– Ни један други град у Србији нема више права на репрезентативно знамење посвећено првом српском архиепископу који је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве. – Основни циљ подизања споменика је да се простор Трга Светог Саве оплемени новим садржајем и на нови начин још дуго траје у времену и простору. – Трошкови подизања споменика мањи од годишњих издатака за забаву у Краљеву. – Укупна висина споменика, не мања од четири и по метра, не конкурише превише околини, не нарушава је, а дозвољава скулптури да опстане у простору. – Висина бронзане фигуре Светог Саве између 220 и 250 сантиметара дефинисана је односом према постаменту од светлог гранита
Иако је идеја о градњи споменика Светом Сави на тргу који носи његово име промовисана на Данима словенске културе пред крај септембра прошле године, званичну потврду доживела је на првом састанку Иницијативног одбора за подизање спомен-знамења у Краљеву. Била је то прилика за потврду да идеја код мислећих људи овога града траје довољно дуго, а заснована на ставу да ни један други град у Србији нема више права на репрезентативно знамење посвећено првом српском архиепископу који је издејствовао аутокефалност Српске Православне Цркве. Локација за постављање споменика одређена је у тренутку кад је трг између Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ и Дома Војске Србије назван именом Светог Саве, чиме је потврђено како би баш овај простор најбоље пристајао постављању знамења као дуга који ова средина има према њему.
У иницијативном одбору потврђују задовољство због чињенице да је прва назнака идеје о градњи изазвала велико интересовање и најавила подршку великог броја присталица спремних да се укључе у реализацију. Потврђена је и потреба за укључивањем што више особа различитог профила, спремних да уложе потребну енергију и рад као основу на којој ће се тражити подршка локалне самоуправе.
Колико и Свети Сава, право да буду знак препознавања краљевског града има свих седам краљева крунисаних у Жичи, у одбору верују и двојица других.
Међу иницијаторима идеје присутно је уверење да би, где год да буду постављени, представљали заједнички именилац краљевског града. У том смислу, свака од неколико локација сматра се подједнако погодном. Једна је зелена површина кружног тока на почетку пута који води према манастиру Жичи, друга централни градски трг и зелене површине као идеално место за споменике српским краљевима оријентисаних према споменику српском ратнику на истоименом тргу, а ништа мање није значајна ни локација у Парку краљева у коме је лоцирана зграда Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“.
Деценијама након Другог светског рата на тргу који данас носи име Светог Саве налазио се споменик првом партизанском тенку као препознатљиво место састанка бројних генерација. Ово је добар повод за уверење да би место окупљања припадника бројних будућих генерација могао бити баш споменик Светом Сави.
Податак да се наредне године навршава осам стотина година од аутокефалности Српске Православне Цркве сматра се јединственом приликом да град на достојан начин обележи јубилеј који надилази оквире града и Епархије жичке. Значајним се оцењује податак да је Свети Сава обележио цео период историјског постојања од средњовековне српске државе, са династијом Немањића на челу, до новије српске историје, када су устаници у Првом српском устанку као путоказ имали његово Законоправило.
– Ако то не учинимо сада, мислим да нећемо учинити никада, јер у ово смутно време остваривање оваквог пројекта може много да значи за повратак самима себи како би сигурније кренули у будућност. После осамстоте годишњице аутокефалности следи осамстогодишњица крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног и могућност да се јубилеји достојно обележе са та два споменика – каже председник Словенског друштва Драган Бунарџић.
Аутор идејног решења, вајар Иван Марковић, у први план ставља потребу да естетика споменика буде лишена непотребних интерпретација и да се задржи на ономе што је дефинисано у канонима православне уметности, уз потврду додатног изазова да се транспонује у тродимензионалну форму, што није непознато у историји уметности.
Податак да је канон као опште правило добро утврђен кроз хиљаду година у старту је елиминисана и помисао да се одступи од њега. Основни циљ је, каже аутор, да се простор Трга Светог Саве оплемени новим садржајем и на нови начин још дуго траје у времену и простору. Присутно је и уверење да би, реализацијом пројекта, Краљево на посебан начин заузело значајно место на културној мапи Балкана и Европе.
Податак да је реализација тако значајног пројекта тешка без укључења већег броја чинилаца, посебно из области привреде, повод је да једном броју њих буде упућен позив да присуствују састанку Иницијативног одбора. Њихово одсуство није поколебало друге који, након што је озваничена идеја о градњи, очекују благослов Српске Православне Цркве као први конкретан корак према дефинисаном циљу. Како су за реализацију потребна значајна финансијска средства, размишљало се и о начинима за њихово обезбеђење, а и овом приликом доста се очекује од добровољних прихода оних који подржавају идеју. Други извор види се у дијаспори, а као последњи – могућност обраћања иностраним фондацијама за које се верује да би подржале и овај пројекат. Позив за учешће у пројекту упућен је свима који сматрају да могу да помогну у било ком облику, како би се у што краћем времену реализовале све активности од којих зависи завршетак пројекта.
Значајни јубилеји који предстоје у наредних неколико година повод су и за друге идеје, па се помиње једна која подразумева подизање споменика Стефану Првовенчаном. Иако нема званичне потврде, па ни координације између иницијатора две различите идеје, није далеко од истине став да на овој локацији има места за двојицу великодостојника. Опрезнији сматрају да би, иако је на светосавском тргу место Светом Сави, последњу реч требало да каже струка. Повод је уверење да се према тако важним стварима не треба односити неодговорно како би се избегло трајно нарушавање овог простора. Због тога са великом пажњом треба размотрити оба предлога, па предност дати Светом Сави, а Стефана Првовенчаног поставити на локацију са које би његов поглед био усмерен према Жичи.
Иако опрезност никад није сувишна, првим наредним кораком сматра се добијање дозволе за градњу, а тек након тога размишљати о финансирању. Иако аутор није спреман да говори о коначним трошковима, готово је сигуран да би били мањи од годишњих издатака за забаву у Краљеву. Они мање опрезни склони су веровању да би за постављање споменика висине пет и по метара, са уређењем целог простора, требало утрошити између тридесет и четрдесет хиљада евра.
Иван Марковић подсећа како се идеја о подизању споменика Светом Сави родила пре годину и пô дана, а иницијатор је један од краљевачких привредника. Идеја је довољно заинтригирала аутора да се позабави размишљањем и комплетним снимањем простора пре него што приступи изради идејног решења. Искуство потврђује потребу дугог периода осмишљања као увода у материјализацију, за коју је неопходно утврдити што више различитих параметара.
За разлику од слободне скулптуре, мада и она мора да се планира поготово кад се изводи у традиционалним материјалима, код меморијалне све мора да се разјасни што пре, па не може да постоји много варијабила, макар да је у питању израда идејног решења. Чак и да трг између Храма Свете Тројице и Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ не носи име Светог Саве, сматра се најбољим решењем за постављање споменика српском светитељу, јер се налази наспрам главног улаза у црквену порту. Споменик је оријентисан да гледа према центру града и Тргу српских ратника, јер се тако успоставља визуелна веза између њих.
– Што се тиче естетике, ту човек не сме да буде сујетан, ни да се расплињава, јер је византијска естетика јако прочишћена и код ње не постоји ништа неодређено. То се у историји уметности сматра примитивним приступом, иако није, јер је византијска уметност која је трајала кроз цео Средњи век и савремено доба толико прочишћена, да је основни изазов како то превести у тродимензионалну форму у простору. Естетика православне уметности се бави трансцедентним простором који се отвара испред човека, а не затвара се у тачки недогледа. Зато се перспектива као таква отвара испред вас, па је тачка недогледа негде иза, тако да сте унутар духовног простора. Оно што људи обично не схватају код естетике је да се не изображава смртно тело, већ увек васкрсло тело, па да као такво мора да буде представљено на врло чист и одређен начин. Зато нема превише места за лични рукопис, јер приступ мора да буде чист и доследан естетици и техници – каже Марковић, уз потврду да је од зачетка идеје тачно знао како да приступи реализацији идејног решења.
Идеја је заснована на искуству из периода студија на београдском Факултету примењених уметности и транспозицији фреске у рељеф, па комплетну пластику. Резултат је стриктног праћења развоја уметности током две хиљаде година и мало познатог става да је византијска естетика проистекла из естетике старе Грчке, о чему сведоче бројни декоративни и употребни предмети античке естетике на просторима северне Африке.
Приступ овако значајном пројекту подразумева детаљно проучавање бројних параметара, габарита споменика у односу на простор у коме треба да буде постављен, али са осталима са којима се сучељава. Строги захтеви засновани су на потреби успостављања стабилног система на коме се гради, јер би у супротном тежио просечности, а суштина ове естетике јесте ред, првенствено васељенски.
Изјава Ивана М. Марковића КаТВ, објављена 13. ХII 2017. о иницијативи Словенског друштва за подизање споменика светитељу Сави на Тргу Светог Саве у Краљеву
Иако сви детаљи нису коначно дефинисани, предвиђено је да укупна висина не буде мања од четири и по метра, јер као таква не конкурише превише околини, не нарушава је, а дозвољава скулптури да опстане у простору који није ни затворен ни отворен. По мишљењу аутора идејног решења, важно је схватити формат скулптуре, који се не доводи у везу са његовом сујетом, већ упориште налази у конкретној ситуацији и треба да афирмише скулптуру. Висина фигуре Светог Саве између 220 и 250 сантиметара дефинисана је односом према постаменту и применом принципа златне пропорције. Ови односи морају да буду математички јасни, јер би свако друго решење било најава прљаве естетике.
Фигура Светог Саве изведена је из једине белешке везане за период његовог живота, фреске која се налази у Манастиру Милешеви, а Марковић сматра да би било погрешно удаљавати се од тако значајног документа. Иако је приказана цела фигура свеца, у јавности је познатији портретни део фреске урађене према строгим правилима која потврђују да се може конструисати шестаром и лењиром. Иако се све чини кристално јасним, и даље се великим изазовом чини доследност чистоти естетике периода у коме је настала. Пропорције фигуре изведене су директно из људских пропорција, према којима висина условљава ширину и дубину, и представљају класично решење, које се примењује до периода ренесансе.
Највећи број параметара је прецизно дефинисан, минималне измене могу да буду само резултат захтева техничке природе, а Марковић потврђује да нема одступања од приказаног идејног решења. Након што фигура Светог Саве буде извајана у атељеу, следи израда модела у одређеној размери према очекиваној висини, а онда увећање неком од познатих метода, глином у пуној величини или постконструкцијом која се превлачи гипсом. Кад достигне коначни облик, модел се реже на комаде и парцијално одлива у бронзи. За постамент је одабран светли гранит, са довољном кличином кварца, отпоран на хабање и различите метеоролошке утицаје, а читав процес би могао да потраје и пуних дванаест месеци.
Оптимизам да би статуа Светог Саве до планираног рока могла да буде постављена испред улаза у црквену порту заснива се на наговештајима о спремности представника власти да подрже реализацију овог пројекта. Да ли ће бити тако – могло би да буде познато врло брзо.
Текст: Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
Изворник: Краљевачки магазин број 320, 28. јануар 2018, стр. 32-37.
Related posts:
Драган Буковички: КАКО БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ ПОСВАЂАТИ СВЕТУ БРАЋУ
Словенско друштво: ПОДИГНИМО СПОМЕНИК СВЕТОМ САВИ!
22 КРАЉЕВАЧКА УДРУЖЕЊА ЗВАНИЧНО ПОДНЕЛА ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА СВЕТОМ САВИ
У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У КРАЉЕВУ ПРЕДСТАВЉЕН МОДЕЛ СПОМЕНИКА СВЕТОМ САВИ
Мирољуб Дугалић: КРАЉ И СВЕТИТЕЉ УМЕСТО ТЕНКА
Словенско друштво: ЈОШ ЈЕДНА СПРДЊА ВЛАСТИ СА ЗАКОНОМ И НЕМАЊИЋИМА
НОВО НапреДНО ПОИГРАВАЊЕ СА СРПСКИМ СВЕТИЊАМА
О ГОСТОВАЊУ МАРИЈЕ СЕМЈОНОВЕ У СРБИЈИ
КРАЉЕВО ПРОТЕРАЛО СВЕТОГ САВУ
ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У МОСКВИ
Драган Буковички: СВЕТИ САВА ИЗАБРАО ГРАЧАЦ
20 ГОДИНА СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА
