Поводом упокојења блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одржао је седницу 20. новембра 2020. године у Патријаршији српској у Београду и донео одлуке које су Уставом Српске Православне Цркве предвиђене у оваквим ситуацијама
Донета је одлука да патријарашке дужности преузима Свети Архијерејски Синод у складу са чланом 62 Устава Српске Православне Цркве, а да Светом Синоду до избора новог Патријарха српског председава Митрополит дабробосански г. Хризостом.
За администратора упражњене Архиепископије београдско-карловачке Свети Архијерејски Синод је изабрао Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована у складу са чланом 70 Устава Српске Православне Цркве.
Тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја биће изложено у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду током свете Литургије на дан славе Саборног храма, 21. новембра 2020. године, а после тога пренето у храм Светог Саве на Врачару, где ће верници имати прилику да се опросте са блаженопочившим Патријархом.
Света заупокојена Литургија биће служена у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. У наставку свете Литургије биће служено опело а тело Патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве.
О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско!
ЖИВОТОПИС ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ АРХИЕПИСКОПА ПЕЋКОГ, МИТРОПОЛИТА БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКОГ И ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА
† † †
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.
По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.
На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.
Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке Цркве.
Митрополит Порфирије: ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА У ГОСПОДУ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
Род добри и многи који је током своје службе донео и оставио народу свом, као да се огледа у лепоти Храма који је довршавао и за који је веровао да ће бити као она светлост свету која се не може сакрити, као онај град који на гори стоји
Вером отачком и светом надом, коју Сам Господ по Свом обећању дарује и у слабостима људским са којима се боримо, тугом и жалошћу која нас обузимају на вест о уснућу Патријарха нашега Иринеја, молимо се и знамо да пут на који је данас кренуо, место на које одлази, јесте наручје духовног Првоначелника рода нашег, Светог Саве, а то је и близина Престола Божјег и загрљаја Пресвете Тројице, Бога нашега.
Тај пут, међутим, није започео данас. Читав свој век блаженопочивши Патријарх је провео на том путу. Служио је ревносно у љубави ка Господу и Цркви Његовој у свим тренуцима живота свога. Тиме је, а са исто толико љубави, пожртвовања, али и скромности, служио и свом народу. У тешким и умногоме непрепознатљивим околностима савременог света и дешавањима у њему, нарочитом предањском мудрошћу и великим смирењем, суочавао се са њима, увек остајући веран оном најбољем што српска историја у својим заветима чува и што народ српски одувек и данас препознаје. И одлуке које је као Патријарх српски доносио увек су биле промишљене и одмерене и увек у складу са оним што Црква у свом учењу обзнањује и што народни етос вековима гаји.
Са не малом тугом сећам се бројних и честих сусрета са Њим, његовог свакодневног живота који су одликовале две главне особине: дубока побожност и скромност, непретенциозност. Руковођен тим двема особинама његов однос према људима, свима са којима је долазио у сусрет – патријарсима и владикама, државницима и обичним људима био је увек пун пажње, усредсређен на проблем или муку ближњег. Та његова пажња и посвећеност, уз изузетну урођену интелигенцију, омогућавали су му да проблеме ближњих, али и проблеме који се јављају у животу Цркве и народа, уважавајући саборно биће Цркве, решава лакше од било кога у његовом ширем окружењу.
Последњих година, са највећим жаром и љубављу приступао је пословима везаним за довршење заветног храма српског народа, храма Светог Саве на Врачару. Слика безмало завршеног велелепног храма готово је икона Његове службе на Трону Српских Патријараха. Род добри и многи који је током своје службе донео и оставио народу свом, као да се огледа у лепоти храма који је довршавао и за који је веровао да ће бити као она светлост свету која се не може сакрити, као онај град који на гори стоји. Гледао је у њега као на Таворску светлост која народ позива да се трудом и покајањем врати својој вери, коренима и тако занавек сачува себе од погибли и пролазности овога века.
Нека је благословен пут Твој Патријарше Српски, онај пут по коме си ходио, онај којим си водио свој српски народ и онај којим си данас кренуо: у Царство Божје, у заједницу свих Светих у близини Мајке Божје и Владичице наше Богородице и Господа нашег Исуса Христа и Бога Оца и Светога Духа. Нека Ти је Вјечнаја памјат!
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
. . .
Изворник: Српска Православна Црква
Related posts:
Архим. Никодим Богосављевић: СТВАРАЊЕ „ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ“ ВОДИ КА РАСКОЛУ!
Никита Бондарѣв: ПРОТЕСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ – конзервативна револуција на маршу
Митрополија црногорско-приморска: САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА
Раде Јанковић: СВЕТИ САВА СРБСКИ – Бедем православља према демонизму Запада и Истока
Остоја Симетић: ЧЕСТИТАМ ПИХТИЈАШИМА
Милан Ружић: ПАТРИЈАРХУ СУ ОДМАХ ОДГОВОРИЛИ, ПРЕД ХЕРТОМ МИЛЕР ЋУТЕ!
Протонамесник Горан Живковић: ОДЈЕЦИ ПЕТИЦИЈЕ О ДАРВИНИЗМУ – 15 МЕСЕЦИ КАСНИЈЕ
Владимир Димитријевић: ВЕЛИКА БИОЕТИЧКА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА И ПОДРШКА ДР ЈОВАНИ СТОЈКОВИЋ
Богдан Лубардић: ХРИШЋАНСКА ФИЛОСОФИЈА ОЦА СЕРГЕЈА БУЛГАКОВА И УЧЕЊЕ О СОФИЈИ (II)
Владимир Басенков: САБОР ХРИСТОВЕ ЉУБАВИ
Владимир Димитријевић: ЧОВЕК ПЕВА ПРОТИВ СМРТИ: СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ ВЛАДИМИРА МЕДЕНИЦЕ
Јован Антовић: МЕДИЦИНА ИЗМЕЂУ ВЕРОВАЊА И НАУКЕ (интервју)
Zao mi ga je kao sto bi mi bilo zao Mosu Pijade. Ipak, njegovim sinovima, komunistickom vijecu zlih staraca, rimskome Papi i satanisticko ekumenistickom podzemlju, upucujem izraze mojeg najdublje zalosti. Po svemu sudeci, satanisti ce svoga pulena zamijeniti Porfirijem zagrebackim. I Porfirije je takodje palio hanuku Po judejskim sinagogama, poput Irineja. Sramota da beogradski rabin Jos
ne izjavi saucesce.
Ово већ прелази и моја трпила! Ћутао сам на Радетову отвореност да са вама и прича, уопште!! Његова ствар, па да ја, и бљујем притом. Сада се усуђујеш да поганиш смрт СРПСКОГ патријарха на СРПСКОМ сајту! Као што си поганио и митрополита Амфилохија за целог његовог земаљског живота! Доста, црногорац!Мени је сада дојего и тебе изалеђног и Естахија!
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
„Ово већ прелази и моја трпила!“
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
„Brate“, trpljenjem spasavaj dusu svoju.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
Ћутао сам на Радетову отвореност да са вама и прича, уопште!!
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Nisi smio „brate“, jer Rade je mali i treba staratelja. Kako si samo dozvolio da se Rade druzi, sa tamo nekim pravoslavcima.
Ubuduce da mnogo vise motris na svaki Radetov korak.
A ti Rade, da Simu budes potpuno poslusan, jer poslusnost je vaznija od molitve.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
Његова ствар, па да ја, и бљујем притом
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Gospn Simo, nemoj da bljujes, jer Rade je odavno punoljetan. Savjetujem ti da ga ocinski posavjetujes, ali da mu nje ugrozavas slobodu, jer ukapirace Rade ko su i sta rade oni zadrti pravoslavci ziloti, koji ne pjevaju tropar Ristu jasnovidcu, kako ga klrsti Ristov vikarni episkop, recitator tuzbalica i udbaski zigolo, Matija Beckovic.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
Сада се усуђујеш
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Evo Simu vata zivac. Pazi sad, kad Sima dune i pune i vatru sune.
Simo, u kojem si cinu u tom vasoj okultno vjeticarskom udruzenju, aka „svetski savez crkava“.
I zasto Simo, tamo u Kanberi, kada ste se zajedno molili sa Aboridzinima i prizivacima duhova iz Koreje, niste rekli „kako se usudjujes“, no si nasa sad meni tako nesto da govoris. To gospn Simo nije ni malo ekumenisticki niti je to na liniji odluka vaseg poslednjeg skupa vjestica sa Krita, koji bijase osvecen naopacke okrenutom casom za pricesce, sto bijase logo tog skupa a istovremeno vasa licna karta,
Licna klarta tvoja licno, Simo, kao i licna karta vaseg od juce tjelesno preminilog patrijaha a duhovno bijase taj vas sinkretisticki patrijah preminuo prije desetak godina u beogradskoj judejskoj sinagogi, kada prinese „zrtvu“ na antihirscanski oltar satanin.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
да поганиш смрт СРПСКОГ патријарха
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Simo, upravo si napravio jedno krivicno djelo.
Lazno predstavljati sebe ili drugoga je krivicno djelo. Pitaj gospodina Radeta Jankovica, on je advokat, pa neka ti objasni, sta znaci kada se neko lazno predstavlja.
Naime, Irinej nije bio nikakav patrijah pravoslavni, niti je bio srpski patrijah pravoslavni. On je bio sinkretisticki patrijah svetskog kluba vjestica i njega je uz mnoge ostale pomocnike, na vrat srpskom narodu postavila okupaciona komunisticka uprava, koja ga je na taj polozaj postavila.
Ta okupaciona komunisticka uprava, ili „vijece zlih staraca“, je dirigovana od jevrejskih centara moci, koje su napravile i koje kontrolisu svetski savez vjestica, gdje je „srpski patrijah“, zajedno sa svima vama koji ga slijedite, upisan kao organski clan i gdje se on licno obavezao, da ce sve odluke te antihriscanske satanske organizacije postovati i slijediti.
Zato, ne vrijedjaj moju intiligenciju, govoreci o Irineju da je bio patrijah. On uopste nije bio pravoslavni hriscanin.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
на СРПСКОМ сајту
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
A ne no cu na mongolskom. Ili vi iz svetskog saveza vjestica imate i tu monopol.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
Као што си поганио и митрополита Амфилохија за целог његовог земаљског живота!
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Vase „zlatno tele“, „svetog“ Amfilohija jasnovidca“, kojeg sahraniste u grobu bez krsta u prostoriji sa okultnim crnim krugom u krugu, nisam ja nista poganio, nego samo iznosio istine o njemu, upozoravajuci narod da je u pitanju, jeretik sibicar i prevarant.
I molim te , Simo, napisi gdje sam to izrekao neistinu.
Pisao sam da je bio visoki oficir zloglasne KOMUNISTICKE UDBE, DA SE SKOLOVAO NA SPECIJALNOM JEZUITSKOM INSTITUTU U RIMU, GDJE JEZUITI OBUCAVAJU SVOJE SPECIJALCE, SALJUCI IH POTOM U RAZNE MISIJE PO PRAVOSLAVNIM ZEMLJAMA, pisao sam da je Amfilohije sinkretista i najveci pobornik ekumenizma u SPC, da se svim svojim silama zalagao za opstanak u svetski savez vjestica i da je zajedno sa Irinejem Bulovicem (o Boze sto i njemu ne posaljes jednu koronu, da ga vidimo nasmijanoga).sabotirao odluku Svetog Sabora SPC o izlasku iz svetskog kluba vjestica. Jos imam (cuvam ga kao oko u glavi) primjerak svetigore u kojem se vidi sva jezuitska tehnika tog dogadjaja.
Pisao sam da je Risto zbog antiekumenisticke djelatnosti smijenio vladiku rasko prizrenskog Artemija i da je protjerao nekoliko stotina monaha i monahinja sa svete srpske zemlje na Kosovu i Metohiji. Pisao sam da je tajni jezuitski kardinal i da radi na pokatolicavanjuu Crnogoraca i odvajanju srpske Crkve u Crnoj Goriu. Pisao sam da je bitanga, lazov i najvece zlo, koje je Crnu Goru zadesilo, posle Mosa Pijade. To sto ste vi od nejga napüravili „zlatno tele“, to je vas problem.
Naravno, sad cete ga proglasiti i svetim, no, kakva Crkva takvi i svetitelji. Ni jedna gadost iz beogradske filijale svetskog saveza vjestica me ne bi vise zacudila.
Sima (svetski savez vjestica- filijala beogradska)
Доста, црногорац!
Vukman Cejovic (istinska srpska pravoslavna Crkva)
Nema „DOSTA“, pa tek se zagrijavamo. Ima da ekumeniste rastavimo na proste cinioce.
Nego, zasto ovo ne posmatrate kao medjuvjerski dijalog. Vi sínkretisti i okultisti, mi pravoslavci i onda ekumenisticki diskutujemo, razmenjujemo misljenja, uporedjujemo vasu i nasu tradiciju i praksu i tako to. Zasto to mozete sa svima da radite, cak i sa Dalaj Lamom i sektom „hara krisna“ (svojim ocima sam gledao kako se SPC moli u jednoj molitvenoj osmini sa sektom „hara krisna“), dakle sa svima se zajednicki molite i diskutujete, samo od nas zilota bjezite i vicete „DOSTA, DOSTA, GORI, PECE.
Daj bre uozbiljite se i budite malo kolegijalni.
Jos nesto, ja nisam Crnogorac, no Srbin iz Crne Gore iz junackoga plemena Kuci, od roda Drekalovica, koji smo potomci Djuradja Kastriota, poznatoga kao Skenderbeg. A Cejovici su dugo godina bili glavna familija u plemenu Kuci i pohra Kuca od Zeka manitoga, je bila skoro pa pohara protiv porodice Cejovica, koja je tada vodila pleme Kuci. Tako, da je nasa tradicija, da se samo Bogu klanjamo i nikome vise a Ristu jasnovidcu i lazi patrijasima iz okultnog kluba vjestica se klanjajte vi.
Za vase obavestenje, brat Evsevije je takodje iz plemena Kuci, od junacke kuce Drekalovica.
Tako, smatrajte da je ovo Kucka gerila i da je ovo tek pocetak.
Na kraju, gospn Simo, da vam uvatim mustuluk.
Umro je episkop rasko prizrenski Artemije Radosavljevic.
U sve bi se zivo opkladio da cete biti veoma ozalosceni, makar kao sto sam ja bio ozaloscen, kada se upokojio Risto Radovic i ovaj zadnji „patrijah“ od juce, „Irinej hanuko paljeci“.
Ne sablaznjujte se gospn simo, jer dusa posle smrti spava, kako rfece „episkop“ Midic (o Boze i njemu jednu koronu da posaljes, ako je ikako moguce).
A ni mitarstva ne postoje.
Jeli tako gospodine?
Хвала што сзнасмо и да је Еухаристије црногорачко јоој..-)))) Нека вас у „истинској српској цркви“ све са малим словом ккако пишете..мени миндеђ..ни зарез ваш ме не упитује…а ове поњаве које уписујете овде, мислим…иду на савест.Радета. Валда зна шта ради..-)) Мени сте комедија. Тужна.