У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено
Најзад, ко финасира рад на речнику с/х језика? Грађани, посредством буџета. Није нормално да грађани финансирају нешто што директно поткопава њихов идентитет, њихову културу, њихов језик
Прича се како ће и “Почетак буне против дахија” олатиничити… Боже мили, чуда великога!
Многи потомци солунаца, оних који ни за шта не би мењали своје писмо, ни језик, због тога што је лакше писати латиницом, и што је наводно цивилизованије, затурају ћирилицу и врховни маг Гугл, бележи их на мрежама као кориснике хрватског писма
Хрвати и Словенци ћирилицу никад нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке магле, олако одрицали свог културног наслеђа
У домаће васпитање спадају и учење и владање – и сугестија да ваља знати и стране језике и њихова писма: владати тим писмима, али и собом… Али и наук да је основно писмо: наше и најсавршеније – једно. На том писму настала је сва наша духовност. По том писму, ми смо – ми
Поред свега што се дешавало, у Паруновцу су ми пажњу скренули написи на леђима медицинског особља. Сва лична имена била су листом исписана латиницом
Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе
Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом
Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама чамио закључан у некој ладици
