У манастиру Жича код Краљева у току су интервентне мере на заштити живописа у цркви Светог Саве која је оштећена у земљотресу пре четири, пет године. Занимљиво је да ће неколико фресака у тој цркви први пут угледати светлост дана, јер су деценијама биле сакривене од јавности.
Црква Светог Саве у манастиру Жича никада није била отворена за јавност. Због тога су углавном верници сматрали да крије неку тајну за коју су само жичке владике знале. Делом су и били у праву, јер су још 1945. године Службе државне безбедности наредиле да се фреска са ликом цара Николаја Романова покрије, а остале са ликовима руских светаца не приказују јавности.
„Монахиње су вештом досетком прекриле тај портрет папиром, и префарбале га у плаву боју, тако да је он до пре три године био сачуван од погледа посетилаца“, каже за “Краљево Онлине” Душан Јованович из Завода за заштиту споменика културе из Краљева.
Монахиња Доротеа је једна од најстаријих у Жичи и само је она живи сведок тих послератних времена када је фреска покривена. „Фреска се није смела показати. О њој се није смело ни говорити. Прекрили су је плавим пак папиром и понашали се као да она не постоји“, каже монахиња Доротеа.
Црква је саграђена 1935. године по налогу владике Николаја Велимировића. Живопис је осликао руски зограф Никола Мајендорф док је иконостас дело аутора руског порекла Ивана Мељникова. Након санације пода и темеља цркве прешло се на заштиту фресака односно зидова чија је површина већа од 300 метара квадратних.
Живопис богомољачке цркве у Жичи биће конзервиран у три фазе. Министарство културе је обезбедило средства за прву фазу радова. Након санације пода и темеља цркве прешло се на зашиту фресака односно зидова. „Осим радова, врше се и научно-истраживачки радови, који ће осветлити период настанка цркве, разлоге због којих је осликавана, као и стил у којем је граћена“, каже Бојан Николић, сликар рестауратор.
Црква је саграђена по благослову владике Николаја Велиморовића. Када заблиста у пуном сјају после 7 деценија коначно ће бит доступна јавности, поготово Русима који све више насељавају Краљево.
Додаћемо да је СРБ Светих Цара Николаја и Владике Николаја о фрескама у цркви Светог Саве први пут још пре 13 година обавестило јавност у Русији, а протеклих година је у више наврата на исту тему (и врло подробно) говорено путем разних писаних и електронских јавних гласила у Србији.
Related posts:
Арса Пајевић: МИРОПОМАЗАЊЕ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I. У ЖИЧИ СЕДМОВРАТНОЈ
Оливера Радић: ОД ХОТАЧКЕ МЕТОХИЈЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ ДО СЕЛА ВЕЛИКЕ ХОЧЕ У 21. ВЕКУ ИЛИ (НЕ)ЗАШТИЋЕНЕ ЗОНЕ
Миша Ђурковић: КРОЗ ЖУПУ И ПОМОРАВЉЕ
Николај Жевахов: ЦАР, ЦАРИЦА И РАСПУТИН
Иља Сургучов: НИКИ, ЖОРЖИК И ВОЛОЂА
Николај Жевахов: СУД БОЖЈИ
Јегор Холмогоров: НИКОЛАЈ ДРУГИ: ЦАР-ПОБЕДНИК
Огњен Карановић: КО ЈЕ СРУШИО РУСКО ЦАРСТВО?
Владимир Димитријевић: СВЕТИ ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – НАШИ ПОМОЋНИЦИ У ДОБА ВАНРЕДНОГ СТАЊА
Олег Фјодоров: РУСИЈА. ЈЕКАТЕРИНБУРГ. ЦАРСКИ ДАНИ. ВРЕМЕ ИСТИНЕ.
Зоран Чворовић: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЦИЉ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, ИЗБОР ИЛИ НЕМИНОВНОСТ?
СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО НА ПРАВОСЛАВНОМ САЈМУ У МОСКВИ
