Реакција власти је толико силовита да изазива оправдани заверенички шапат у друштву да је оно што се догодило, ако и није планирано, постало згодан изговор за разоружавање народа.
Низ трагичних пуцњава уочи Ђурђевдана у Србији је – специјална операција против српског народа.
Прво. То је резултат информационог рата, коме у Србији, авај, удељују мало пажње. Ако желиш да победиш непријатеља – васпитавај његову децу. Не бих да пишем баналне речи о утицају средине, али управо средина је та која кроз друштвене смернице новог доба, медије и интернет, сакати душе људи. Саката душа ће сакатити околни свет, таква је природа човека.
Друго. Деструктивне технологије су на Западу одавно разрађене. Није потребан непосредан рад, довољно је подесити механизам и разбацати семе. Уништи уобичајен начин живота народа, сломи његов образовни систем, посеј мржњу и непријатељство међу људима. А онда треба стати уз саме „понижене и увређене“, у виду пријатеља кроз групе на друштвеним мрежама подржавајући у њима осећај мржње према свему около и жељу за осветом. У таквим заједницама нема потребе никога посебно „врбовати“ – жртва ће временом доћи сама, а „старатељ“ ће за њу постати прави „духовни отац“.
Треће. Када се чаша унутар већ осакаћене душе препуни, прорадиће детонатор. И онда се деси оно што се деси. Такви људи, деца или одрасли, већ се налазе под влашћу оностраних сила, које само „подстичу“ несрећнике приликом њиховог наглог пада у бездну. Символично је да су се трагедије догодиле у пасхалном периоду и уочи највеће српске славе.
Четврто. „Сатанско жртвоприношење“ постаје пролог оперативне и чудновате реакције власти. Но, из неких разлога, објектом усредсређене пажње не постају горе наведени проблеми (потребно је лечити друштво), већ оружје, један од атрибута слободног човека. Реакција власти је толико силовита да изазива оправдани заверенички шапат у друштву да је оно што се догодило, ако и није планирано, постало згодан изговор за разоружавање народа. Све се то дешава у позадини демонтаже последњих атрибута српске власти на Косову.
Детаљна истина се можда никада неће до краја сазнати. Узрочно-последичне везе у овој мрачној причи се прослеђују одлично. Мислећи људи ће увек извући праве закључке.
Related posts:
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)
Евсевије Петровић: „SPUTNIK V“ – САПУТНИК У ВЕЧНОСТ
СРБИЈА У СВЕТУ „ВЕЛИКОГ РЕСЕТА“
Спомена Милачић: ПОКУШАЈ ДА СЕ ПРЕИНАЧИ АРХЕТИП
Свѣтлана Ломакина: КАЋА КАО МАМА
Раде Јанковић: НЕКА ВИСИ МИКА!
Предраг Јакшић: ПАМЕТНИ ЛОГОРИ
Евсевије Петровић: ВАКЦИНИСАНИ ПОД МИКРОСКОПОМ
МЕДИЦИНСКЕ, ОРГАНИЗАЦИОНЕ И ПОЛИТИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВАКЦИНОПРОФИЛАКТИКЕ ПРОТИВ COVID-19 У РУСИЈИ
Срђан Поповић: КОМУНИСТИЧКА ИДЕОЛОГИЈА И ЈЕЗИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Евсевије Петровић: ПОПИС 2022 – СПИСКОВИ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ
Евсевије Петровић: ЕКУМЕНИЗАМ – ДУХОВНИ ФАШИЗАМ
Једна ствар ми није јасна, наиме, ако разоружаш народ зарад очувања мира, да ли појединци који свакако намеравају да некога повреде/убију, неће моћи то урадити на било који други начин ван законских оквира? Неће ли наћи оружје код препродаваца, Шиптара, миграната за који евро више? Неће ли на Дип-вебу наћи упутство како се прави бомба у кућној радиности? Како се човекова психологија може укротити законом? Је ли дрога незаконита у Србији? Па зашто су онда примерци наркоманије чешћи данас него икада раније? Дакле, ако је стабилна личност, живећа Смислом, имала или немала оружје, она га неће употребити у лоше сврхе. Ако није, не помаже било какав закон, укључујући и закон Господњи: не убиј. Тужно је рећи, али треба да учимо од браће Црногораца, тамо је озакоњење оружја једноставно, а криминал се због тога не повећава. Рецимо, живим у забаченом селу код Пирота, на граници с Бугарском где је много миграната, илегалних(!) наравно. Имам четворо деце, три мале ћерке. Ако се појави хорда азијатских џихадиста у мом селу у коме живим с породицом, са женом и три ћерке, треба да чекам да ми неко напаствује жену или ћерке, па да зовем полицију, јер иначе немају основа да изађу на терен? И онда, ако се и одазову, колико ће им требати да нам дођу, једно 2, 3 сата? До тада смо сви силовани, заклани, ипечени…Дакле, оружје је и даље она насушна потреба српског човека која никога не спутава, а опет штити и из њега проговарају Божија уста.