Алина Иванова: НАУЧНИЦИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА БРАНЕ ИСТИНУ О БОРБИ ПРОТИВ НАЦИЗМА

У Ростову на Дону одржана Пета сверуска научна конференција с међународним учесницима под називом Велики Отаџбински рат у историји и сећању народа југа Русије: догађаји, учесници и симболи

---

На конференцији је учествовало више од 100 научних истраживача из 21 региона Руске Федерације. Међу њима су били и научници са нових територија Русије, а први пут су позвани и гости из Узбекистана, Таџикистана и Србије.

Конференција је организована у просторијама Федералног истраживачког центра Руске академије наука уз подршку Јужног федералног универзитета, Хуманитарног фонда Кавказ — нови хоризонти, Фонда за регионална истраживања Земља и НВО Центар за медијске стратегије.

„Срби имају богату и значајну стрип културу, која је у била развијена захваљујући познатим представницима руске емиграције који су на простор Југославије дошли између два светска рата ХХ века. Ђорђе Лобачев, Александар Ивковић, Иван Шеншин и многи други су оснивачи српског стрипа. Читање тих дела омогућиће увид у алтернативну историју развоја руског стрипа, резумевање како је он могао да се развија, а да је био фактички забрањен жанр у СССР-у“ — тврди руски и српски филолог, професор књижевности и преводилац Ирина Антанасијевић на Петој сверуској научној конференцији са међународним учесницима под називом: Велики Отаџбински рат у историји и сећању народа југа Русије: догађаји, учесници и симболи.

На научном конгресу у Ростову на Дону разматрани су различити аспекти везани за Велики Отаџбински рат и његов утицај на судбину народа југа Русије, посебно када се говори о специфичним ратним дејствима, о нацистичким злочинима на окупираним територијама и њиховим последицама, о свакодневном животу на фронту и у позадини, као и о оним догађајима који су се одразили на историјско сећање нашег народа.

Јужна служба новости из Ростова на Дону разговарала је са Ирином Антанасијевић која је у име Универзитета у Београду наступила са рефератом Поезија љубави и победе: стваралаштво руских емиграната у Југославији.

„Србија је као земља учесница Другог светског рата била суочена с великом личном трагедијом пошто је у њој у то време трајао и грађански рат који је поделио земљу. Сви ови догађаји одразили су се и на културу. Можемо да кажемо да је, заједно са Русијом, и српска кљижевност стално покушавала да сачува сећање на рат у оном облику какав је и био. Наравно да је на наше културно наслеђе утицала и руска књижевност. То се посебно огледа у књижевности XIX века доласком емиграције у нашу земљу» — говори Антанасијевићева.

Заменик овлашћеног представника председника РФ за Јужни федерални округ Владимир Гурба слаже се са ставом да је важно чувати сећање на рат онакав какав је био. У свом коментару за Јужну службу новости истиче да је „веома исправан принцип бити искрен не само пред собом већ и пред онима који су нам дали могућност да се боримо против фашизма“.

„С нацизмом се не договара. Желео бих да данашња конференција дође до заједничког именитеља свих догађаја који су се дешавали не само у Москви, већ и на југу. Овде треба рећи категоричку истину која ће бити презентована у детаљима“ — истиче Гурба.

Заменик директора Јужног научног центра РАН (ЈНЦ РАН) за научни рад Јевгениј Кринко истакао је да је конференција посебно важна и актуелна управо сада кад Запад снажно покушава да фалсификује историју.

„Веома је важно показати да тада нису била само ратна дејства, већ се решавала судбина нашег вишемилионског народа. Учесници који су ће наступити са рефератима говориће о проблемима који су били везани за свакодневицу, за фашистичке окупационе власти и партизанске покрете“ — каже Кринко.