезног прања руку при повратку са сахране. Циљ тога обичаја јесте „да се одстране душе које су евентуално за руке прионуле“, како узимајући јело неопраним рукама не бисмо у себе унели такву нечисту душу (В. Чајкановић, Мит и религија у Срба).

О значењу бројних израза и њиховом пореклу занимљиво и надахнуто писао је Милан Шипка у књизи Зашто се каже? Ови дани изолације прилика су да, читајући ову књигу, нешто интересантно сазнамо и да се истовремено разонодимо.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 21. март 2020;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

(Visited 62 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *