Када нас британски медиј осуђује због продаје оружја другој држави, то је бестидно и бескрупулозно као кад амерички руску кинематографију прозива за историјску недоследност и пропаганду
БИ-БИ-СИ на српском нас је, позивајући се на Амнести интернешенел, обавестио да је оружјем произведеним у Србији и извезеним у суверену афричку државу, која није под санкцијама УН и која се већ годинама на свом тлу бори против сурове терористичке организације, наводно почињен ратни злочин. Због овога је недопустиво да Србија Камеруну шаље оружје којим би се власти, иначе у сарадњи са француским специјалним снагама, избориле са терористима исламистичког Боко харама, чије је деловање у региону последњих година однело више од 20.000 живота и у избеглиштво отерало око 2,7 милиона људи.
И док је недопустиво да Србија извози оружје (лако пешадијско наоружање) којим се легалне снаге Камеруна боре да заштите свој народ, сасвим је у реду да Британија шаље Саудијској Арабији оружје у вредности од 4,6 милијарди фунти (укључујући и борбене авионе) којим се у агресивном рату, не без разлога оцењеном као „најгора хуманитарна катастрофа“, беспоштедно тамани цео народ Јемена.
Би-Би-Си Србију оптужује и за наоружавање терористичких формација у Сирији попут Слободне сиријске армије, Нусра фронта и Исламске државе. Иако је јасно да се српско оружје заиста нашло у рукама ових терориста, јасно је и како се то десило – посредством америчких, али и британских служби. Ништа мање лицемерно није ни Би-Би-Сијево помињање „српског оружја“ коришћеног у терористичким нападима у Паризу 13. новембра 2015. Истина је да је део тог оружја произведен пре распада СФРЈ и отпремљен у Хрватску, БиХ и Македонију, одакле је нашло пут до терориста. Још је, међутим, занимљивији пут једне од тих пушака за коју је утврђено да је 2013. легално извезена у САД да би се после мање од две године нашла у рукама терористе. О томе Би-Би-Си, нажалост, не пише.
Попут извоза оружја, Радију Слободна Европа спорно је што се у Русији снимају „милионски вредни филмови о Косову“. „У Русији се активно ради на глорификацији руског војног присуства на Балкану. Руска кинематографија снима два скупа филма поводом 20. годишњице операције ‘Марш’ руских падобранаца из БиХ на приштински аеродром Слатина, у јуну 1999. године. Рад на филмовима прати анти-НАТО кампања и укључивање српских глумаца у легализацију анексије Крима“, јавља пропагандни сервис америчког Конгреса, не схватајући да за разлику од САД, где глумци могу да легализују све и свашта, у случају Крима је то учинила огромна већина народа на демократском референдуму, па им никакви глумци, а поготово не они српски, нису потребни. РСЕ пре свега, мање или више, суптилно покушава да доведе у питање веродостојност и историјску тачност филма „Балканска линија“ па пише да руска компанија која га снима „тврди“ да је заснован на истинитом догађају као да цео свет не зна за десант руских падобранаца на Слатину ’99. РСЕ, рекло би се подругљиво, преноси синопсис филма: „Година је 1999. НАТО бомбардује Србију и препушта Косово на пљачкање албанским бандитима. (Шта је неистина?) Русији је понуђена срамно мала улога у решавању сукоба на Косову. (Зар није?) Аеродром Слатина прелази под контролу албанског команданта Смука. (Филмска драматизација ради заплета.) Руски обавештајци Андреј Шаталов и Бек Јетхојев заузимају аеродром. Из Босне на марш за косово дуг 600 километара креће руски батаљон…“
Баш као Би-Би-Си када је у питању трговина оружјем, РСЕ у кинематографији види трн у туђем оку, а не види балван у свом. Пре би требало да се замисле над сопственим фалсификовањем историје и пропагандом у кинематографији него над туђим, јер су у томе апсолутни шампиони. Од „Рађања нације“ из 1915. (у којем се глорификује Кју-клукс-клан) па до модерних остварења попут „У571“ из 2000. (по којем су Американци, а не Британци и Пољаци, спровели самоубилачку акцију заузимања немачке подморнице и отимања драгоцене машине за шифровање „енигма“. Због овога је чак протестовао и тадашњи британски премијер Тони Блер), или глупости као што су „У земљи крви и меда“ Анђелине Џоли (о којем РСЕ пише искључиво позитивно, иако је у свету добио толико лоше критике да је чак описиван и као „збркани, неприродни ратни порнић“) и читав низ других срамно неинтелигентних пропагандних остварења.
Преостаје само да нас Би-Би-Си оптужи за педофилију, а РСЕ за мешање у изборе.
(Опрема текста и повезнице: Словенски вѣсник)
Изворник: Вечерње новости (штампано издање, друга страна, 5. август 2018)
Related posts:
Филип Родић: ДУЕЛ ИЗМЕЂУ ЧАНКА
Филип Родић: ПРАЈД И ПОНОС
Олег Бондаренко: „БАЛКАНСКА МЕЂА“ – ФИЛМСКА ЕПОПЕЈА О ДОГАЂАЈИМА КОЈИ СУ ПРЕЛОМИЛИ РУСКУ ЈАВНОСТ И ОМОГУЋИЛИ ДОЛАЗАК ПУТИНА
Иван Наумов: РУСИ СУ КРОЗ СРБИЈУ СХВАТИЛИ КО СУ И ВРАТИЛИ СЕ НА СВОЈ ПУТ
Филип Родић: А ШТА СТЕ ВИ?
Јелена Ибис Недељковић: О КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ МАЈКЕ ТЕРЕЗЕ У ПРИШТИНИ И УТИЦАЈУ ВАТИКАНА
Владимир Коларић: „MORGAN GOT HIS GUN“ – ФРИМЕН ПРОТИВ РУСИЈЕ
Срђан Шљукић: АУТОШОВИНИЗАМ И СУКОБ
Спомена Милачић: ПОКУШАЈ ДА СЕ ПРЕИНАЧИ АРХЕТИП
Филип Родић: ОБРАЗ ТВРЂИ ОД СЕДЛА
Божидар Зечевић: ХРИСТОЛИКИ ФИЛМ
Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ
