Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају
Аутор: Зоран Туцаковић
Владимир Димитријевић: КИЈУК И ВЕРИГЕ СВЕТА: ЈЕДАН ЧОВЕК И ЈЕДНА КЊИГА
По Кијуку, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивилизације“, „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“
Срђан Поповић: О ФАТАЛИЗМУ КОД СРПСКОГ НАРОДА
Српски национални фатализам има и свој аутентичан лингвистички инвентар, а који се најчешће огледа у окривљењу народа за садашњи духовни, културни и национални пад. Често можемо да чујемо: „Народ се није покајао, народ не ваља, нисмо достојни својих предака, судбина нам је наменила улогу страдалника, када народ буде бољи, промениће се власт итд.“
Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА
Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“
Слободан Владушић: ЧЕРЕЧЕЊЕ НОВАКА ЂОКОВИЋА КАО ЈАВНИ ЧИН
Ђоковић им квари младеж. Не може се рећи да свет не напредује: Сократ је због истог греха морао да попије отров. Ђоковићу су великодушно досудили прогонство. Вишегодишње, наравно
Свети Јован Златоусти: РЕЧ НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ
Шта је дакле чудно што као Син Човечји долазим да се крстим. Јер створење руку својих нисам презрео, нисам се земне природе постидео; остајем што сам био; и што нисам био узео сам на себе, а биће моје остаје непроменљиво
Владимир Умељић: ПИТАЊЕ: 30-40 : 123? ОДГОВОР: Српски скупштинари и резолуција о Јасеновцу
Ако ништа друго, тих 123 „највиших народних представника“ су исписали једно жалосно поглавље историје, од тада наиме могу да бирају шта им више пристоји – Рајсово „највећa незналицa“, „најнечаснији човек“, „штићеник политичара-странчара“ или пак „жариште трулежи и искварености“
Филип Родић: А ШТА СТЕ ВИ?
Америчка амбасада кроз своју кампању „Ви сте свет“ нема истинску потребу да нам укаже на јунаке наше прошлости, које смо ми, такви какви смо, наводно заборавили, него да кривотворећи наше хероје фалсификује и нашу прошлост, у нади да ће тако, орвеловским методом, преузети и нашу будућност
Никола Милошевић: ФИЛОЗОФСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ПОСТМОДЕРНОМ ВРЕМЕНУ
Тако је манипулација постала роба. Скоро као пакло цигарета. Дођете у неко специјализовано предузеће за продају манипулација и кажете: молим једну манипулацију. То, разуме се, кошта, али ако сте богат човек можете да добијете што год хоћете, само поручите
Никола Танасић: СМРТ И БЕСМРТНОСТ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ИЛИ „КАТАБАЗА“ И ЖИВОТ ВЕЧНИ ПРЕ ХРИСТА
Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти
Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ
Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!
Институт „Арчибалд Рајс“: УМЕСТО ИСАИЈО ЛИКУЈ, ЛИКУЈ АНТЕ ПАВЕЛИЋУ
У Божићном тропару, пред рождество Господње, пева се „Исаијо, ликуј!“ Тропар узурпаторове разбојничке „скупштине“ је „ликуј, Анте Павелићу, јер чак ни као лажни представници српског народа који си ти четири године таманио, ми нећемо жигосати твоје геноцидно злодело.“
Зоран Шапоњић: МОСКВА–АРХАНГЕЛСК: СЕЋАЊЕ НА ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ
Бројано данима, до Владивостока је још седам дана и ноћи вожње, до Архангелска дан… Бесмислено је премеравати руске даљине. Овде те даљине имају сасвим другачије значење.
Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ
Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи
Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА
Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање
Владимир Димитријевић: КРУНА СА КРСТОМ ИЛИ ВЛАСТ АНТИХРИСТА
Данас, када, са највећом захвалношћу и свешћу о својој недостојности, примам плакету са његовим именом и презименом од Центра за истраживање православног монархизма, сећам се неустрашивог крстоносца, Небојше Крстољубивога, и молим се Богу за покој његове душе сећајући се свих наших разговора о будућности Србије и света, за коју смо знали да неће бити светла Сунцем правде, него поноћно тамна, ако се не вратимо Богу и себи
Филип Родић: ПУТ КА ЕУ ТОТАЛИТАРИЗМУ
Прича о томе како европски комесари, попут оних комунистичких раније, покушавају да униште европски идентитет и традицију и прилагоде Европљане својим тоталитарним оквирима
МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача