Драган Буковички: КАКО БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ ПОСВАЂАТИ СВЕТУ БРАЋУ

Није ли крајње време да најзад од неког црквеног великодостојника чујемо да је недопустиво мешање политике и политичара у ствари српске Цркве и њеног верног народа? С којим правом се они што се диче својом протестантском – дакле у суштини секташком и већини становништва Србије потпуно туђом – етиком уопште усуђују да овако дрско намећу своје идеје и решења – која у датом случају још и не постоје?


Драган БУКОВИЧКИ

Идемо редом, простим ређањем чињеница, које ћемо успут поткрепљивати документима до којих заинтересовани читаоци могу доћи преко повезница датих у тексту.

С пролећа 2017. године неколико Краљевчана у кафани разговара о томе како њихов град, поникао на подручју тако засићеном историјом, има убогу културну и туристичку понуду, између осталог и у области јавне скулптуре. Закључено је да су предстојећи велики јубилеји српске Цркве и немањићке краљевине добра прилика да се у том погледу нешто промени набоље, и то, за почетак, подизањем споменика највећем од Немањића на тргу који носи његово име.

Да не остане све на кафанској причи и лепим жељама, један од поменутих Краљевчана, академски вајар, већ у јулу месецу почиње рад на снимању терена и осмишљавању пројекта будућег споменика.

Већ крајем септембра исте године пројекат будућег споменика Светом Сави је први пут представљен публици на Данима словенске културе. На презентацији се од градских отаца не појављује нико. Узгред буди речено, нико се од њих, под бедним и несувислим изговором, не појављује да дочека ни руске госте са III међународног фестивала православног филма „Снажни духом“ у Крушевцу, који су неколико филмова са фестивала уступили за приказивање краљевачкој публици на Данима словенске кутуре и телевизији — премда су директору фестивала Филипу Кудрјашову гостопримство обећали готово шест месеци раније. Ништа необично: већ дуги низ година краљевачким властима „браћа Руси“ су потребни само зарад обезбеђивања појединим челницима бесмислених излета у Русију о трошку градског и(ли) републичког буџета и пувања развитком непостојећих „братских и културних односа и привредне сарадње“ пред наивним народом.

До конца јануара 2018. прикупљена је сва потребна документација за подношење званичне иницијативе за подизање споменика Светом Сави у Краљеву. С пројектом упознајемо више других удружења и установа – културних, спортских, пензионерских… – и за десетак дана иницијативу Словенског друштва потписује још 21 краљевачка организација. Иницијатива је градским властима званично поднета 20. фебруара 2018. године, и са њом је истовремено упознато свештенство епархије Жичке и владика Жички, господин Јустин.

Негде у то време се појављују гласине да власт има своје планове за уређивање Трга Светог Саве у Краљеву. Градоначелник Краљева Предраг Терзић и генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић у пар наврата изјављују да ће на Тргу Светог Саве подићи споменик његовом брату, краљу Стефану Првовенчаном. Без икаквих ближих објашњења и образложења, као да ће споменик подизати у свом дворишту и плаћати га из свог џепа.

После подношења иницијативе Словенског друштва за подизање споменика Светом Сави уследио је мук. Процедура за решавање оваквих поднесака обично траје најмање два месеца, па се нисмо превише узбуђивали због ћутања градских власти. Што се нас тиче, процедура је могла трајати до јесени, пошто смо се окренули потрази за средствима за израду модела споменика, с којим ће наша иницијатива бити потпуно заокружена.

Документ с наводном иницијативом председника Александра Вучића за подизање споменика краљу Стефану Првовенчаном (клик за већу)

А онда, после пуна четири месеца и усред сезоне годишњих одмора – гром из ведра неба: 12. јуна 2018. градоначелник прослеђује градским службама „иницијативу“ председника А. Вучића за подизање споменика Стефану Првовенчаном (реч „иницијатива“ овде стављамо под наводнике зато што неуко састављени текст на том папирићу с потписом председника Републике не задовољава ни основне захтеве које би једна иницијатива морала имати). Нацрт Одлуке о подизању споменика Стефану Првовенчаном достављен је пре одржавања 60. редовне седнице Градског већа 18. јуна 2018, што значи да су сва мишљења надлежних служби и читав материјал припремљени, а потпуна процедура спроведена за само четири радна дана! И не само то: за подизање споменика по „иницијативи“ председника Републике према члану 2. исте Одлуке обезбеђена су средства у износу од 10.000.000,00 динара – тобоже из буџета града за 2018. годину („Службени лист града Краљева“, број 32/2017)! Откуд баш износ од 10.000.000,00 динара, кад у тексту „иницијативе“ председника Републике нема ни назнаке о висини средстава, а поготово не о њиховом извору?!

Отварамо „Службени лист града Краљева“, број 32/2017 од 28. децембра 2017. године, на који се градске власти позивају у својој Одлуци: у њему уопште не постоји ставка о споменику Стефану Првовенчаном, премда је само недељу дана раније у интервјуу Политици од 21. децембра 2017. градоначелник Краљева изјавио да су паре за идејни пројекат тог споменика (дакле, по још увек непостојећој иницијативи!) већ опредељене. Међутим, ставка о десет милиона динара за ту намену је унета тек после више од 6 месеци, након поменуте 60. редовне седнице Градског већа, усред фискалне године, што је објављено у „Службеном листу града Краљева“ 16/2018 од 26. јуна 2018. године (в. ставку Г.2.29 „Изградња споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве“ на стр. 93). Што значи да је млађани, а надобудни градоначелник Краљева у поменутом интервјуу мало био Пинокио, а мало видовита Ћорка.

Потписник ових редова се у име покретача иницијативе за подизање споменика Светом Сави одмах, већ 24. јуна 2018. обраћа министру културе и информисања Владану Вукосављевићу са жалбом на поступање краљевачких градских власти. Писмо готово исте садржине упућено је и Служби за представке и пројекте председника Републике. Уз оба писма је приложен и текст иницијативе 22 краљевачка удружења.

Председнику Савета за очување културног и историјског наслеђа града Краљева и већнику Радоју Томашевићу обраћамо се 7. августа са писмом у коме подробно наводимо све неправилности у поступању надлежних градских органа и Савета на чијем је он челу и захтевамо да нам се одговори на 6 јасно постављених питања тим поводом. Писмени, а немушто и поражавајуће неписмено скарабуџени одговор овог вајног пензионисаног пуковника, који је уследио 10. августа и у коме није одговорено ни на једно од питања – није вредан коментара.

Радоје Томашевић

Крајем августа се телефонским путем обраћамо Министарству културе и информисања с питањем: када можемо очекивати одговор? Одговорено нам је да се почетком септембра очекује састанак некакве комисије, која ће између осталог размотрити и нашу жалбу.

Да ли се та комисија тада састала или не – није нам познато, али за другу страну очигледно никакве комисије нису биле потребне, јер је Градско веће града Краљева од истог министарства 19. септембра добило одговор на своју „иницијативу“ председника Вучића, у коме је кључна ставка напомена како „нема препрека за добијање сагласности уз пуно поштовање процедуре, која подразумева достављање комплетне документације, јер је то услов за давање предметне сагласности“. Како су краљевачке власти растумачиле овај допис – показаћемо мало ниже.

У међувремену је модел будућег споменика Светом Сави завршен и изложен у предворју Дома војске у Краљеву, где се налази до тренутка док ово пишемо. Модел наилази на једнодушно одобравање од стране посетилаца. Нико од градских већника и других позваних чинилаца се ни на презентацији, ни касније није појавио да погледа и оцени засад једино идејно решење за споменик на Тргу Светог Саве у Краљеву, иако су сви благовремено добили позивнице и обавештени. Од свештенства СПЦ, такође позваног и обавештеног, на презентацији су била присутна два свештеника – обојица из суседних општина, премда се Парохијски дом градског свештенства налази на истом тргу, читавих 20-ак метара од места излагања модела. Са стране тзв. стручне јавности – гробна тишина.

Поново се телефонски у више наврата обраћамо и Генералном секретаријату председника Републике. Наш предмет је негде затурен, па пронађен, и ускоро добијамо допис од генералног секретара председника Републике Николе Селаковића. Генсек нас наравоучитељно обавештава како „председник Републике нема овлашћења“ да поступа по нашој молби, али „у жељи да помогнемо на било који начин, обавештавамо Вас да смо Ваш захтев проследили Министарству културе и информисања и Граду Краљеву, са молбом да надлежне службе сагледају наводе, као и да о томе будете обавештени писаним путем у законском року“.

Убрзо нам је показано како та жеља да помогнемо на било који начин изгледа у пракси. На 24. седници Скупштине града Краљева 8. новембра 2018, на предлог Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“, као допунска тачка дневног реда – као и свагда кад власт неку своју одлуку жели да провуче по сваку цену, мимо закона и без јавне расправе – донета је Одлука о подизању споменика краљу Стефану Немањићу Првовенчаном на Тргу Светог Саве у Краљеву. Председником Одбора за подизање споменика проглашен је – нуто чуда – генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић!

Посебан бисер у овој смехотресној Одлуци представља „правно тумачење“ горе поменутог дописа Министарства културе и информисања од 19. септембра 2018. Градском већу града Краљева (в. стр. 24. приложеног ПДФ документа), из блиставог ума начелника Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности града Краљева Звонка Ковачевића (иначе грађевинског инжењера): ова мудра глава тај допис назива „сагласношћу“, а додатне доказе у смислу техничког описа споменика, његовог изгледа и осталих трица и кучина сматра прејудицирањем неутемељеним на прописима који регулишу ову област.

Краљевачки градоначелник, доктур Предраг Терзић у иступању пред јавним гласилима читаво замешатељство у вези споменика Стефану Првовенчаном и(ли) Светом Сави ништа мање несувисло пребацује у област непостојећих полемика (кога? с ким?), те незнавеном пучанству (погрешно убеђеном како је најнормалније да на тргу који носи име највећег српског светитеља стоји и његов споменик) стручно појашњава како ни на бившем Позоришном, а садашњем Тргу Републике у Београду није подигнут споменик ни позоришту, ни Републици, већ кнезу Михаилу Обреновићу, па стога, је л те, и на Тргу Светог Саве може сасвим лагодно стајати споменик Стефану Првовенчаном…

…Обратили смо се поново телефоном и Министарству културе и информисања. Службеница на коју су нас упутили нам је потврдила да никакву сагласност граду Краљеву за подизање споменика Стефану Првовенчаном њихово министарство није дало, јер још увек није имало на основу чега ни да је дâ. Што се наше жалбе тиче – њихова фамозна комисија није се састала ни у другој недељи новембра, како нам је претходно најављено, ни до тренутка у коме пишемо овај текст.

Доведени свеопштим немаром и самовољом надлежних органа пред свршен чин, министарству културе и информисања смо се последњи пут обратили електронским путем 15. новембра са дописом који овде преносимо у целини:

Поштовани,
крајем јуна ове године обратили смо вам се са жалбом, адресованом на министра
културе и информисања, а поводом поступања градских власти у Краљеву у вези са иницијативама за подизање споменика на Тргу Светог Саве у Краљеву.

Никакав одговор ни од вас ни од градских власти у Краљеву нисмо добили до дана данашњег – дакле ни после четири и по, односно девет месеци.

У међувремену је градска власт у Краљеву на 24. седници Скупштине града Краљева и на 71. седници градског већа пре неколико дана донела своју одлуку тим поводом – против закона, мимо правилника и без обавезне сагласности вашег министарства, на основу документације коју вам предочавамо у прилогу. Ваша је ствар шта ћете урадити са свим овим чињеницама које су вам благовремено предочене.

Како су се сви наши покушаји за добијање правице поводом наше жалбе изјаловили, и сви законски рокови по којима су и градске власти и ваше министарство били дужни да нам одговоре – одавно пробијени, сви покушаји за успостављање цивилизованог односа са градским властима у Краљеву пали у воду – одговор више не очекујемо ни од вашег министарства. (Не) чините по својој вољи као и досад.

С искреним сажаљењем, (потпис)

Овим смо своје могућности за супротстављање самовољи власти потпуно исцрпли. Бићемо захвални свакоме ко нам, полазећи од изнетих чињеница и приложене документације, укаже на пут и начин да своју борбу наставимо. Јубилеји које обележавамо у следећих пар година – 800-годишњице српске Цркве и краљевине Немањића – нису само ствар Краљевчана. Они надилазе и националне оквире. Тако смо још пролетос учествовали у снимању документарног филма руске државне ТВ Центар, посвећене јубилеју СПЦ, који се обележава 2019. године; он, дакле, неће остати незапажен ни изван граница српских земаља. Дело Светог Саве оставило је неизбрисивог трага у историјама бугарског, руског и садашњег румунског народа.

Овде се ваља осврнути накратко и на држање СПЦ. Већ дуги низ година слушамо повремене, понајчешће неумесне и неоправдане, прекоре од стране световних власти свештенству СПЦ због тобожњег „мешања Цркве у политику“. Садашња напредњачка власт ни у томе није никакав изузетак. Није ли крајње време да најзад од неког црквеног великодостојника чујемо и да је недопустиво – нарочито кад је безобзирно и осионо као у нашем случају – мешање политике и политичара у ствари српске Цркве и њеног верног народа? С којим правом се они што се диче својом протестантском – дакле секташком и већини становништва Србије потпуно туђом – етиком уопште усуђују да овако дрско намећу своје идеје и решења – која у датом случају још и не постоје? Јер, и Стефан Првовенчани (Свети Симон) је као и Свети Сава – православни светитељ, који ни са каквим протестантизмом и његовом етиком нити је имао, нити може имати додирних тачака. Хоће ли, рецимо, и владика Жички, онда кад штета, врло могуће, већ буде учињена, увеличати свечаност власти својим присуством и благословом, као недавно викарни епископ Ремезијански Стефан са све распеваних верника на откривању оне карикатуре од споменика патријарху Павлу код цркве Светог Марка у Београду (начули смо да тај „споменик“ већ називају чучавцем)?

Понекад се одиста јавља утисак да и грађанске и црквене власти желе да управљају не народом, већ потрошачком масом. Не словесним стадом, већ бесловесним крдом. И да чине све што је у њиховој моћи да до такве „каквоће“ становништва у Србији, упркос међусобним несугласицама, заједничким напорима и дођу.

Видели смо како су разне власти у Србији обележавале значајне јубилеје ове земље, почев од 200-годишњице Првог српског устанка, па до 100-годишњице завршетка Првог светског рата 2018. Ако ћемо тако прославити и 800-годишњицу српске Цркве и краљевине Немањића – боље је да на сваку прославу и заборавимо.

Аутор је песник, преводилац, председник Српско-руског Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја (Словенског друштва) у Србији и члан иницијативног одбора за подизање споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве у Краљеву

(Visited 98 times, 7 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *