Обједињавање свих козачких удружења под једну кровну организацију је заиста неопходно. Јер, у савременом козаштву заиста има свега и свачега
Делегација из Србије и Црне Горе коју је предводио козачки пуковник, господин Драган Станојевић, који је уједно и председник скупштине Дијаспоре и Срба у региону, учествовала је на IV Великом Кругу Савеза козака ратника Русије и иностранства у подмосковском граду Московском, одржаном 11. XI 2017. године са почетком у 11 часова по московском времену.
Делегацију од 7 козака чинили су Драган Станојевић, Предраг Ђоковић, Томислав Манојловић, Новак Шљиванчанин, Горан Симић, Радољуб Ускоковић и Бранко Церовић.
Након лета од Београда до Москве и једноипочасовног путовања таксијем до Московског, смештени смо у хотел са осталим козацима. Исте вечери смо били гости у малој кухињи саветника Републике Крим који је на IV козачком Kругу био одликован. Око стола од једног квадратног метра су се окупили атамани са Крима и Балкана, из Белорусије, Естоније, Чешке и Словачке, Пољске… Братски је дељено од хране што је имало, а наздрављало се Републици Крим, врховном команданту Владимиру Владимировићу, Империји и победи против фашиста и нациста.
Дан одржавања скупштине је почео литургијом у оближњем храму. Одликовања, саопштења, обраћања атамана из иностранства, међу њима и нашег Драгана, попунили су преко 5 сати трајања IV Великог круга козака ратника Русије и иностранства. У име Комисије за подршку развоја међународне делатности русијског козаштва у саставу Савета председника Руске Федерације за козачка питања, учеснике и организаторе IV Круга СКВРиЗ поздравио је одговорни секретар Комисије И. Н. Мозго. Он је, иначе, још јуна ове године иступио с идејом о оснивању руског козачког музеја. Сада је истакао значај козачких организација у иностранству као поузданих носилаца руске народне дипломатије, чувара историјског памћења и традиционалних вредности, као и њихов рад на учвршћивању руске дијаспоре у земљама пребивања, на потрази за војничким и историјским драгоценостима и прикупљању архивске грађе.
О потреби да се козаштво у Русији и иностранству постави на достојно место говорио је и генерал Леонид Решетњиков, подсетивши да је прошло тачно 100 година од почињеног геноцида над козачким народом из којег и сâм потиче, те да је после Октобарске револуције било забрањено да се било ко изјашњава као Козак. Одлучено је и да се почне са прикупљањем грађе за Музеј козака, за који је један од атамана нагласио да би због техничких разлога ипак требало да се назове Централним козачким музејем, јер већ има неких музеја посвећених козаштву. Ми у Србији имамо богату архиву документације, артефаката, као и необјављених дела о животу козачке емиграције, па ћемо се потрудити да обогаћивању Централног музеја козаштва у свету, који ће бити изграђен у Москви, дамо свој допринос.
Тамну сенку на цео скуп бацило је обраћање Кругу једног атамана који је саопштио да је он атеиста и устврдио да никаквог геноцида над козацима није било. Он нити је указао дужно поштовање присутном свештенству Руске православне Цркве, нити је приступио њиховом благослову пре наступа, нити се осврнуо на иконе Богородице са младенцем и Светог Архангела Михаила. Од стране врховног атамана СКВРиЗ и неколико козака тај говор је прекинут и затражено је изјашњење Савета стараца СКВРиЗ тим поводом.
Атаман из Савета стараца је истакао да козак без вере – није козак: „Одлазите у цркву, поведите и пријатеље, ваше породице треба тамо да буду – рекао је он – и тада ће бити више мира и спокојства у нашим редовима“. Овим је на цео изгред стављена тачка.
На Кругу је саопштено да ће козаци предати документ Одбору за народ при Руској думи са захтевом и доказима да постану признати народ у Руској Федерацији чији ће положај бити уређен државним законом.
Драгану Станојевићу је поводом 90 година од оснивања ДОСААФ уручена медаља. ДОСААФ је највећа и најутицајнија друштвена организација са више од десет милиона чланова, чија је основна функција да помогне у стварању кадрова за војску, морнарицу и авијацију Русије. На прошлом, III козачком Кругу, одлучено је да Драган Станојевић буде одговорни атаман за Балкан који ће верификовати постојећа и нова козачка удружења на основу јасних мерила којима се одређује ко је лажни, а ко је прави козак или удружење. Јер, у савременом козаштву заиста има свега и свачега. Чврст став одговорног атамана за Балкан полазећи од тих мерила је потребнији него икад, посебно имајући у виду подао начин приступања Црне Горе чланству у НАТО и бескрупулозно, монтирано учествовање режимских козачких атамана у лажном црногорском пучу.
Најзад, за оне који нису упознати с организационом структуром козаштва, треба рећи да у Русији постоји два законодавно утврђена облика обједињавања козака: као козачких друштава, и као козачких организација. У прва спадају организације унете у руски државни регистар, у друга – оне којих у том регистру нема. Три најкрупнија козачка Друштва регистрована у Министарству правде Русије су Савез козака Русије (СКР), Велико братство козачких војски (ВБКВ) и Савез козака ратника Русије и иностранства (СКВРиЗ). Врховни атаман овог последњег Друштва је депутат Думе из редова Јединствене Русије, генерал Виктор Петровић Водолацки. Од њега је потекла иницијатива за обједињавање козака из Русије и иностранства у једну организацију, потчињену једном руководству.
Остаје да се види како ће на ову идеју реаговати друга два велика козачка Друштва. Код разних козачких удружења она је наишла како на одобравање, тако и на противљење. С једне стране, потребно је да обједињавање козака буде ненасилно. Са друге стране, по мишљењу Драгана Станојевића, обједињавање свих под једно руководство је задатак који је врло сложено, али и неопходно извршити: „Потребно је схватити да се као и сви људи, козаци труде да буду максимално индивидуални. Неко, на пример, себе сматра слободним. Али мислим да је то крајње неопходно учинити“.
Утисак је да слично мишљење влада и у врху руске државе. У ком правцу ће се ствари даље развијати, показаће време које долази.
Related posts:
ПОСТАВЉЕН БЕТОНСКИ КРСТ ИСПРЕД БОЛНИЦЕ СВ. ЂОРЂА!
Цитат за данас: ИВАН АЛЕКСАНДРОВИЧ ИЉИН
Константин Сјомин: КОСОВО: МРАЧНА ГЕОПОЛИТИКА
Петар Милатовић: ЗЕНИТИ НАШИХ СЛУТЊИ
САВИНДАНСКА АКЦИЈА: ПРИКУПЉАЊЕ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ИЗРАДУ ПРОСКИНИТАРА ЗА ИКОНУ ПОРЕД ГРОБА СВ. САВЕ
Слободан Антонић: ДУАЛНА ПАМЕТ
Немања Баћковић: МИТА КОМИТА ГРАБИ НА ЈУГ
Документарни филм: ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БАРОН ВРАНГЕЛ
ТРЕБИЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ
Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)
Владимир Коларић: СОЛЖЕЊИЦИН И БУДУЋНОСТ РУСИЈЕ
Павле Божић, Богдан Десница: РУКОПИС ЉУДИ БЕЗ ЛИЦА
