Мирољуб Дугалић: КРАЉ И СВЕТИТЕЉ УМЕСТО ТЕНКА

На тргу Светог Са­ве у Краље­ву, где је некада био тенк као спо­меник бор­бе про­тив фашиста власт пла­нира спо­меник Стефану Пр­вовен­чаном, а има и иде­ја за обе­леж­је све­титељу Сави


Мирољуб ДУГАЛИЋ

Кра­ље­во – Да ли ће на тр­гу Све­тог Са­ве у Кра­ље­ву би­ти по­диг­нут спо­ме­ник пр­вом срп­ском кру­ни­са­ном кра­љу или ње­го­вом бра­ту Са­ви, пр­вом ар­хи­е­пи­ско­пу ауто­ке­фал­не Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве или обо­ји­ци још се не мо­же тач­но ре­ћи. Власт је за по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка Сте­фа­ну Пр­во­вен­ча­ном, по­во­дом осам ве­ко­ва од ње­го­вог кру­ни­са­ња, оба­вље­ног, пре­ма пра­во­слав­ном оби­ча­ју, у обли­жњем ма­на­сти­ру Жи­чи. У про­гра­му ов­да­шње ди­рек­ци­је за ур­ба­ни­зам пред­ви­ђен је и но­вац за из­ра­ду про­јек­та тог спо­ме­ни­ка, а оста­је да се раз­ре­ши ко­ли­ко нов­ца је по­треб­но и из ко­је ка­се за оства­ре­ње овог пла­на.

Упо­ре­до са тим по­ја­ви­ла се и ини­ци­ја­ти­ва удру­же­ња гра­ђа­на „Сло­вен­ско дру­штво” да се на овом тр­гу по­диг­не спо­ме­ник све­ти­те­љу чи­је име трг и но­си – Све­том Са­ви. Чла­но­ви овог удру­же­ња сма­тра­ју да не­ма гра­да ко­ји би имао ви­ше пра­ва за по­ди­за­ње ова­квог спо­ме­ни­ка, а са­мим на­зи­вом тр­га од­ре­ђе­на је и ло­ка­ци­ја. Они још до­да­ју да не­ма леп­шег на­чи­на да се обе­ле­жи осам ве­ко­ва од пр­ве срп­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је и об­но­вље­не кра­ље­ви­не. На не­дав­ној кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је пред­став­ни­ци по­ме­ну­тог удру­же­ња су на­гла­си­ли да би спо­ме­ник све­ти­те­љу био ви­сок 4,7 ме­та­ра, а што се ти­че нов­ца не скри­ва­ју да би то био нај­ве­ћи про­блем. Јер, из­град­ња овог спо­ме­ни­ка ко­шта­ла би око пе­де­се­так хи­ља­да евра.

На пи­та­ње но­ви­на­ра ка­ко се ова иде­ја укла­па у на­ме­ру вла­сти да по­диг­не спо­ме­ник кра­љу а не све­ти­те­љу они на­гла­ша­ва­ју да би би­ло ле­по нај­пре по­ди­ћи спо­ме­ник Све­том Са­ви па он­да ње­го­вом бра­ту, кра­љу Сте­фа­ну Пр­во­вен­ча­ном па, мо­жда, и оста­ли­ма. Би­ло би то, ето, по­мир­љи­во ре­ше­ње. Уоста­лом, у ша­ли ре­че­но, за­ва­ђе­на бра­ћа Не­ма­њи­ћи су се на овом под­руч­ју у сво­је вре­ме и ми­ри­ли.

У сва­ком слу­ча­ју, чу­ло се на овој кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је, љу­ди ће ра­ди­је гле­да­ти у лик све­ти­те­ља не­го, ка­ко је то ра­ни­је би­ло, у цев тен­ка.

Одношење тенка са трга Светог Саве 26. јуна 2008. године Фото: М. Дугалић

Под­се­ћа­ња ра­ди, на овом тр­гу се ско­ро по­ла ве­ка, од 1962. го­ди­не до 27. ју­на 2008. го­ди­не, на ви­со­ком по­ста­мен­ту на­ла­зио ома­њи тенк, као сим­бол нај­пре пар­ти­зан­ске бор­бе про­тив фа­ши­зма а он­да, од ка­да се то мо­гло ре­ћи, и чет­нич­ке. Зна­чи, за­јед­нич­ке бор­бе про­тив оку­па­то­ра и, ка­ко је у но­ви­јим исто­риј­ским књи­га­ма за­пи­са­но, тенк је ок­то­бра 1941. го­ди­не до­шао из прав­ца Јар­чу­ја­ка. Из­вр­шен је на­пад на оку­пи­ра­ни град, пу­ца­ла је по­са­да са­ста­вље­на од чет­ни­ка и пар­ти­за­на. На­жа­лост, тенк је ту за­у­ста­вљен, а убр­зо је по­сле и ме­ђу овим вој­ска­ма до­шло до рас­ко­ла. Но, на „по­чет­ни по­ла­жај” у ка­сар­ну у по­ме­ну­том Јар­чу­ја­ку, тенк су вра­ти­ли рад­ни­ци пред­у­зе­ћа „Пу­те­ви” ко­ји су тог ле­та 2008. го­ди­не и об­но­ви­ли овај трг. И, са­да је пи­та­ње да ли ће уме­сто, ка­ко се ра­ни­је го­во­ри­ло, сим­бо­ла сло­бо­де би­ти спо­ме­ни­ци све­ти­те­ља, кра­ља или обо­ји­це то јест оних ко­ји су за­чет­ни­ци срп­ске др­жав­но­сти, цр­кве­не са­мо­стал­но­сти, ве­ре, ду­хов­но­сти… Нај­ма­ње је мо­гу­ће да се удо­во­љи зах­те­ви­ма по­је­ди­на­ца у сми­слу по­врат­ка „тен­ки­ћа” на трг Све­тог Са­ве…

По­во­дом осам ве­ко­ва од ауто­ке­фал­но­сти срп­ске цр­кве, али и у част срп­ских вој­ни­ка ко­ји су при­ли­ком по­вла­че­ња у Пр­вом свет­ском ра­ту по­ги­ну­ли на Сто­ло­ви­ма, на нај­ве­ћем вр­ху ове пла­ни­не (1.375 м) зва­ном Усо­ви­ца по­ста­вљен је те­мељ за пра­во­слав­ни крст ви­си­не 33,5 ме­та­ра. Кон­струк­ци­ја ће би­ти те­шка око 40 то­на, а из­град­ња ће ко­шта­ти око сто хи­ља­да евра. Та­ко огро­ман и осве­тљен крст тре­ба­ло би да се ви­ди на­да­ле­ко, а ра­до­ви на­пре­ду­ју сход­но при­ли­ву нов­ца од углав­ном да­ро­да­ва­ца.

Још јед­но обе­леж­је, али по­во­дом сто­го­ди­шњи­це од Пр­вог свет­ског ра­та, по­ди­же се на под­руч­ју гра­да Кра­ље­ва. Реч је о вој­нич­кој спо­мен ка­пе­ли на пла­ни­ни Че­мер­но, по­све­ће­ној по­ги­ну­ли­ма у том ра­ту, а по­себ­но то­ком бит­ке на овом про­сто­ру, ко­ја се до­го­ди­ла пре оне на Мој­ков­цу и та­ко­ђе је омо­гу­ћи­ла да­ље по­вла­че­ње срп­ских сна­га пре­ма Ал­ба­ни­ји. Би­ла је то кр­ва­ва бит­ка, али на­жа­лост за­бо­ра­вље­на од ве­ћи­не исто­ри­ча­ра и нео­пи­са­на у књи­га­ма. Из град­ске ка­се Кра­ље­ва за ово спо­мен-обе­леж­је, у овој го­ди­ни би­ће из­дво­је­но два ми­ли­о­на ди­на­ра.

Ма­ло, али је мно­го и иде­ја и те­жњи да се на­ша про­шлост очу­ва од за­бо­ра­ва па сви ини­ци­ја­то­ри ра­чу­на­ју на до­бре и ху­ма­не љу­де…

Изворник: Политика

(Visited 163 times, 1 visits today)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *