Одговор Драгану Буковичком поводом чланка „Енциклопедија словенских народа или брука са цвикерима“
Драган Буковички у ауторском тексту који је објавио на свом сајту „Sloven.org“ није задовољан овим тротомним делом и сматра да је то „пре свега брука српских чланова Међународне словенске академије“.
Интересантно.
Међутим, шта ако њени чланови нису имали удела у писању одредница за ову енциклопедију, као што је случај са потписником ових редова. Другим речима, већина чланова Међународне словенске академије са писањем одредница за „Енциклопедију словенских народа“ имали везе колико са временским приликама на Марсу. Отуда писање Буковичког не представља објективну анализу пропуста у самој енциклопедији колико КЛЕВЕТУ. Тиме је, наравно, дисквалификовао себе као озбиљног саговорника, посебно што гради имиџ верујућег човека. Као такав, требало би да зна шта је клевета и како се у православљу гледа на клеветнике.
Да ли је потреба да се оклеветају српски чланови Међународне словенске академије узрокована тиме што се сам Буковички није нашао у енциклопедији или Академији, то он најбоље зна.
У објављивању енциклопедија дешавају се и пропусти, на пример, „Британика“, када говори о ердељској престоници Алба Јулији (некадашњем Београду) у којој се користила ћирилица, даје објашњење да је то „турско писмо“, па због наведеног намерног или случајног пропуста, са прљавом водом није избачено и дете.
Зоран Милошевић
П.С.
За мене је полемика завршена, јер како каже преподобни Јефрем Сирин, од клевете се треба штитити ћутањем. За све остало Буковички се може обратити ономе коме и треба, када је у питању „Енциклопедија словенских народа“, главном уреднику Олегу Платонову. Од уредника сасвим сигурно може добити објашњења зашто су неке одреднице написане како су написане.
У сваком случају очекујем јавно извињење Драгана Буковичког, као и повлачење чланка са сајта. У противном заштиту од клеветника ћу потражити на суду, тек да видимо како ће доказати моју кривицу за одреднице које му нису по вољи, а које су објављене у „Енциклопедији словенских народа“.
Можда лажним сведоцима?
Господине Милошевићу,
Поставили сте питање шта ако чланови Међународне словенске академије (МСА) нису имали удела у писању одредница за које Драган Буковички, због искривљене и наопаке представе „о српском народу, његовој историји, знаменитим личностима, баштини и култури“, налази да, пре свега, представљају бруку српских чланова МСА.
Једини могући одговор јесте: Не зна се да ли брука тиме постаје већа, или мања. Јер, ако су имали икакве везе са писањем одредница, у тексту Буковичког су кристално јасно наведена сва огрешења и извитоперавања поуздано утврђених научних чињеница. Ако, пак, никакву везу са тим нису имали, онда је брука у томе што је њихов утицај у стварању представе о свом народу или миноран, или потпуно погрешан. Још већа брука садржана је у њиховом нереаговању на све неистине, извитоперавања и глупости наведене у реченој Енциклопедији. А понајвећа брука јесте изрицање хвалоспева оваквом пројекту управо због његове садржине која се односи на наш народ, његову историју и значајне представнике, представљене у кривом светлу за које смо навикли да нас обасјава из рефлектора наших непријатеља.
Упућујем Вас да, поред тога што знате „како се у православљу гледа на клеветнике“, прочитате или се обратите неком упућеном у погледу тога шта је клевета у нашем законодавству. У тексту Буковичког нигде се не тврди да су чланови МСА имали удела у писању одредница. Код аутора текста чак преовладава утисак „да неруских сарадника ту готово да и није било“, документован „чисто руским омашкама у преношењу неких појмова“. То што аргументовано излаже критичком суду Ваше неумерене и на истини незасноване хвалоспеве, називајући Ваш приказ крпежом од текста и наводећи од чега је састављен, ваљда није разлог да га називате клеветником, и у перо му стављате нешто што није написао, чинећи управо оно што тврдите да представља главно обележје његовог писања.
Упућујем Вас да несумњиву енергију и академски утицај искористите за отклањање погрешних представа о свом народу, управо тамо где се очекује победа чињеница, Правде и Истине, као и последично уважавање и сваковрсна помоћ.
С поштовањем,
Зоран Туцаковић
Господине Туцаковићу,
Ваш одговор Милошевићу био би бриљантан да није последњег пасуса.
Да ли сте чули за изреку „Није што не зна, него што је вредан“? Аман, не подстичите га да чини још штете.
Поздрав од још једног поштоваоца лика и дела врлог нам академика.
Можда је неке од одредница писала Ивана Жигон? Или можда Драгомир Карић?
Срамота и брука.
,,Академика“ и ,,Академије“…
„Српска“ академија наука се одавно назива (беше) АНУС, или САНУ – заборавих, није ни вредно помена.
Али!
Треба рећи да тужилац није успео да ме убеди да су тужени криви за текстове које је навео (који су гнусни).
Не кажем, Славјанко је способан за свашта, Шекс је привржен Порфиродегенерику, Карић је ЧУДО, … али ипак неки од њих сигурно се не слажу са текстовима у тој енциклопедији.
Што се тиче Платонова, чисто сумњам да уопште зна о чему се ту ради (Зна он ОДЛИЧНО друге ствари).
Значи полако са личним критикама, текст у енциклопедији је УЖАСАН и то треба рећи и то је ОК, али не судити лицима одокативно!
Тако (сад НАТО) комуњаре суде Србима и Русима: „Сви сте ви комунци!“.
Итд.
Milošević vidiš kaki si, ni za k…. nisi