ТРЕЋИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ИДЕНТИТЕТ“

Разговор са Иваном Петровићем, аутором и уредником часописа за друштвено-политичка питања и културу „Идентитет“, објавили смо почетком треће декаде новембра 2017. године. Из сажетих и прецизних одговора и јасно представљених полазишта посетиоци овог сајта могли са да се обавесте о основним карактеристикама идеологије Трећег пута, односно посебној тежњи за очувањем и усавршавањем духовних вредности, израженој у одредницама „револуционарни конзервативизам“ и „конзервативна револуција“.


Из уводне речи уредника на трећој страници Идентитета сазнајемо да је увођење нове категорије „Путопис“ узроковано тежњом да се духовна ширина и ослобађање стега мелтинг-пота постигне тако што ће се истражити „било читањем, било путовањем, непрегледна богатства култура, традиција и духовности“. У поменуту категорију сврстан је и наставак саге о исландском Алтингу, најстаријем парламенту (општој скупштини) из пера Стевана Мајсторовића, као и текст У посети Северној Кореји Бранислава Оморца.

У категорији „Друштвено-политички преглед“, уз трећи наставак Беле књиге са насловом „Српска транзиција у раљама политиканата“ (Бранислав Оморац), налазе се текстови Тамаре Михајловић, Марка Гајиновића, Марка Димитријевића, Синише Васића, Небојше Бабића и Метјуа Купера. Ту је и други део интервјуа са ЊКВ Принцом Томиславом Карађорђевићем, као и текст уредника Ивана Петровића Европа слободних нација, посвећен истоименој трибини одржаној у Београду, уз учешће истакнутих представника Национал-демократске партије Немачке Уда Фојгта (посланик у Европском парламенту и члан Савеза за мир и слободу) и Торстена Хајзеа (потпредседник странке и регионални председник за Саксонију), као и Зорана Буљугића и Марка Димитријевића.

Упитан да изнесе мишљење о односу према Русији, Удо Фојгт је изрекао да је НАТО тај који онемогућава повезивање са Русијом и да је основан са циљем да утицај Немачке буде миноран, да се Русија држи мимо Европе, а да Америка има водећу улогу на европском подручју.

(И.Петровић: Европа слободних нација)

Уз „Белу књигу“, „Алтинг-најстарији парламент“ и поменути интервју, још неколико текстова који су објављени у претходном броју „Идентитета“ имају наставак у трећем броју: Манифест за европску обнову (Алан де Беноа, Шарл Шампетје; категорија Конзервативна револуција), Бела Хамваш – Scientia Sacra I (Зоран Туцаковић; категорија Баштина), Орто-дикси: Православно хришћанство и јужњачки идентитет (Стивен Бордвик; категорија Етнологија и антропологија), Козачка република (Олена Апанович; категорија Историја), Поглед на развитак руског сликарства (Драгиша Васић) и Анализа Вагнерових дела: Танхојзер (Милош Лазаревић), оба текста у категорији Уметност.

У тексту Идеологија Трећег пута по Милошу Црњанском Марко Димитријевић даје сажет и јасан приказ основних идеја чувеног писца, које су свесно ики несвесно бивале скрајнуте у исцрпним анализама посвећеним аутору, односно његовом ангажовању и делу, и које се врхуне у сагледавању новог национализма као пуног и садржајног национализма заснованог на одушевљењу, сагледавању суштинског значаја наслеђа и искуства и схватању нације „као органске категорије и детерминирајућег обележја индивидуе“.

Црњански у својим зрелим годинама јесте народски речено „господин човек“ који зрачи аристократским манирима и својом појавом. (…) Он је цивилизовани „варварин“ који пером брани „оклеветани рат“, презире „дух туђинштине“ и афирмише културу. Наравно, не било какву, већ ону са јасним националним печатима, те посебну пажњу посвећује експанзији иностране књиге и сличним штетним упливима.

(М. Димитријевић: Идеологија Трећег Пута по Милошу Црњанском)

У овом броју објављени су први делови текстова чије ће наставке читаоци са нестрпљењем ишчекивати у наредном броју: Румунски филозофи „младе генерације“ (Мара Магда Мафтеј), Перон и Јустицијалистичка идеологија (Ежен Монсалва) – оба текста у категорији Конзервативна револуција, и Између Алаха и Молоха (Раде Јанковић, категорија Баштина).

Са наше тачке гледишта, у тој идеји о „Евроазији“ налази се нешто што надилази саму идеју, једно мало „зрно горушице“ које надилази њену профану димензију. Ми у том „зрну горушице“ назиремо обрисе оне „одлучне и последње речи“ – о којој је својевремено говорио Ф. М. Достојевски – а коју ће, по Божијем провиђењу, управо Русија исказати у последњем времену.

(Р. Јанковић: Између Алаха и Молоха)  

Цитираном тексту Радета Јанковића у категорији Баштина претходи надахнути текст Немање Шуговића Достојевски, јуродиви револуционар, у којем аутор посебно потцртава да је велики писац, који је својим читаоцима „учитељ и мучитељ“, утемељивач духовне културе, оне културе „која у себе укључује уметност, философију и религију“, и да је покретач револуције срца, као и проповедник философије смисла.

Посебно задовољство ишчитавања следи за оне који отворе странице са текстовима Идентитет, Европа и европски идентитет у контексту модерности, самоодржања и моралности (Новак Крстић), Циклуси империјалистичких нација од Шпенглера и Тојнбија до Турчина (Никола Павловић), Троделна индоевропска идеологија (Мирча Елијаде), Заједничко наслеђе Срба и Иранаца (Дејан Спасојевић) и Кратка повест о Агарти (Борис Над). Наведени текстови сведоче да стављање у одређене категорије не може сапети њихову свеобухватност и прожимање са осталим садржајем.

Важно је истаћи и знатно повећан број страна у односу на претходне бројеве Идентитета. Тиме уредник преузима велику обавезу да у поштовања вредном обиму и даље на увид и упознавање пружа све што је суштинско, самим тим и скрајнуто од обезличене мелтингпотоване данашњице.


Напомена: примерак часописа Идентитет можете обезбедити:
– посредством ФБ странице  https://www.facebook.com/casopisidentitet као и
– поруџбином на електронској адреси identitet.projekat@gmail.com


Сви који су вољни да помогну несметано излажење Идентитета као независног пројекта, могу то да учине:

  1. уплатом на рачун: 205-9001020978103-61 – Комерцијална банка (уплатом у КБ не плаћате провизију) и
  2. уплатом преко интернета: www.paypal.com – identitet.projekat@gmail.com
(Visited 229 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *