Баснословна учинковитост нових технологија довела је дотлѣ да се већи дѣо финансијских и интелектуалних извора усредоточује управо на њихов развој. Стварни научни и технолошки напрѣдак у другим гранама јако је успорен или практично заустављен
Многе узнемирава питање тога ко су на самом дѣлу владари планете. Од одговарајуће литературе се ломе полице књижара, гласине и нагађања у вези с тѣм представљају популарне предмете чланака и репортажа.
Свако може одабрати објашњење по свом укусу. Притом је очевидно да, уколико нека тајна „надвлада“ и постоји, онда би прва њена брига морала бити поуздано скривање праве информације о себи. А најбољи начин да се то учини је – утопити праве информације у море празног наклапања. Слѣдствено, 99% цѣлокупне грађе о такозваној конспирологији јесте свѣсна дезинформација. Према томе, њено изучавање представља пусто траћење снаге и врѣмена. Једноставна анализа може дати далеко поузданије резултате. Покушајмо да је искористимо.
1. Чак при површном погледу на тзв. западну демократију пада у очи да видљиве (легитимне) структуре управљања тѣм друштвом једнозначно нѣсу способне обезбѣдити не само његов развитак, него чак ни елементарну стабилност. Највише дужности заузимају очигледне политичке ништарије, неоптерећене вољом, умом и образовањем. Осѣм тога, владе се мѣњају врло често, а кризе и скандали заузимају лавовски дѣо видљивог политичког процеса. У том смислу карактеристичан примѣр је Италија. Раније популарни тип „државника“ потпуно је нестао. Изборни механизми раде практично на празно. Људи праве избор на основу сравњивања разрађених информативних фантома личности кандидата. Притом сразмѣрна привлачност тѣх фантома непосрѣдно зависи од величина новчаних свота, уложених у предизборну кампању и од професионализма имиџмејкера и политтехнолога. Личне врлине, неопходне за долазак на власт на таквим изборима, изравно су опречне оним које су неопходне за реализацију те власти с ползом за друштво. Намеће се закључак да постоји виша разина управљања, која и обезбѣђује чврстину читаве конструкције.
2. У данашње врѣме стварна власт припада људима што имају приступ разради и примѣни двају видова нових технологија:
• технологија управљања масовном свѣшћу,
• технологија управљања елитама нижих разина
Реалну примѣну тѣх нових технологија искусили смо и настављамо искушавати на сопственој кожи. Извѣсно је како је наруџба за разраду ових технологије била направљена од групе људи условно названих „трансанационалном финансијском елитом“. Тако да у данашње врѣме информативни токови постају важнији од финансијских, а послѣдњи слѣдују за првим. На примѣр, не тако давно изазвана криза на Балкану довела је до отицања капитала из Европе, суштински снизила перспективе евра и тако даље.
Територијално, центри разраде и примѣне поменутих технологија налазе се на територијама САД и Велике Британије. Но то, да је наручиоцима успѣло сачувати контролу над својим чедом, изазива сумњу. Суштинска особеност тѣх разрада је у томе да их је сасвѣм могућно било примѣнити и у односу на наручиоце. Нећу се зачудити ако сазнам да су мишићи опет појели мачку.
3. Са чисто економске тачке гледиштаове нове технологије дају примѣр крајње учинковитости. У поређењу са њима развитак свѣх осталих (класичних) технологија исто тако је учинковито као пецање рибе на удицу сравњено с употребом динамита. Збиља, какав је смисао побољшавати квалитет робе и подносити огромне расходе, кад се људи могу једноставно убѣдити да узимају одређени тип робе? Какав је смисао у развијању обострано корисне сарадње са другим земљама, када је домороце могуће убѣдити да све дају бадава?
Ево преувеличаног примѣра:
Рецимо да имамо рударско насеље, рудник је постао нерентабилан, па га треба затворити. Јавља се неопходност пресељавања људи, њихове преобуке, запошљавања и тако даље. Али сви се не могу преобучити, а и ту су велики расходи, уз то нема слободних радних мѣста, и тако даље. А уколико се сви ти људи убѣде да своју дѣцу подаве у кадама, а они сами се сложно повѣшају, онда се проблем „рѣшава“ далеко простије и с мањим издацима. У пракси, дабоме, не изгледа све тако изоштрено. У промет се пуштају науколике рѣчи о „планирању породице“, „сексуалном васпитању итд., итсл. Али резултат ће бити исти. Баснословна учинковитост нових технологија довела је дотлѣ да се већи дѣо финансијских и интелектуалних извора усредоточује управо на њихов развој. Стварни научни и технолошки напрѣдак у другим гранама јако је успорен или практично заустављен. Првѣнствено се развијају само такозване информационе технологије, средства комуникације, неке области биологије (генетика). Чак се и у развоју војне технике запажа одрѣђена стагнација. Улагања у разраду информационих технологија су огромна, и то говори да ће технологије управљања свѣшћу добити нови наставак. Њихови разрађивачи воде рачуна о томе да могућности чисто информативне контроле над свѣшћу нѣсу безграничне. Заправо, пуштен је у рад механизам природног одабира „на глупост“. Клипани на које технике манипулисања свѣшћу буду оказивале максимално дѣјство, неће остављати животно способног потомства. А остали могу добити урођену отпорност на такав уплив. Баш ту ће и затребати достигнућа генетике и кибернетике, пошто се јавља неопходност за непосредном контролом над свѣшћу.
4. Са психолошке тачке гледишта, посѣдовање технологија управљања код њихових посѣдника ствара илузију да они представљају нека надбића. У самој ствари, они доносе одлуке о томе којим земљама је суђено да цвѣтају, а којим да пронесу гаће на штапу; који народи ће живѣти, а који изумирати, и рачун се већ сада мѣри милионима! Стварни људи се просто превраћају у бројке и графике на дисплејима аналитичких рачунара и забавне сличице на саврѣменим авио-нишанима. Сваки психијатар ће рећи да су такве игре врло примамљиве за одрѣђене врсте психопата.
5. С медицинске тачке гледишта, ти новојављени „господари“ су изразити дегенерици са озбиљним скретањима у психичкој и сексуалној сфери.
Ову тезу је лако доказати. Почеци разраде технологија манипулисања масовном свѣшћу почињу са знаменитим Харвардским пројектом. А познато је да су за учешће у тѣм истраживањима од почетка привлачене одистински бионегативне индивидуе. Другачије нѣје могло ни бити, пошто је читав поменути пројекат био заснован на познатој солидарности дегенерика и и њиховој склоности к антидруштвеним дѣјствима. Сва саврѣмена технологија манипулисања елитама нижих нивоа такође је заснована на том принципу. Јер, јасно је да је нормалног човѣка прилично тешко убѣдити у то како је разарање његове сопствене државе и његовог сопственог народа добра ствар. Друга је ствар што се у саставу дѣјствујуће елите сваке државе може наћи десетина-две изрода и убѣдити како су њихова очигледна застрањивања не ругоба, већ признак припадности вишој касти. Као њихов природав савезник увѣк иступа значајан дѣо тзв. стваралачке елите (новинари, културни дѣлатници…). Поодавно је запажено како је могућност господарења умовима људи јако привлачна за дегенерике, што доприноси њиховом нагомилавању у одрѣђеним областима друштвене дѣлатности.
6. Са становишта перспективе, од нове елите спровођена политика глобалне унификације води у ћорсокак. Јер, коначно преживљавање и развитак човѣчанства непосредно зависе од максималне разноврсности народа (етноса) који га чине. Суштинско упроштавање тог система је директан пут ка дегенерацији и погибији.
7. Ваља признати да реална борба с посѣдницима нових технологија управљања свѣшћу представља веома тежак задатак.
8. Једина слабост нове елите је то што она нема фактички никакву социјалну базу (ако се то тако може назвати). Технологије манипулисања усредоточене су у рукама малобројне хрпице људи. Чак и у САД и Великој Британији практично сви грађани, макар сасвѣм обезбѣђени, па чак и богати, немају доступа к њима, и такође представљају обичне објекте примѣне тѣх технологија. У нашој земљи изолација свега неколико стотина људи и затварање представништава „фондова“ и „организација“ потпуно је кадро извести Русију испод контроле новојављених „владара планете“. Понављање те операције у неколико најкрупнијих азијатских држава, с послѣдичним увођењем ресурсне блокаде западног свѣта (без обзира на све негативне послѣдице за саме покретаче тог корака) изазваће неизбѣжни колапс западне економије, која је навикла да те ресурсе добија практично бадава, те положити крај глобалистичком пројекту.
2011.
Превео Драган Буковички
Изворник: Народный Собор
Related posts:
Душан Пророковић: УПОТРЕБА ХИБРИДНИХ ИДЕНТИТЕТА У ГЕОПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ: БОСНА 1914 – УКРАЈИНА 2014.
Александар Зиновјев: СТВАРА СЕ СТРАВИЧНИ СВЕТ КОЈИ ЋЕ ПРЕВАЗИЋИ СВЕ ВИЂЕНО ДО САДА
Константин Сјомин: КОСОВО: МРАЧНА ГЕОПОЛИТИКА
БОРИС НАД (Интервју): ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ АНТИХРИСТА, МОРАМО ПОКРЕНУТИ РЕВОЛУЦИЈУ!
Игор Ротар: ТИХИ РАТ БРАДОЊА И УГЛАЂЕНИХ ИРАНАЦА
Јегор Кучер: ДИГИТАЛНИ ШОВИНИЗАМ ГЕРМАНА ГРЕФА
Дејан Мировић: СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ И СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ У КОНТЕКСТУ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА
Јован Б. Душанић: ЛИБЕРАЛНА ПРЕСУДА ИЗ БЕОГРАДСКОГ КРУГА ДВОЈКЕ
Биљана Недељковић: ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЗЕМАЉА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ У XXI ВЕКУ (III)
Интервју: Дејан Мировић – ЧАС АНАТОМИЈЕ ЗА БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ
Бранимир Несторовић: СУЛУДО ВАКЦИНИСАТИ ДЕЦУ ОД БОЛЕСТИ ОД КОЈЕ НЕ ОБОЛЕВАЈУ (интервју)
Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ
