Мисли светитеља Николаја Српског (3) Прѣтходни наставци: Три фатална духа европске цивилизације Дарвинизам – Најопакији од три фатална духа европске цивилизације Раније смо говорили о оцѣни […]
Категорија: ТЕКСТОВИ
Борис Јовановић: ХВАЛА ХУЉАМА
Хуље су спасле твоју душу, за сада. Хуље матерински брину о теби, до сада. Хуље те очински штите, још увијек… Хуље у чекаоницама бољег најгорег […]
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (2)
Тако дакле на самим тим Хималајским и Нишадским планинама, по системима њиховим, с једне и с друге стране, па све до Хиндукушких планина и народа, […]
Др Ксенија Кончаревић: ШТАНЦОВАЊЕ ГЛУПИХ ПОТРОШАЧА И СЛЕПИХ ИЗВРШИЛАЦА
Одавно се не производи да би се задовољиле нормалне потребе, него се производе потребе саме. Задовољавање вештачки произведених потреба проглашава се најважнијом сврхом и смислом […]
Славка Којић: ПОСТУПАЊЕ ПОВЕРЕНИКА ЗА ЗАШТИТУ (НЕ)РАВНОПРАВНОСТИ
У рукама Повереника се налази идеолошки бич којим се намеравају дисциплиновати сви који се усуде да проговоре и критикују потезе власти у Србији којим се […]
Свети владика Николај: БЕСЕДА НА ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ РАВАНИЦИ 1939. ГОДИНЕ
Да нам дâ Бог више вере, поштења и родољубља. Јер кад је то троје у питању, све је у питању. Кад ова три невидљива мотора […]
Милош Милојевић: ЖАРКО ВИДОВИЋ, „ЧОВЕК ВЕК“
На вечери сећања посвећеној Жарку Видовићу, пригодно насловљеној „Човек век“, говорили су професор Драган Ашковић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), Мило Ломпар и Милош Ковић. Сваки […]
Pew Research Center: ПРАВОСЛАВЉЕ ЗАУСТАВЉА НАСТУПАЊЕ НАШИХ “ВРѢДНОСТИ”
У јуну је читавом Источном Европом прошао прави талас содомије. У Србији се нѣ стишавају негодовања: нови прѣдсѣдник владе постала је Сорошева креатура – лезбејка […]
МИША ЂУРКОВИЋ (ИНТЕРВЈУ): СРБИЈА ЈЕ ПОД МЕКИМ ПРОТЕКТОРАТОМ
Западне земље инфилтрирале су своје људе у важне државне институције, од 2000. стране амбасаде и НВО пишу нам важне законе, намећу уџбенике у којима стоји […]
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (1)
Откриће групе пјесама које углас говоре о давном бивању Срба у Индији, о кратком благостању у далекој земљи, а онда о сталним сукобима са азијским […]
Немања Баћковић: ЂОКА СТРИП У РАЉАМА ДИПЛОМАТИЈЕ
Како је Ђорђе Лобачев, сарадник „Политикиног Забавника”, допринео успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза… Краљевина Југославија била је међу последњим државама у […]
Михаило Меденица: УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ илити МОНОЛОГ ЛАЖНОГ ЦАРА АЛЕКА МАЛОГ
Е, то је једини мит о којем можете да водите „унутрашњи дијалог“ – Александар Вучић, председник Србије, на Косову и Метохији! Још Вам се траг […]
Раде Јанковић: ПРАВОСЛАВНИ ЈЕЗУИТ КАО ИКОНА ЗВЕРИ
Он је вешт, образован, гибак у опхођењу. Његове речи су умиљате, његово држање упреподобљено. Све је на њему фино, испеглано, педантно. Такве су му и […]
Валентин Катасонов: ДАРВИНИЗАМ – НАЈОПАКИЈИ ОД ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Мисли светитеља Николаја Српског (2) Почетак читајте у чланку Три фатална духа европске цивилизације Ипак, од три „научне“ теорије, поставше фаталним за Европу, светитељ посебно […]
Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)
У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности у Харбину, почасни члан Удружења сликара Кине, професор Благовѣшћенског државног педагошког универзитета, почасни грађанин града Благовѣшћенска, носилац ордена Дружбе и ордена Прѣподобног Андрѣја Рубљова III степена.
Никола Кољевић: ДИЈАЛОГ СА СРЦЕМ
Зар није, наиме, позиција песника на међи која дели јаву од сна у исти мах и симбол „жлеба“ који је Костић сматрао естетским циљем? Зар […]
Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ
Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ зна традиционалне бајке. До таквог закључка […]
Весна Радовић: ДЕСЕТ ПЕСАМА ИЗ КЊИГЕ “НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК”
Весна Радовић је рођена 31.12.1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник. Живи и ради у Београду. […]