Олег Трофимов: ИСЛАМ И ХРИШЋАНСТВО – ХОЋЕ ЛИ СВѢТ БИТИ ДРУГАЧИЈИ?

Принц је бацио изазов салафитима-фундаменталистима у СА. Крајем октобра је позвао на „умѣренији“ ислам у својој земљи, у суштини раскинувши стари савез идеологије имама-вехабија и прѣтходника из владајуће династије.

---

Члан врховног савѣта богослова Саудијске Арабије почетком новембра ове године је издао фатву¹, према којој се муслиманима дозвољава молитва у храмовима других монотеистичких религија.

Но, да би се у потпуности оцѣнила глобалност и револуционарност дате одлуке – фатве религиозног вође за Саудијску Арабију (даље: СА) и остали муслимански свѣт, најпрѣ ваља видѣти шта по себѣ прѣдставља та земља на религиозном, привредном и политичком плану.

Религија и живот Саудијске Арабије

Ова држава апсолутистичке монархије названа је у част владајуће династије Сауда. Њено становништво прѣмашује 33 милиона људи. На територији СА налазе се двѣ највеће светиње ислама – Мека и Медина. Њихов значај у исламском свѣту одређен је његовом историјом и вѣрским учењем – стубовима (аналогом заповѣсти), којима се сваком муслиману налаже да обавезно изврши хаџилук, односно посѣти та света мѣста.

Краљеви СА су чувари светиња ислама. Зато је утѣцај СА, као и политике владајуће династије, на сав мусимански – нарочито арапски – свѣт тешко прѣцѣнити. Премда се сад са СА за право стварања свѣтског калифата надмеће Турска, која има своје амбиције односно васпостављања османског господарства.

Званична религија СА, сагласно с мезхебом² (школом шеријатског права) је сунитски правац ислама, салафија. Салафити су окренути вѣри ране муслиманске општине и одбацују све касније новине, као што је бида: салафити забрањују ходочашћа гробовима светих, сматрајући то поклоњењем мртвима; традицију обѣлѣжавања рођендана пророка Мухамеда посматрају као непожељну и покудну. Позивање на пророка Мухамеда, друге пророке и праведнике ислама за њих прѣдставља једну од пројава ширка (многобоштва).

Познато је да су 1998. године саудијске власти у оквиру кампање за уништење идола наредили да се сравни са земљом и полије бензином гроб мајке пророка Мухамеда – Амине бинт Вехб (пошто је она била невѣрујућа), што је довело до таласа протеста и оштре осуде тѣх поступака муслимана у цѣлом свѣту. Зато се салафити налазе у стању супротстављености са суфитима сѣверног Кавказа и другим школама ислама у читавом свѣту.

У земљи дѣлује вѣрска шеријатска полиција. Гарда обилази улице, друштвене установе са циљем прѣсѣцања покушаја нарушавања канона ислама. Виновник у нарушавању трпи казну – од глобе до одрубљивања главе. При чему шеријатска полиција има право казнити смрћу за учињени грѣх на лицу мѣста прѣступа.

Кривично право је засновано на шеријату. Законом су забрањене усмене или писмене расправе о постојећем политичком уређењу. Забрањени су употрѣба и промет алкохола, свињетине и наркотика, а такође и хазардне игре. За крађу је прѣдвиђено одсѣцање шаке. Ванбрачни полни односи кажњавају се разноврсно, од кажњавања бичевањем до смртне казне. За хомосексуализам је прѣдвиђена смртна казна. Убиство, богохулство и „чарање“ (прѣдсказивање будућности, гатање, бацање урōка, љубавне чини и слично) такође се карају смртном казном. При вођењу истраге широко се примѣњују мучења; судови се поуздају у „признања“ чак и ако су она добијена под мучењима или притиском.

Власти Саудијске Арабије дозвољавају људима других вѣроисповѣсти улазак у земљу, али им је обављање вѣрског култа забрањено. За странце-немуслимане у СА постоји забрана посѣћивања светих градова Меке и Медине. За одређивање вѣрске припадности у саудијској визи се налази стубац о вѣроисповѣсти, што вѣрској полицији омогућава да „невѣрнике нѣ пушта у свете градове.

Саудијске жене су ограничене у многим правима. Оне нѣ могу напуштати земљу без пристанка својих мужева или родитеља. 2012. је постао познат случај подизања оптужнице суда СА против двојице мушкараца – либанског хришћанина и Саудијца, зато што су убеђивала жену да пређе у хришћанство и побѣгне из Саудијске Арабије. Суд је мушкарца-хришћанина осудио на шест година затвора и триста удараца бичем, а Саудијца – на двѣ године затвора и двѣста удараца бичем.

Живот исламских држава заснован је на вѣрској идеологији, која такође има разне огранке. Религиозно-државна идеологија у СА је вехабизам³ – радикални религиозно-политички покрет у исламу, образован још у XVIII вѣку. ДАИШ (ИДИЛ – у РФ забрањена организација) је дѣтиште СА, у чијем темељу лежи салафизам и религиозна идеологија вехабизма, зато је уништавање чак и исламских светиња за њих свето.

Многе исламске јавне политичке организације биле су организоване од СА и од ње штедро финансиране. На примѣр, Саудијска Арабија постала је једна од три земље које су 1997. успоставиле односе с афганистанским покретом „Талибан“. Од почетка XXI вѣка, нарочито послѣ познатих збивања у САД 11. септембра 2001. године, појавили су се признаци захлађења односа земље с низом западних земаља, изазваног оптужбама за подршку међународном исламском тероризму. Па и сада, у процесу масовне навале избѣглица у Евросавез јасно се оцртава улога СА у финансирању прѣбацивању муслиманског контингента у европске земље. Власти Саудијске Арабије су званично изјавиле како су спремне да због повећања броја муслимана у Нѣмачкој издвоје новац за изградњу триста џамија.

СА даје финансијску подршку готово свѣм сукобима у исламском свѣту. Тако су током Чеченског рата у главним џамијама земље стајале кутије за прикупљање срѣдстава за тај рат, „проповѣдници“ су позивали на џихад против Русије.

Управо су вехабијске организације чиниле терор на територији РФ. На примѣр, 2014. године у Поволожју су присталице вехабизма вршиле палеж храмова православних Крјашена (Татара). Можемо се само радовати због наших (русијских) муслимана и поносити се њима, који су се бацили на гашење пожара – чак су по џамијама стајале кутије за прикупљање прилога за обнављање уништених храмова.

Друге религије у Саудијској Арабији

10-15% муслимана у Саудијској Арабији чине шиити разних смѣрова, с којима код сунита одавно постоје трвења. У земљи такође живе прѣдставници других религија – хришћани, хиндуисти, будисти, сики, бахајци. Број хришћана је отприлике раван 1,2 млн људи, али у земљи је званично забрањена градња хришћанских храмова.

Хришћана Саудијаца званично нема, изузетак прѣдстављају странци хришћани, уз то је услов за добијање држављанства Судијске Арабије исповѣдање исама. Па ипак, по процѣнама неких извора (чија вѣродостојност опет остаје под упитником), на примѣр, Свѣтске хришћанске базе података – 13 је тисућа муслимана из СА који указују да се одѣвају у складу с исламом, а тајно практикују хришћанске обреде.

У истраживању што га је спровео амерички универзитет Свете Марије и објавио 2015. године, наводе се подаци о 60 тисућа муслимана Саудијске Арабије, прѣшавших у хришћанство почев од 1960. до 2015. године. Ипак, у њему се нѣ прецизира јесу ли ти људи грађани Саудијске Арабије или имају друго држављанство.

Вѣрска и економска спољна политика

Саудијска Арабија је члан ОУН и Лиге арапских држава (ЛАД). Она игра значајну улогу у Међународном монетарном фонду (ММФ), Свѣтској банци, арапским и исламским установама финансијске помоћи и развоја. Као један од најкрупнијих донатора на свѣту, пружа помоћ низу арапских, афричких и азијских земаља. Чланство Саудијске Арабије у ОПЕК и у Организацији арапских земаља – извозница нафте, олакшава усклађивање политике у погледу производње и продаје „црног злата“ са другим владама. Као водећи извозник нафте, Саудијска Арабија има посебан интерес у очувању постојаног и дугорочног тржишта за своје нафтне изворе. Скокови у формирању цѣна нафте (нпр. пад њене врѣдности) у послѣдње врѣме потпуно су везани са заинтересованошћу СА за то. Циљано спуштање цѣна нафте под утѣцајем САД крајем 80-их година, којим је нанѣт ударац економији СССР, одиграо је своју улогу у распаду Совѣтског Савеза.

Доста озбиљни сукоби између „Земље двѣ џамије“, како називају Саудијску Арабију, и саврѣмене Турске (као потомка Османског царства) избијају на основи идеје пантуркизма, у вези с историјским полагањем права тѣх земаља на господарство у муслиманском свѣту. Постоји осѣм тога и сукоб финансијских интереса. Истина, СА и Турску обједињује подједнака жеља да опљачкају Сирију, па ако је могуће и шиитски Иран (јер шиити су за њих – заблудѣли ширкаши).

Неједном су избијали сукоби Саудијске Арабије због разних политичких и територијалних питања с њеним сусѣдима – Израѣлом, Јеменом, Кувајтом, Ираком.

У спољној политици, посебно у споровима поводом зона утѣцаја на паству, као и за територију и пословне интересе, супарници арапских организација на челу са СА су турске и пакистанске организације. А поље борбе је читав земни шар, укључујући Русију и земље ЗНД.

Саврѣмена политика и положај Саудијске Арабије

Жели се рећи да је владајућа династија Сауда прилично многобројна и врло богата највиша каста, гдѣ постоје своја правила наслѣдства прѣстола. Прѣсто наслѣђује слѣдећи по старѣшинству краљев брат.

Принчеви посѣдују своје приватне војске, и у датом тренутку се у породици развио нечувени окршај – „игра прѣстола“ – за трон. Учешће СА у рату у сусѣдном Јемену је такође повезан с том борбом за прѣсто.

Прѣстолонаслѣдник и стварни владар уз свога прѣстарелог оца, краља Салмана, Мухамед ибн Салман⁴, веома је реформаторски настројен у погледу старих начела, што код владајуће породице изазива, благо речено, недоумицу. Његово право на наслѣдство је веома спорно. Због тога то с каквом вртоглавом брзином он остварује промѣне у Ријаду приморава пословни свѣт да нетремице прати сваки његов корак. Нико нѣ жели да губи свој новац. Но, та политика младог принца одговара интересима Сједињених Држава, у њему су оне нашле свог партнера.

Принц је бацио изазов салафитима-фундаменталистима у СА. Крајем октобра је позвао на „умѣренији“ ислам у својој земљи, у суштини раскинувши стари савез идеологије имама-вехабија и прѣтходника из владајуће династије.

Принц одлично зна да привреда потпуно зависна од нафтних прихода нѣје постојана и настоји на њеној модернизацији, која је дужна да подстиче иновације, прѣдузетништво и спољње инвестиције. Али са друге стране салафити прѣтпостављају систем државне милостиње, који им омогућава, умѣсто да раде, проповѣдање радикалних исламских доктрина и уз то финансирање екстремизма.

Недавно хапшење једанаест принчева и четворице министара повисило је цѣну нафте, за што Русија може рећи велико хвала. Принц Мухамед ибн Салман је у земљи на челу Антикорупцијског комитета и, по званичној верзији, они су похапшени због корупције. Без икаквог устручавања принчевима је заплѣњено 33 милијарде долара, а разматра се и питање заплѣне актива за још 800 милијарди долара.

Најпознатији човѣк од ухапшених је принц Ал Валид ибн Талал, крупни инвеститор у Citigroup и Twitter. Ибн Талал је 2005. године чак приложио 20 млн долара Џорџтаунском универзитету за стварање „Центра муслиманско-хришћанског разумѣвања принца Ал Валида ибн Талала“, повезаног с „Муслиманском браћом“⁵ (терористичка организација, забрањена у РФ).

Запитајмо се: да ли је случајна појава фатве (исламског правног указа) од члана Врховног савѣта богослова Краљевине Саудијске Арабије Абдуле бин Сулејман ел Манее?

Сагласно фатви, муслимани сунити се могу молити у шиитским и сунитским џамијама, хришћанским црквама и синагогама. Ел Манеа је притом изјавио да је ислам религија мирољубивог суживота, а нѣ насиља.

Појава тако смѣле изјаве у земљи салафита је, вѣрујте, подвиг! То је ризик бити убијен, по тумачењу, за изневѣравање и издају вѣре. И разумљиво је да таква одлука нѣје могла бити донѣта без подстрека прѣстолонаслѣдника и заштите с његове стране. Мада за многе друге земље гдѣ муслимани с хришћанима и прѣдставницима других религија заједно живе и гдѣ су изграђени добросусѣдски вѣрски односи та фатва нѣје новина – таква пракса одавно постоји – за Саудијску Арабију та одлука је ваистину револуционарна.

Осѣм тога, у својој борби с фундаменталистичким снагама ибн Салман је у СА ограничио власт вѣрских вођа салафита. Значајно је ограничена и дѣлатност шеријатске полиције, она сад нема права на задржавање, тѣм прѣ ни погубљење нарушилаца. Сагласно новим правилима, њене обавезе су „подстицање врлина и забрана порока љубазним и нѣжним понашањем“.

Принц Мухамед ибн Салман је такође де факто укинуо забрану вожње аутомобила женама и либерализовао друге забрањене обичаје.

Друштвени живот СА је потпуно религиозан, сагласно шеријатским законима, и утѣцати на такву одлуку младога принца могао је онај исти врло познати и утѣцајни у исламском свѣту богослов – Абдулах бин Сулејман ел Манеа, којег смо горе поменули. Он је познат по томе што је још прѣ 10 година издао фатву којом се дозвољава залажење у хришћанске цркве ради разгледања и добијања више обавѣштења о мѣстима богослужења, самим тѣм фактички признајући сакралност дѣјстава и само култно здање друге религије.

Како ће дата фатва утѣцати на даљу историју свѣта?

Једнозначно, свѣт ће бити другачији. Да, нѣ одмах. У првом реду, то је потрѣбно самој Саудијској Арабији. И каква год била позадина појаве дате фатве, па нека је чак и у контексту борбе младог принца за прѣсто у Земљи двѣју светиња, њен утѣцај у исламском свѣту је тешко прѣцѣнити. Она даје повод и могућност измирења у разопштеном исламском свѣту између шиита, сунита и суфита. Та фатва богословски обезоружава мотивацију за радикализам, другим рѣчима, изриче му прѣсуду.

Могућно је да ће муслимани долазити чешће у хришћанске храмове, ради упознавања и без осѣћања борбеног порицања, с трепетом и поштовањем према светињи као Дому Божјему. И према хришћанима ће, кад они почну залазити у џамије ради упознавања, муслимани имати уљудан однос без прѣдрасуда. А тамо гдѣ су одавно установљени добросусѣдски односи међу муслиманима и хришћанима, та фатва ће још једном потврдити да су на исправном и ваљаном путу.

Нѣсам идеалиста нити романтик, и одлично схватам да то неће бити одмах, утолико мање тамо гдѣ постоје зоне вѣрских сукоба. Потрѣбно је још много врѣмена и неуморних поступака и проповѣдања мира да би се нешто измѣнило, али добар почетак је постављен.

Саудима већ слѣдује нѣ само да причају о религијском миру, него и да покажу тежњу према њему својим поступцима, барем прѣкидањем финансирања и ликвидирањем терористичких организација. Колико ће се њихове рѣчи разликовати од дѣла, ускоро ћемо видѣти.

А нама, грађанима Русије, ово је још један повод да се замислимо о врѣдности великог Божјег дара – мира!

Напомене:

---