Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили
Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА
Category: УМѢТНОСТ
Разговор Кустурице и Кончаловског: СРБИЈУ И РУСИЈУ ЗАПАД ЈОШ НИЈЕ УСПЕО ДА ИЗМОРИ
Публици “Кустендорфа” у “онлајн формату”, руски редитељ, сценариста и продуцент приближио се кроз видео-разговор са Емиром Кустурицом, уочи српске премијере свог последњег филма “Драги другови”
Фаина Рањевска: МАРЦИПАНЧИЋИ
Има људи у којима живи Бог, има људи у којима живи ђаво, а има и људи у којима живе само глисте!
Дамир Милош: НЕМАЊЕ
Из рукописа…
Владан Матијевић: ПРЕИСПИТИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ: О „СЛОБОДИ ГОВОРА” И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ (интервју)
Лично, сматрам да сада много боље пишем него што сам то чинио у младости, али уједно мислим да немам више ни ону храброст, ни дрскост, ни маштовитост, ни хумор које сам поседовао пре двадесет-тридесет година
Весна Капор: НЕ ПЛОВИШ ТИ КА ОСТРВИМА, НЕГО ПОСТАЈЕШ ОСТРВО
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Зоран Туцаковић: МОЈА ГОГА
Чудило ме је што сам још жив. Ако сам још жив, помишљао сам, мада ми је срце стало и у грудима ваздуха немам, то мора бити зато што моја љубав ипак није довољно јака
Нобуо Киући: ЗАПИСИ ЈАПАНСКОГ РАТНОГ ЗАРОБЉЕНИКА
У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.
Емир Кустурица: ЕЛ ПИБЕ – НАЈВЕЋА ЖИВОТНА ПРЕДСТАВА КОЈА СЕ ОДВИЈАЛА ПРЕД ОЧИМА ЧИТАВОГ СВИЈЕТА
У Дијеговом срцу није више било мјеста, није могло да стане више ништа, па је оно, на крају одлучило да се заустави
Стеван Тонтић: КЊИЖЕВНИ ДАРОВИ КОЉЕ МИЋЕВИЋА
Мићевићев препев Дантеове “Комедије” је један од подвижничких подухвата – да је превео само то величанствено дело италијанске и светске књижевности, осигурао би себи достојно место у историји српског преводилаштва
Милован Балабан: ДОСТОЈЕВСКИ – “САН СМЕШНОГ ЧОВЕКА”
Достојевски има снажан осећај свегрешности и то нам показује кроз процес кварења ове фантастичне планете, који објашњава и приписује (с правом) себи јунак приповетке
Марко Танасковић: ДРАГОШ КАЛАЈИЋ – ЖИВОТ КАО РЕМЕК-ДЕЛО И КОДЕКС СОЛАРНОГ РЕДА
Чини се да највреднија лекција коју је Драгош оставио иза себе остаје сам његов живот, односно његов светли, лични пример одважног и потпуног живљења
Драган Мраовић: ГЛОГОВ КОЛАЦ СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зоран Ђинђић је својевремено, као премијер, ударио глогов колац српској култури када је изјавио да „култура мора бити профитабилна“....
Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ
Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.
Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО
Србима и онима коɪи се тако нѣ осѣћаɪу – за весео првомајски уранак и Ђурђевдан… Пѣсма из нове збирке…...
ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА „ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ“ II
Препорука Европског савета налаже да издавач, уколико је преводилац мртав или тешко доступан, “приљежно потражи” или његове наследнике или њега самог
ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА “ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ”
НЕ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се осврнемо на прошлонедељни текст, лако се може видети да сама намера чланка не лежи у жељи да се заштити српско преводилаштво
Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.