Боље је радити лоше, а изјашњавати се правилно, него обрнуто.
Радити треба стално и тешко. Вербално се изјашњавати може ређе и са мање напора. Ради се далеко од очију, а изјашњава увек пред камерама и микрофонима. Изјашњавање се даље чује од сваког дела. Изјашњавања се штампају на првим странама, а информације о новим делима негде у углу, ако има места.
Постоји поетеса, лоших стихова и нежног срца, која не пропушта ниједан датум да нам поново не саопшти колика је наша домовина и како никад не треба заборавити све оно што је незаборавно.
Постоји коментатор који се годинама потписује испод званичних изјава, саопштења, билтена и туђих речи. За ту оданост туђим мислима богато је награђен и високо цењен. Нема опасности да ће он нешто рећи из своје главе. Он се тиме не бави. Он се бави уносним занимањем – вербалним изјашњавањем.
Њихово мишљење рађа се испод индига званичних ставова. Њихове грешке су увек туђе грешке, јер су и њихове мисли увек туђе.
Њихова се фраза офуцала, што је само доказ да су стари борци. Они вијоре тим фразама као заставама.
Вербално изјашњавање је увек патетична парада оданости званичним ставовима и општим местима.
Сопствено мишљење је увек авантура, неизвесност и ризик. Напор који често не доноси плода.
Подржавати туђа мишљења је најуноснији професионализам.
Ви такође врло природно волите своју земљу, мајку и слободу. Зашто то никада нисте јавно рекли? Ви мислите да се то подразумева, да је увредљиво за друге разметати се општим осећањима. Ви мислите да је срамота добити стан за једну такву изјаву.
Међутим, нико вам не верује. Други се изјашњавају, ви ћутите. Ваши разлози не могу бити добар укус, достојанство и памет.
Изјасните се! То бар није тешко.
Тешко је објаснити зашто се не бавите тако лаким и тако цењеним послом: својом тврдоглавошћу стављате себе на оптуженичку клупу.
Како ћемо знати шта мислите, ако се вербално не изјасните?!
Лечите људе, а не објашњавате зашто. Пишете књиге, а не кажете за кога. Бавите се науком без одговарајуће политичке фразе. Проносите славу ове земље, а нема вас на састанцима!
Код нас је вербално изјашњавање изједначено са мишљењем. Ко се више и чешће изјашњава правилно – тај правилно и мисли. Друге логике нема.
За рад се прима плата, а за вербална изјашњавања сва остала друштвена признања. Рад се уноси у радну књижицу, а вербална изјашњавања у биографију.
Сопствено мишљење није ни вредност ни доказ. Доказаћете се тек кад се изјасните и закунете да су вам туђе мисли јасне и блиске.
Није важно шта и како ко мисли него шта говори.
Мислити се може само на један начин, по једном моралу и начелима. Изјашњавати се, међутим, може за разне мисли, различита начела и морал. Како кад. Зато је изјашњавање непогрешиво.
У изјашњавању нема много финеса и личног учешћа. Изјасните се да ли сте за или против. Дигните руку… Дилеме нема.
Што се примитивније изјасните, искренији сте, јаснији и убедљивији. Тако ће вам се најпре веровати.
Сматра се да сви мисле оно што говоре. Тако је дата предност говору над мишљењем. Мишљење без изјашњавања постало је сумњиво и погрешно.
Зато су они који се изјашњавају увек шефови тројици који ћуте. Једни раде, мисле и ћуте, а други дају смисао њиховим напорима.
Они који се вербално изјашњавају поистовећују се са прогресом, народом, армијом. Сваку своју реч и гест сматрају прилогом борби. Они објављују све своје сентименталности као бисере епохе.
Дакле, ево вам рецепта:
Ако хоћете да на лак начин дођете до мира, угледа и положаја, попните се понекад на неку говорницу, загрлите микрофон као брата и гласно реците нешто звучно и полетно.
Ако тако поступите, мало сте учинили за свој народ, али за себе нисте могли више!
Р.S.
Мени је жао што ово може бити савет и нашим непријатељима. Они се такође могу лако сакрити иза вербалних изјава и изјашњавања. Познато је да непријатељи и шпијуни не полажу много на искреност, достојанство и принципе. Непријатеља који је јавно рекао да је родољуб, тешко је открити.
Карикатуре Миланка Каличанина
Изворник: Искра
Related posts:
Борис Јовановић: СМРВЉЕНА ГОМИЛИЦА
Миланку Каличанину Grand Prix на 29. конкурсу за карикатуру „Ристо Пејатовић“
Карикатуре Миланка Каличанина: КАТАЛОГ, децембар 2004.
Ирина Деретић: СЕМАНТИКА СЕНКЕ У „ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ“
Борис Јовановић: ХВАЛА ХУЉАМА
Драган Буковички: ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ (епитаф)
Матија Бећковић: КАДА БИХ ВЛАДАО СРБИЈОМ…
Разговори са Милутином: МИЛУТИН И ТРУСНА СИТУАЦИЈА
Мислав Хорват: ПЈЕСМА О ХРАБРОСТИ
ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ КАРИКАТУРА МИЛАНКА КАЛИЧАНИНА
Анђелко Заблаћански: ПЕСМЕ ПОСВЕТНИЦЕ
Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ
