Развијање сукоба западне елите, пре свега њеног англосасконско-јеврејског језгра и кинеске елите – који је невиђена појава у историји светске борбе, занимљива је слика и чека нас много изненађења.
После потпуне христијанизације и учвршћивања православља, српски народ је према црквеној и владарској идеологији Немањића постао „савршен“ народ, „Нови Израиљ“, „изабрани народ“, који је у сваком погледу изједначен с најстаријим, и свим осталим хришћанским народима света
Из штампе је у издању “Филипа Вишњића” изашао роман др Владимира Умељића „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Доносимо уводни део и преглед садржаја романа
„Мртвачка глава“ (Totenkopf) долази из немачке војне традиције. Контратрадицијско дејство „Мртвачке главе“ састоји се у потискивању традиционалног, више миленијума старог, српског амблема – крст са четири оцила – који потпуно ишчезава у хералдици „Црне руке“
Кад је, 1913. године – каже Казимировић – Апис боравио у Берлину (пуна четири месеца), Богићевић га је увео у тамошње кругове угледника из војске и политике, особито оних из војске, који су вођу Црне руке највише интересовали
Југословенски ратни циљ Србије из 1914, као и његово остварење 1918. у снажнијој су узрочно-последичној вези са Србијином вестернизацијом под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата
Ових дана из штампе у издању “Филипа Вишњића” излази роман др Владимира Умељића „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Тим поводом преносимо интервју који је аутор дао недељнику “Печат”
Србија је домовина изванредних, талентованих, дубоких и занимљивих људи. И сваки пут новог познаника откриваш за себе као читаву васиону.
Међу хиљадама имена, историја их је сачувала на пиједесталу памћења. У номинацији за „Човека века“ обојица су могли полагати право на праведно подељено прво место у XVII столећу.
Са позиције савремене свепамети и ароганције губи се из вида да су нека традиционална знања била истинитија од накнадних „истина“
Несумњиво је утврђено да се патријархов отац презивао Окрајнов те да су Гојко и његов брат Душан били веома упућени на породицу свог оца
Милош Велики се жалио ,,што Европа води тако мало рачуна о њему, што га тако мало окуражава, а овамо је све учинила за Грке, које Кнез, међу тим, врло ниско цени”
Oвакво научно дело, с овако искривљеном и наопаком представом о српском народу, његовој историји, знаменитим личностима, баштини и култури – пре свега је брука српских чланова Међународне словенске академије.
Ако се нађемо у кућним изолацијама, молимо се Богу и Светим Царским Мученицима да издржимо на путевима Господњим. И верујмо од Бога и силу Његову, а не у вирусе и лажи овога света
Учење „историје“ – или још горе, друштвених и породичних вредности – из филмова и серија није само српски, већ и глобални феномен
