Ако нисмо спремни да станемо испред њих, сада кад знамо шта је у вакцинама и шта се збива у вакцинисанима, онда то значи да смо и ми помахнитали
Месец: септембар 2021.
Ален Шћуриц: КОЈЕ ЛИНИЈЕ БИ БИЛЕ ЛОГИЧНЕ КАО ПСО ИЗ КРАЉЕВА?
Србија ће трошити преко 5 милијуна ЕУР годишње да би Kраљево имало бар нешто мало летова! Мајко мила!!!!
Драгољуб Петровић: НЕ УБИЈА КОВИД – УБИЈАЈУ КОВИДЕНТИ
Ко је приредио онај „национални протокол“ и је ли њега наметнула Светска здравствена организација? Озбиљни лекари, наиме, одмах су „избушили СЗО/WHO-памет“ и показали да COVID 19 није зараза већ много пре „нечији“ — злочиначки пројекат
Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА
Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом
Предраг Јакшић: ПАМЕТНИ ЛОГОРИ
Читава прича о масовном надзору грађана још је једна ствар која се подмеће као лажна дилема: „слобода или сигурност“, односно, то је чувено питање – „да ли бисте пристали да будете мање слободни, али сигурнији“. Неслободан човек није сигуран човек, односно – само слободни људи су збиља сигурни људи
Јован Антовић: МЕДИЦИНА ИЗМЕЂУ ВЕРОВАЊА И НАУКЕ (интервју)
Ако човек гледа кроз призму духовности, православља, хришћанства – сви смо ми смртни, и само Господ зна кад ћемо да одемо њему на истину. Ми треба да урадимо оно што је до нас. Живот у страху не води ничему
Зоран Пауновић: НАБОКОВ И ГОГОЉ
Обично се претпоставља да је Набоков посветио књигу Гогољу зато што га је ценио више од свих других руских писаца. А заправо, како се види и из његових предавања и потоњих текстова, више је ценио Пушкина, Толстоја и Чехова
Владимир Умељић: СРБИ И КЛЕТВА СТАНИШТА НА ГРАНИЦИ СВЕТОВА
Срби нису схватили да 1914. нису били нападнути због атентата у Сарајеву или због певања родољубивих народних песама, већ јер су гранични народ православно-словенске културолошке традиције, на првој линији фронта према другој великој традицији Европе
Срђан Новаковић: СРБИ, РУСИ И БЕСАРАБИ
Народ србски, ако се не излечи, иструлиће и пропашће, и биће као лешина пред Богом, пред Небесном Србијом и пред целим светом. Личиће на човека који је сву младост провео чедно и поштено, и прочуо се и прославио, а у најзрелијим годинама пропио се и покварио, да га нико не може да позна и да га се и небо и земља одричу као свога сродника
Срето Танасић: IN MEMORIAM – БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)
У Ваљеву је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду
Евсевије Петровић: РЕЧ О УНИЈИ
Заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима
Радован Бели Марковић: ДО НОКАТА ДОГОРЕЛО
Прича се како ће и „Почетак буне против дахија“ олатиничити… Боже мили, чуда великога!
Жарко Видовић: КАКО ДА СХВАТИМО СЕБЕ?
Kако да отклонимо оно што нас одваја од заједнице (с Богом и људима) и што нам одузима веру, смисао вере? У томе је и питање: како да схватим себе да бих дошао у заједницу са васкрслим Христом
Тајана Потерјахин: ЖЕНАМА СЕ ДАНАС НАМЕЋЕ СТАВ ДА ЈЕ МУШКАРАЦ ЊИХОВ НЕПРИЈАТЕЉ!
Да ли је идеја радикалног феминизма да жену ослободи од злог мушкарца? Како се у одређеним медијима у Србији женама сервира идеолошка пропаганда? Зашто идеологија […]
Весна Буројевић: ШУМАНОВИЋЕВЕ „БЕРАЧИЦЕ“ КАО АПОСТОЛИ
Где се током времена изгубило одређење триптихон? Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву?
Рада Стијовић: ДОБАР И ЛОШ ПОСАО
Исказ „радити добар посао“ може да изазове недоумицу – да ли је посао ваљан или актер добро ради, па га не би требало употребљавати
Ерих Марија Ремарк: МЛАДОСТ ЦЕЛОГ СВЕТА (цитат)
Веровали смо да се ради о будућности! А радило се против будућности. Наша је будућност мртва, јер је мртва омладина која ју је носила. Ми смо само још они преостали, остаци!
Јеромонах Козма (Афанасјев): НА СНИМАЊУ „ОСТРВА“ ПЕТАР НИШТА НИЈЕ ИГРАО, ПРОСТО ЈЕ ЖИВЕО У КАДРУ
У току последњих година из доласка у долазак је постајао све блажи и блажи, нежнији. Није се мењао толико споља, у манирима, колико су се у њему унутрашње осећали огромни помаци. То је заиста био духовни раст о којем сви ми толико много сањамо, о којем читамо у разним светоотачким књигама, а тако ретко реално осећамо у самима себи