Ова тема је далеко битнија од било каквих личних односа и обзира. Дарвинизам је круна филозофско-научног правца који се заснива на премиси да се свака појава која се третира научно може објаснити без узимања Творца у обзир и која нарочито јача после француске буржоаске револуције
Пре нешто више од петнаест месеци професор и максилофацијални хирург са високим резултатима у оквиру своје струке др Радмило Рончевић и ја, заједно са још 164 потписника, поднели смо Министарству просвете и осталим релевантним установама везаним за просвету петицију о ревизији изучавања дарвинизма у школама. Петиција се, уз сву наведену аргументацију, може свести на основну идеју да се у школама уз лекције у којима се предаје дарвинизам уведе и додатна лекција у којој би се изнела логичка, аргументована и научна критика дарвинизма. Као што смо и очекивали петиција је у појединим круговима оцењена као добронамерна и исправна док су је опет многи критиковали и клеветали, углавном без икакве аргументације. Са друге стране, ових дана смо имали прилике да прочитамо текст професора Здравка Пена „Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије“. Он је и својевремено подржао ову петицију. У овом тексту професор Пено износи научне и теолошке аргументе, нарочито се позивајући на св. Максима Исповедника, против теорије еволуције. Овај рад врло брзо изазива реакцију једног од потписника својевременог срамног апела појединих професора ПБФ, Андреја Јефтића. Јефтић нигде не оповргава аргументацију наведену у Пеновом раду већ га лукаво напада ad hominem користећи познатог турског креационисту Аднана Октара, односно Харуна Јахија као „корисну мету“. Наиме, Октар је скоро оптужен за неколико кривичних дела што је Јефтићу добро дошло да га искористи као топовско месо за „контранапад“ денунцирајући како професора Пена тако и све оно што је изнео у тексту. Професор Пено му на ову прозивку одговара у свом стилу, а затим се оглашава и „дежурна мирођија“ о. Зоран Ђуровић оплевши по Јефтићу са којим је иначе по овом питању истомишљеник.
Ово је све сува фактографија, а ево и суштине ствари. Пре свега да нагласим да је ова тема далеко битнија од било каквих личних односа и обзира. Дарвинизам је круна једног филозофско-научног правца који се заснива на премиси да се свака појава која се третира научно може објаснити без узимања Творца у обзир и која нарочито јача после француске буржоаске револуције. Агенда истога има огроман утицај на масовне идеолошко-политичке покрете 20. века као што су комунизам, нацизам и екстремни друштвени и просветни секуларизам. Сам Дарвин није био атеиста већ се декларисао као агностик, чак помиње и Творца у својим делима (а у чему га данашњи следбеници цензуришу) и управо зато је и био погодан као осмислитељ хипотезе која је суштински натуралистичка, али која би могла привући и верујуће. Једноставно, да се формално декларисао као атеиста „Власи би се досетили“. Коло су водили агресивни Хаксли, Спенсер, Лајел, Хекел и многи остали следбеници касније. Све то и не би било битно за читаоца овог текста да није прошао школу у којој се дарвинизам учи као непорецива истина која се не сме доводити у питање. Зашто је то тако? Зато што ова хипотеза, апсолутизована као што је данас, дефинише метафизички правац школства не само код нас већ малтене у читавом свету. Зато што децу учимо, грубо речено, да су настали од мајмуна (еволуционисти би рекли од „заједничког претка“), а не од Бога, зато и имамо шта да видимо на youtube клиповима који се понекад снимају по школама.
Зато су и многи заграктали на нас када смо поднели горе поменуту петицију – то је област која се не „дира“. Такође, мојој маленкости је одмах било јасно да смо покренули, на дужи рок, лавину интересовања која не јењава јер су мислећи људи жељни правих одговора на вечна питања која их муче. Хорско противљење од оних којима није у интересу да се ова ствар раскринка јер су каријере засновали на истој, као и оних који воле да се њихов глас чује без обзира да ли имају нешто паметно да кажу о теми ми смо и очекивали. Навео бих само као врло индикативан податак да је ПРЕ потпуног разоткривања пилтдаунске преваре (једна од неколико очигледних, доказаних научних фалсификата еволуциониста) на тему истога написано преко 500 до тада признатих докторских дисертација, а тројица научника су добила титулу sir!! Питам се колико би пало докторских дисертација и којекаквих титула када би се открило да је у питању потпуно погрешна хипотеза…
Доказ за дуговечну актуалност петиције је дебата која се ових дана води између горе поменутих актера, иако је од подношења исте прошло више од годину дана. Што се тиче Јефтићевих оптужби за плагирање, ваља знати да је сам Харун Јахи углавном базирао свој рад на компилацији америчких и европских научника креациониста. Може се рећи да је његова заслуга што је то све упаковао у веома читљиво штиво, захваљујући чему је и продао толике књиге. Такође се може рећи да се због важности ове аргументације може говорити о нечему што је „опште добро“ јер научним аргументима, тако пријемчивим данашњем човеку, оповргава еволуциону лаж на свим нивоима. Треба имати у виду и то да су књиге креациониста намерно маргинализоване и оклеветане од владајућег естаблишмента.
А што се тиче оптужби на његов рачун, нити га аболирам нити га оптужујем, али ваља знати и да је он на свом приватном и прилично гледаном каналу А9 јавно критиковао председника Ердогана, са којим је пре тога имао добру сарадњу, а знамо каква је тренутна политичка ситуација у Турској. Ово је вероватно имало утицаја на те оптужбе којима је био подвргнут. Како год, валидност аргумената које износи у својим књигама немају везе са његовим приватним животом, тако да је Јефтићево довођење у везу ове две ствари потпуни промашај и то прилично злобан. Слично су његови истомишљеници радили и са фамозним Мирољубом Петровићем не би ли дискредитовали научни креационизам у целини. Њима бих препоручио да за промену читају радове Дјуена Гиша, Артура Вајлдер-Смита, Аријела Рота, Џонатана Велса, Стива Мејера, Томислава Терзина, Бранислава Кевића, Џонатана Сарфатија, Мајкла Бихија, Мајкла Дентона, Џерија Бергмана и многих других која ће им сигурно променити мишљење када је ова тема у питању. Мада, из искуства са тзв. „православним еволуционистима“ верујем да би тешка срца прихватили овај добронамеран савет јер им је очигледно лепо да се „брчкају“ у блаженом незнању.
Такође су у свим овим писанијама поменути и поједини професори ПБФ који су потписали тзв. Апел у коме наводе да је „теорија еволуције једина научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на земљи“. Ту треба нагласити три ствари. Прва је да су сви они чинили око 20% професорског кадра ПБФ – дакле, никако не репрезентују цео ПБФ. Друга, важнија је да могу готово са сигурношћу да тврдим да, како сви поменути професори познају тематику коју предају на факултету (иначе не би били ту где јесу), тако исто и не познају природне науке (нарочито биологију) у оној мери која је потребна да би се изнео један став који и те како потребује то познавање. У томе их и не кривим јер је апологетика овде одавно потцењена, а затим на крају и избачена као предмет са ПБФ, али изношење јавног става је већ нешто друго. Ако нпр. из прве, без консултације са Гуглом, знају које је биће Пакицетус и зашто је то важно за ову тему или који је то Други закон термодинамике по Рудолфу Клаусијусу и зашто је и тај закон важан или од којих су жлезди сисари добили мутацијом млечне од гмизаваца по теорији еволуције – онда ја грешим. Ако не знају одговор на бар једно од ових питања, онда их то чини некомпетентним да се јавно оглашавају на ову тему што наравно нема везе са њиховом стручношћу по питању оних области које предају на ПБФ. И трећа, није тачно да је „теорија еволуције једина прихваћена“ јер постоје теорија Интелигентног дизајна и креационизам које заступају многи научници са високим научним звањима и квалитетима. А то што неко то не жели да види или призна то је његов проблем.
Што се горе поменутог о. Зорана Ђуровића тиче – он тек нема благе везе о целој овој ствари, њему је било згодно да додатно оплете по Јефтићу из личних обзира, неправде ради која му је учињена, а и да узгред нахрани армију својих улизица на форуму који се на жалост и даље назива „православним“.
Као што рекох прича око петиције није завршена, клупко је тек почело да се одмотава и тек ће се одмотавати, ово је сами почетак. Живи били па видели!
Изворник: Стање ствари
Related posts:
Валентин Катасонов: ДАРВИНИЗАМ – НАЈОПАКИЈИ ОД ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Валентин Катасонов: ДАРВИНИЗАМ И ХРИШЋАНСТВО СУ НЕСПОЈИВИ
Здравко Пено: ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ ИЗМЕЂУ НАУКЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ, ВЕРЕ И ХИПОКРИЗИЈЕ
Жарко Јанковић: „НЕ ВЕРУЈЕМ У НЕБЕСА, НО У ДАРВИНА И МАЛТУСА“
Св. Владика Николај: О ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ
Богдан Лубардић: ХРИШЋАНСКА ФИЛОСОФИЈА ОЦА СЕРГЕЈА БУЛГАКОВА И УЧЕЊЕ О СОФИЈИ (I)
Јевгеније Авдѣјенко: ЖИВОТ И ЕНЕРГЕНТИ
Богдан Лубардић: ХРИШЋАНСКА ФИЛОСОФИЈА ОЦА СЕРГЕЈА БУЛГАКОВА И УЧЕЊЕ О СОФИЈИ (II)
Јевгеније Авдѣјенко: УСИНОВЉЕЊЕ ЂАВОЛУ
Раде Јанковић: СВЕТИ САВА СРБСКИ – Бедем православља према демонизму Запада и Истока
Владимир Димитријевић: ЧОВЕК ПЕВА ПРОТИВ СМРТИ: СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ ВЛАДИМИРА МЕДЕНИЦЕ
Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ
