Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА

Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом

---

Прошлонедељне вести о смрти познатог текстописца српске забавне и народне музике показале су нам да ће закон о „родно осетљивом језику“, неприродном у својој суштини, изазвати бројне нове језичке збрке и недоумице, што је већина србиста (укључујући и кључне институције, Одбор за стандардизацију српског језика и Матицу српску) и прогнозирала. Наравно, одмах смо од заговорника и заговорница новог закона оптужени за тенденциозност и мачизам, а овакви напади понављају се свакодневно у једном типу медија. Да се одмах разумемо, нико од србиста нема ништа против речи председница, премијерка, управница, деканица, директорка, научница, професорка, учитељица, ауторка, списатељица, песникиња и многих, многих других у српском језику. Српско друштво, наиме, осетило је потребу за овим и оваквим речима у свом језику чим су се, срећом, жене заслужено избориле за ове часне позиције, занимања или звања, и отуда ове изведенице у њему, са дужом или краћом историјом.

Нико, даље, нема ништа против ни да се нове речи аналошки граде према постојећим, уколико се поштују творбене законитости српскога стандардног језика, и уколико, не мање важно, за њима постоји комуникативна потреба у друштву.

Све друго већ је идеологија, која се у анализи може свести на два питања. Кључно питање, дакле, није да ли је реч бискупица творбено коректна (није спорно да јесте), но да ли је потребна у српском или било којем језику. Исто важи и за апостолку или рибарку, и за многе друге које су предвиђене у одређеним приручницима новосрпског језика. С друге стране, битније је да у нашем друштву постоје жене на високим и угледним позицијама и са престижним занимањима (што чини се да није уопште спорно), но да ли је такво стање тренутно лексички „покривено“. Јер уколико има појаве, несумњиво ће се у употреби веома брзо појавити и одговарајућа реч. Не мора се ту ништа наређивати. И то је друго питање које је ван лингвистике исто колико и прво.

Вратимо се зато лингвистици, и вратимо се вести од које смо кренули. Незгодно је што се један истински тужан догађај нашао у основи вести, али у овом прилогу неће бити речи ни о догађају ни о преминулој особи, већ искључиво о језику тих вести. Пријатељи са одличним језичким осећањем  јавили су ми згранути прошлог понедељка  ујутру да је у вестима РТС-а речено дословце: „Опраштају се од једне од највећих текстописаца“. Сачеках у неверици следеће вести и пажљиво ослушнух: заиста је то изговорено! Потражих потом, вођен овом граматичком наказом, и по другим медијима вести о истом догађају.

Најзанимљивије од свега пронађох у дневном листу Danas. У броју у којем је објављен афирмативан коментар о „родно осетљивом језику“ у којем се, веровали или не, без ироније спомињу „i pojedinke i poјedinci“ (20. IX 2021, стр. 17) три стране после тога текста уредништво објављује вест да је преминуо „najpoznatiji srpski tekstopisac“ (стр. 20). Дакле, да је закон већ оживео у пракси, редакција би морала платити казну! Јер, текстописац је жена. (И не само они, већ и редакција „Политике“ и „Вечерњих новости“, у којима такође прочитах реч „текстописац“.) Да ствар буде још гора, у истој вести из новина „Данас“ читамо: „Tucaković je nedavno primljena je u jednu privatnu bolnicu“. Чак и ако опростимо удвајање енклитике је, изведено у новинарској журби и без провере (постојећег?) лектора, пред нама је већ друга граматичка наказа: „Tucaković je nedavno primljena“?! Додамо ли томе да је преминула ауторка текстова по мишљењу редакције РТС-а „једна од највећих текстописаца“, са чиме се у истом дану и граматички и вредносно слаже и редакција Blic-a („Najpoznatiji muzički tekstopisac u regionu preminula je nakon teške bolesti“, стр. 24), видимо крајње домете и највише висине новог закона: он је додатно уздрмао већ пољуљано језичко осећање грађанства, односно већине говорника који у страху од жигосања законодаваца и прозаконски оријентисаних медија праве катастрофалне граматичке грешке чак и када су сами новинари тих медија у питању.

Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском (Петровић је положила, Романописац је изјавила)? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом. Отуда што чак и они, градећи своје друштвене позиције и функције те бранећи их, осећају и знају да је од речи текстописац, као и од многих других, декретом тешко градити нову реч а да она при томе не делује као пародија. Али заговорници „родно осетљивог језика“ би, логично, морали бити доследни, у редакцијама, невладиним организацијама и ван њих! Морају, дакле, бити родно осетљиви у сваком појединачном случају. Ако према речи писац постоји списатељица, онда по необоривој логици новосрпског језика према текстописац МОРА стајати текстосписатељица, према романописац романосписатељица, према путописац путосписатељица, а према фирмописац фирмосписатељица. (Ових последњих можда и нема у српском друштву, али ће се сигурно појавити, макар у исто време када и рибарке.)

Увежбајмо зато на време, као у језичким саветницима типа „не него“: не Фирмописац је ипак победила, него Фирмосписатељица је ипак победила. Доследност нема цену (независно од тога што нема ни логику)!

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, 28. септембар 2021;
додатак Култура, стр.18)