Немој мислити: све је то било, било Косово и прошло. И данас је Косово, и данас гину безбројни Срби. Многи гину без васкрсења, многи гину за вечиту смрт. Али, има и светих Срба, који животе своје полажу за Господа Христа, животе своје полажу за Свету Србију. Они се не виде, не чују, а срце њихово трепери за Небом изнад свих грехова, изнад свих смрти
У садржају ове народне изреке владика Николај Велимировић је уочио хришћански (пра)контекст, утемељен на вери у Божји промисао према којем Бог „управља светом, подржавајући слабијега, сузбијајући јачега, и одржавајући при том чудесну хармонију живота, тако да су и вуци сити и овце на броју”
Ево где лежи мудрост: ако између два воденична камена подметнеш зубе – сломићеш зубе! Ако пак убациш шаку пшенице, добићеш – шаку брашна!
Шта је Србин без Светога Саве, шта је Србин без вере, без Православља? Он, човек, па врећа пуна блата, то је човек без вере. Кожна врећа, то је тело наше и у њему блато
Овога пута Јанковић нам у књизи Против таме овога света болно разоткрива шта је оно што у нама треба да буде најјаче, а што је, нажалост, постало и те како рањиво, истањено, избељено до провидности
Зашто је превод Сарајевског преписа Законоправила Светога Саве у издању Митрополије дабробосанске издавачки и научни промашај, а не „подухват стољећа“
У Грачацу откривен споменик који је требало да буде на Тргу Светог Саве у Краљеву
Света Русија почивала је и почива на Светој Србији без обзира на историју и световне односе. А Свети Сава је српски мост Свете Земље и Свете Русије
Свети Сава је за себе нашао место где је његов народ још увек народ који живи пуним плућима и коме је потребан
Преносимо извештаје два краљевачка јавна гласила — ТВ прилог Ка телевизије и чланак Краљевског магазина — једина која су се одазвала на позив Словенског друштва да забележе наше реаговање на вишемесечно бесрамно и безаконо поступање градских и републичких установа поводом иницијатива за подизање споменика на Тргу Светог Саве у Краљеву.
Има дана у историји једног народа који остану неупоредиви и заувек у сећању, као одлучујући у судбини тога народа. Такав дан је био дан Вазнесења Господњег – Спасовдан, 1220. године. Тога дана, први српски Архиепископ беше устоличен и први српски краљ беше крунисан у Жичи. Оба ова догађаја имала су подједнаку важност: пуна независност српског народа и цркве од страних држава. Оба ова достигнућа била су дела Светог Саве.