Владимир Димитријевић: БОРБА ПРОТИВ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Хрвати и Словенци ћирилицу никад нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке магле, олако одрицали свог културног наслеђа


Др Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ

Под Влашћу Германства

СВИ који су се бавили историјом Србије под аустро-немачком окупацијом (1915-1918) знају да су окупатори забранили употребу ћирилице, и да је латиница била званично писмо. Деца су у школама све предмете, осим православне веронауке, учила латиницом. Очито је, наравно, да је борба против ћирилице, у ствари, била борба против српског идентитета.

Тек је ослобођење 1918. ћирилицу вратило Србима; али, несрећно југословенство наставило је да „беневолентно“ намеће латиницу, што кроз причу о „троименом народу“, што кроз причу о братству – јединству. Хрвати и Словенци ћирилицу НИКАД нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке ружичасте магле у својим главама, олако одрицали свог културног наслеђа.

НДХ против ћирилице

А онда је проглашена усташка Независна Држава Хрватска, чија је Законска одредба о забрани ћирилице била врло кратка: њен члан први је гласио: „На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице“. Био је тек 25. април, усташе се још нису учврстиле, а акт је донет. Овај акт потписао је Анте Павелић лично, док је министар унутрашњих послова НДХ, Андрија Артуковић, потписао „Проведбену наредбу“, у којој је стајало: „Забрањена је свака употреба ћирилице на цијелом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цијело пословање државних и самоуправних тијела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и све јавне написе.

Према томе наређујем: да се на цијелом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма каквих књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни написи писани ћирилицом имају се неодвлачно, а најкасније у року од три дана скинути“. Казна је била 10. 000 динара (још нису увели куну) или месец дана затвора. Дакле, пре него што су почели да кољу православне Србе, усташе су заклале ћирилицу.

Од Броза до „постјугословенског простора“

Колико је ћирилица сметала у доба брозоморе? Јасно је, наравно: довољно је, у књизи „Светац и магле“ Пера Симића, видети документ који се налази у Архиву Ј. Б. Тита, о изложби Милића од Мачве, с почетка шездесетих година, у Београду, где се нарочит нагласак ставља на каталог објављен ћирилицом, и величање ћирилице: титоисти су од ћирилице бежали као ђаво од крста, сматрајући је срчиком српске самоистоветности.

И ратови с краја прошлог века били су, између осталог, ратови против ћирилице. Тако су Хрвати, у „лијепој њиховој“, уништили на десетине хиљада ћириличних књига у својим јавним библиотекама (о томе постоји књига Анте Лешаје), што су учинили и Арбанаси, после „своје“ НАТО победе 1999. године. У библиотекама Србије не само да нису уништаване латиничне књиге, него су књиге и Словенаца, и Хрвата, и Арбанаса, остале у својим полицама. И добро је што је тако. Да је другачије, били бисмо неко други, а не Срби.

Црна Гора некад и сад

У лудилу дукљаноидства, монтенегринска власт пљунула је на ћирилицу и њени лингвистички велеуми увели су латиницу са три „црногорска“ знака, тек да се зна ко је и зашто напустио науку и сишао не са „брдах“, него с памети. А пре сто пет година, четрнаест учитеља из Бјелопавлића је робијало јер нису хтели да уче децу, по КундК наређењу, латиницом, него су окупатору поднели оставке са овим речима: „Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је извијестити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност.“

Фото: Илустрација Горан Дивац

Наравно, у сваком, па и у том лудилу има система. Велика Британија је, чим се Азербејџан одвојио од Русије после распада СССР, подстакла нове властодршце да укину ћирилицу која је била званично азербејџанско писмо, прилагођено њиховом језику, и да пређе на турску латиницу, коју старији људи ни дан-данас не умеју да читају како треба.

Владика Николај о ћирилици

И није чудо што су србомрсци ратовали против ћирилице. Владика Николај, у свом кратком, али програмском чланку, „Света Ћирилица“ каже: „Свето је оно што су Свети људи створили. Ћирилицу су створили Света Браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је Римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојила од православних. Али оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека српска господа, пишу латиницом, издају листове и књиге латиницом. Па чак и неки свештеници штампају своје билтене латиницом. Просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља. И одвојити се од све српске писмености из прошлости. И трампити боље за горе. И увредити Свете Апостоле Словенске Кирила и Методија. И огорчити до крви српски народ. И навући проклетство од Светога Саве. Не, ако Бога знате, господо српска; ако сте и учени, будите паметни.“

Владика Николај ВЕЛИМИРОВИЋ (1881 – 1956)

Па ипак, глас владике Николаја остао је глас вапијућег у пустињи. До када, остаје да се види.

Изглед и претежна опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Вечерње новости, додатак Култура

(Visited 64 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *