Љубивоје Ршумовић Ерић: ЦАР СВИТАЦА

Замишљам како сваки одличан ђак будуће школе добија титулу Ерић, титулу која му даје право да се допадне свакој стидљивој девојци, и свакој лепој учитељици. Титула ће бити наследна, као титула цезар римских императора, као титула маслачак, коју наслеђује сваки струк биљке taraxacum


Љубивоје РШУМОВИЋ

Замишљам да живим у земљи којој је Добрица Ерић дао име, нацртао државни грб и написао химну. Штавише, Добрица је и цар у тој земљи, царевини.

Замишљам да се царевина зове Вилина долина.

Добрица је Његово височанство, цар свитаца.

Становништво је махом песничко. Има понеки сликар, гдекоји музичар, композитор. У тој земљи Позориште „Бошко Буха“ је национални театар за младе људе, а на сталном репертоару је „Вашар у Тополи“.

Млади људи у школи уче само четири предмета: српски језик, српске народне игре, српски земљопис и српска флора и фауна. Уџбенике је написао Добрица, у стиховима, да млади људи лакше упамте градиво.

Замишљам да је царевина уређена по угледу на бајке: електрификација – свици и Сунце. Мелиорација – поточићи и Гружа. Уживанција – у игри и уметности.

Добрица ЕРИЋ (1936-2019)
Фото: Драган Јевремовић

Ја сам у тој монархији портир – парол, задужен за римовање. Трудим се да домашим цара Добрицу, али не такмичим се с њим, него сам са собом.

Свето дрво у Царевини је церић, нарочито онај јединствени, који се пише великим словом, Церић на који се сваког јутра пење Сунце, и с кога нас поздравља наш цар!

Замишљам како нашу царевину нападају са свих страна. Шаљу вране и гавране да не дозволе сунцокрету да узри. Шаљу стреле мрака да нас оставе без сеница и чворака. Шаљу своје ружне речи да нам загаде потоке и крвотоке.

Цар Добрица узвраћа стиховима, чаролијом српске граматике и синтаксе. Вране и гаврани падају кô снопље, стреле мрака погађају бојна српска брда, ружне речи се стрмоглављују низ низбрдице српских клисурина.

Замишљам како девојке и момци, закићени осмесима, излазе из цркава, нераскидивим бурмама везани једни за друге, поносни што од њихових снова зависи будућност царевине. Такмиче се ко ће да измисли више кћери и синова!

Алфонс Муха: АПОТЕОЗА СЛОВЕНА

Села и градови носе лепа имена: Долина сунцокрета, Мак у пољу, Плава љуљка, Огрлица од грлица, Славуј и сунце, Река с ружом римована, Миливојчићев луг, Јежева бара, Буклија…

Замишљам да царевина нема граница, зна се докле досеже, до једне суморне табле на којој пише Разапета земља.

Даље нема царевине, даље је република Разапета земља, о којој се све зна и ништа не зна. У Разапетој земљи се све може и ништа се не може. Тамо се свашта догађа и ништа се не догађа. Тамо је свако нико и нико је неко. Свако је ништа и нико је нешто!

Некада је Велика долина била окружена бригама: Бугарском, Румунијом, Италијом, Грчком, Албанијом, Мађарском и Аустријом. Сада је окружена са свих страна Разапетом земљом.

Замишљам да сви ми, становници царевине, уљуљкани лепотом Вилине долине, уживамо, док наш цар Добрица исписује историју бивше Велике Вилине долине, а сада разапете земље. Преузео је на себе све наше грехе, узео нам све речи, и оне звездане и оне погане, да за потомство остави сведочанство, спаковано у беспрекорне дистихе и катрене, уримовано по последњој гружанској моди. Такву историју није имала ниједна прошла држава, ни царевина. Такву историју нису изучавали ђаци ни у једној школи.

Даће бог да ђаци сваке будуће школе из књига цара Добрице уче историју. Биће то уџбеници из којих ће ђаци лако учити и све знати напамет.

Замишљам како сваки одличан ђак будуће школе добија титулу Ерић, титулу која му даје право да се допадне свакој стидљивој девојци, и свакој лепој учитељици.

Титула ће бити наследна, као титула цезар римских императора, као титула маслачак, коју наслеђује сваки струк биљке taraxacum.

Замишљам Вилину долину, у којој сваки становник има титулу Ерић!

Момчило Одаловић Ерић,
Бранко Стевановић Ерић,
Јасминка Петровић Ерић,
Градимир Стојковић Ерић,
Бошко Ломовић Ерић,
Гордана Тимотијевић Ерић,
Урош Петровић Ерић,
Дејан Алексић Ерић,
Тоде Николетић Ерић,
Славка Грујичић Ерић,
Власта Ценић Ерић,
Драгомир Ћулафић Ерић,
Гордана Малетић Ерић,
Радмила Булатовић Ерић,
Слободан Станишић Ерић,
Виолета Јовић Ерић,
Владимир Андрић Ерић,
Русомир Арсић Ерић,
Поп Душан Ђурђев Ерић,
Елизабета Георгијев Ерић.

Тужног марта 2019.
Слободна територија

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: ПОЛИТИКА (штампано издање, субота 6. април 2019, Култура Уметност Наука)

(Visited 313 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, УМѢТНОСТ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *