Ознака: философија

Никола Танасић: СМРТ И БЕСМРТНОСТ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ИЛИ „КАТАБАЗА“ И ЖИВОТ ВЕЧНИ ПРЕ ХРИСТА

Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти

Саша Козић: ДИСОВО САБЕСЕДНИШТВО СА ШОПЕНХАУЕРОВОМ ФИЛОЗОФИЈОМ [*]

Ништавност живота и људска пролазност не морају бити казна. Они су само вид спознаје. И чим се човек с тим помири, њему бива лакше, он проналази спокој, схвата своју сврху

Мило Ломпар: НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ И ЦЕНЗУРА

Био је мислилац на позорници: у духу, у гесту, у политици. Интелектуално – огледао се у подручју филозофије, психологије, књижевности, историје идеја; морално – препознавао се у заступању либералних и демократских уверења у комунизму, у критици комунизма, у посткомунизму; педагошки – личним примером је упућивао позив младим људима да слободно мисле

Владимир Димитријевић: ЧОВЕК ПЕВА ПРОТИВ СМРТИ: СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ ВЛАДИМИРА МЕДЕНИЦЕ

Владимир Меденица је, дакле, наш философ васкрсења. На први поглед – скроман издавач књига за посвећенике. На дубљи поглед – ратник против смрти

Марко Танасковић: ДРАГОШ КАЛАЈИЋ – ЖИВОТ КАО РЕМЕК-ДЕЛО И КОДЕКС СОЛАРНОГ РЕДА

Чини се да највреднија лекција коју је Драгош оставио иза себе остаје сам његов живот, односно његов светли, лични пример одважног и потпуног живљења

Вернер Бајервалтес: ГРЧКА МЕТАФИЗИКА И ХРИШЋАНСКА ТЕОЛОГИЈА

Није случајно што je хришћанство баш y платонизму, a не, рецимо, y аристотелизму, нашло својег најближег философског савезника, такорећи језик на којем je проговорило „европски”, […]

Владета Јеротић†: АУТОБИОГРАФИЈА

Поводом смрти академика Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапеута, књижевника, посвећеног мислиоца и преданог проучаваоца религиозних, фиолософских и етичких питања, који је данас (4. септембра 2018) […]

Виктор Тростњиков: АПОФАТИКА – ГЛАВНИ НАУЧНИ МЕТОД 21. ВИЈЕКА

Руски православни философ, богослов, писац и публициста Виктор Николајевич ТРОСТЊИКОВ преминуо је 29. септембра 2017. године, у својој 90-ој години. Био је математичар по образовању. За […]

Иван Коларић: СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ СМИСЛА

Резиме: У назначеном раду аутор хеуристичко-херменеутички и аксиолошки прилази освајању смисла посредством парадоксологије српских афоризама, а посебно у светлу духовитости и смртности као људских егзистенцијала. […]

Ксенија Атанасијевић: СХВАТАЊЕ СУДБИНЕ У НАШИМ НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА

Ксенија Атанасијевић је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзи-тету 1922. године. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Преводила је класична […]

Даница Андрејевић: МЕШИНА ПОЕТИКА ИСТИНЕ

Даница Андрејевић је професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини, Катедра за српски језик и књижевност. Магистрирала је на Филолошком факултету […]

Валентин Катасонов: ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Мисли светитеља Николаја Српског (1) Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Светитељ Николај Српски У многим својим проповѣдима, прѣдавањима и чланцима […]

Владимир Меденица: ЗВЕЗДАНО НЕБО НАДА МНОМ И МОРАЛНИ ЗАКОН У МЕНИ

– ИЗМЕЂУ КАНТА И ФЈOДОРОВА, БОГОТРАЖИТЕЉСКИМ ПУТЕВИМА – У тим студентским годинама, пуним свакојаких врења, Кант је једно време био философски бог, после свргавања Маркса […]