Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују
Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.
За потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.
Стрип направљен априла мѣсеца сада већ давне 2000. године, за један конкурс на тему свѣтле будућности Србије у наступајућем вѣку и миленијуму, од тада још млађаног Драгана Бунарџића (сценарио) и Саше Ковачевића (цртеж)
Од молитве у храму очекујемо управо молитву, а не вокалну разоноду нити бесплатни концерт. У својој молитви код куће ми не дречимо усхићено и грубо, не правимо сладуњаво лице да би се показали (самима себи) чувственим
Научно-фантастична прича…
Јагличић је можда најпревођенији савремени српски песник на руски језик, те стога објављујемо тек делић из његовог богатог стваралаштва у избору руских колега
Ето, то је елита. Свако од њих има стила. То ценим. Иако нисам у стању да им помогнем.
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу
Стефан Дечански свакако нѣје примѣр најуспѣшнијег и најдуговѣчнијег владара, какав би неки саврѣмени државник прѣпоручио своме наслѣднику. Но, наши прѣци су имали поприлично другачију прѣдставу о „успѣшности“…
