КонтраГардијан: РАСТ “ДНЕВНИХ СЛУЧАЈЕВА” И “ДРУГИ ТАЛАС” КОРОНЕ

„Нови дневни случајеви“ нису ништа од наведеног. „Други талас“ је по свој прилици последица повећаног тестирања. Што се више људи тестира, више ће се „инфекција“ пронаћи


Медији су обновили панику захваљујући „другом таласу“, али да ли заиста присуствујемо томе? И шта „дневни случајеви“ заправо значе?

Сви медији имају натписе и бројаче и велике црвене бројеве на својим насловним странама – тако обзнањују „нове дневне случајеве“.

(Off-Guardian, 7. 11. 2020)

На пример, данас (7. новембар 2020. – прим. СС) је саопштено да је Шпанија имала 22.000 нових случајева, Италија 37.000, Уједињено Краљевство 24.000 а САД 116.000. Они се свугде означавају као „нови дневни случајеви“ (new daily cases).

Тек недавно сам схватио да велики број људи прихвата ове наводе дословно. Они то не би требало да чине, пошто су нетачни у готово свим појединостима. Да разјаснимо на почетку – „новозабележени дневни случајеви“ вероватно нису нови, готово сигурно код заражавања није дошло током једног дана и дефинитивно нису „случајеви“.

Почнимо са речју „нови“ – ови случајеви сигурно нису „нови случајеви“. Данашњи дан није био дан када су се заразили, данас је дан када је пристигао први позитивни налаз теста. Они су могли бити инфицирани пре недељу дана, пре једног или шест месеци, или никада.

То што је особа А тестирана у понедељак, а особа Б у уторак то не значи да је особа Б новији случај у односу на особу А.

Немамо увид да ли се више људи заражава, само знамо да је обим тестирања већи. Обележавање ових налаза као „нових“ значи да можете да прикажете застрашујућу црвену линију како се пење, али то је математички нетачно и интелектуално непоштено.

Извор: ФБ Срећка Максимовића

Друго, велика већина саопштених „случајева“ нису заправо „случајеви“.

Класично говорећи, „случај“ неке болести је неко ко испољава симптоме те болести. Постоји велика разлика између бити инфициран/заражен и бити „случај“. То је разлог зашто су стопа смрти у односу на инфекције и стопа смртности у односу на случајеве (infection fatality rate/IFR и case fatality rate/ CFR) две тако различите бројке.

Међутим, за ковид-19 је напуштено ово разликовање, па се сваки позитивни тест третира као „случај“ иако велика већина никада није испољила никакве симптоме.

Сажетак

„Нови дневни случајеви“ нису ништа од наведеног. „Други талас“ је по свој прилици последица повећаног тестирања. Што се више људи тестира, више ће се „инфекција“ пронаћи (посебно када су и сами тестови познати по великом уделу лажних позитивних налаза).

Ако повећате број обављених тестирања, повећаћете број инфекција које пронађете. То није ширење болести.

У пролеће у Уједињеном Краљевству (Велика Британија) тестирано је 10.000 особа дневно. До претходног викенда, тврде званични подаци обављано је пола милиона тестова. Ако се узме у обзир стопа лажних позитивних налаза, то би било између 4.000 и 20.000 нових тестова свакога дана.

Послужимо се једном аналогијом:

Ако померите комад намештаја у својој дневној соби и испод њега пронађете једног паука у суботу, а наредног дана померите двадесет ствари и пронађете 10 паукова – било би потпуно лудо да кажете да је дневни раст броја паукова 900 одсто или да се број паукова „увећава експоненцијалном брзином“.

Ти пауци су вероватно ту били и јуче. Само их нисте тражили.

… И да нисте променили своје понашање како бисте их пронашли, да ли бисте икада знали да су они уопште били ту?

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Изглед и делимична опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: СТАЊЕ СТВАРИ

(Visited 37 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *