Како је могуће да више од 140 вредних уметничких дела нестане из амбасада које су пример моралних вредности државе?
Немачка полиција недавно је на аеродрому у Франкфурту ухапсила председника Одбора за људска права Скупштине Републике Србије Меху Омеровића, због наводне крађе парфема и кармина у фри-шопу. Након што је показао свој дипломатски пасош и позвао се на имунитет, Омеровић је пуштен. Српским медијима објаснио је да се не ради о крађи, „већ је имао грчеве у стомаку и пролив, због чега је отрчао у тоалет“ са све парфемом!?
Неколико дана после овог случаја, објављена је вест о нестанку невероватних више од 140 уметничких ремек-дела из амбасада, конзулата и резиденција бивше Југославије, због чега ће држава Србија одговор о њиховом нестанку затражити од Интерпола. На листи несталих слика су оне Шумановића, Лубарде, Аралице, Коњовића, Милосављевића, Милуновића, Протића, Цуце Сокић. Тешко је утврдити да ли се ради о административним грешкама, нечијим намерним пропустима, или о кривичним делима директне крађе.
Такође, будући да већина ових слика није прошла квалитативну експертизу, данас је скоро немогуће утврдити да ли је неко нестало дело оригинал или репродукција. Али ускоро бисмо могли да присуствујемо серији полицијских истрага у нашим дипломатским представништвима, а данашње и бивше дипломате биће суочене са кривичном одговорношћу због нестанка вредног културног блага. Питања су следећа: како је могуће да више од 140 вредних уметничких дела нестане из амбасада које су пример моралних вредности државе? Шта рећи о друштву у којем Интерпол истражује дипломате у вези са тешким кривичним делима? Да ли ћемо ускоро на Интерполовим потерницама имати и наше амбасадоре? Ако је могуће да из амбасада нестану слике, да ли постоје манипулације у вези са путним исправама, за које су амбасаде задужене?
Последњих година живота, вајарка Олга Јеврић изгубила је значајан део своје заоставштине. Из њеног атељеа на Старом сајмишту украдени су вредни артефакти. Лопови су пронађени, али већина украдених предмета и документације била је већ изгубљена унеповрат – „бачена у ђубре“, а наоко вреднији део плена завршио је – на бувљој пијаци! Недавно сам посетио Музеј Мацура у Бановцима. Власник музеја, наш познати колекционар, с поносом ми је показао своју нову изложбену поставку – „Собу Олге Јеврић“, у којој су изложена вредна дела преминуле вајарке. На питање о пореклу уметничких предмета, испричао ми је причу која резимира опште стање у нашој култури. Наиме, када су вајарку исељавали из атељеа на Старом сајмишту због изградње јеврејског меморијалног комплекса, по њене ствари најпре су дошли родбина и представници САНУ. Остатак су однели Роми – сакупљачи секундарних сировина. Оно преостало после Рома, Мацура је спасао од бацања одневши у свој музеј, а остатак је „купио на бувљаку“. Његови предмети су оно највредније јавно доступно након пустошења атељеа уметнице.
(Изглед, повезнице и опрема текста: Словенски вѣсник)
Изворник: Штампано издање дневног листа „Вечерње новости“,
петак, 22. јун 2018. године (додатак КУЛТУРА)
Related posts:
Ирина Јесинска: ШТА ЋЕ ДЕЧАЦИМА ОКЛОПИ
Зоран Туцаковић: О ПРОКЛЕТСТВУ НАДЕ
Маргарита Чапљина: БОЖАНСТВЕНИ ЖИВОПИС
Игор Макаров: ПУЦАЊ У ФЕРДИНАНДА КРАЈ СУВЕРЕНЕ СРБИЈЕ
ПОКЛОНИЧКИ КРСТ У ТОПОЛИ
Драган Буковички: ПОСВЕТА КРАХУ МАЈКЕ СРБИЈЕ
III ДАНИ РУСКОГ ДЕЧИЈЕГ ФИЛМА У СРБИЈИ „БАЈКЕ ДЕТИЊСТВА“, НИШ, 15-19. IX 2015.
“ГЛУВО ДОБА” У КРАЉЕВУ
Александра Нинковић-Ташић: ВЕРУЈУЋЕ СРЦЕ МИХАЈЛА ПУПИНА – КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ЊЕГОВОГ ЖИВОТА
Николај Жевахов: УСПОМЕНЕ (7) – Сплетке око именовања
Божица Савић Узелац: ОСВРТ НА „ЛЕГЕНДУ О ВЕЛИКОМ ИНКВИЗИТОРУ“ ФЈОДОРА МИХАЈЛОВИЧА ДОСТОЈЕВСКОГ
Огњен Војводић: ЗАШТО ЈЕ ХРИШЋАНСКИ ПОЈАМ “ЛОГОС” ПОГРЕШНО ПРЕВОДИТИ КАО “РИЈЕЧ”
