Аутор: Зоран Туцаковић

Владимир Димитријевић: „ПОБЕДА НАД ВИРУСОМ“ И НОВИ „ЈЕСЕЊИ ТАЛАС“

Долази јесен, а онда се, у складу са идеологијом „великог ресета“, може очекивати СЕГА МЕГА ГИГА МУТАНТ ВИРУС из, рецимо, Тунгузије, после чега ће нам „штаблије“ наметати да се, на пример, вакцинишемо пет пута дневно, и то у главу. Или да се вакцинишу бебе

Горан Петровић: ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…

Часлав Копривица: „ОСЈЕЋАЈНОСТ“ БЕЗ РАЗУМА или О НЕОТОТАЛИТАРНИМ ПРИЈЕТЊАМА ИЗ ЗАКОНСКОГ КАНОНИЗОВАЊА „РОДНЕ ИСТИНЕ“ У СРБИЈИ

Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна

Филип Родић: ДОМАЋИ БОСТАН

Тако данас више ни „зелени“ нису лубенице. Њихово унутрашње „црвенило“ замењено је спектром дугиних боја у којој су и црвена и зелена тек једна од боја, а борба за идеје и једног и другог тек мртво слово на папиру

Горан Максимовић: ОПОМИЊУЋА СТУДИЈА СЕЋАЊА (интервју)

Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу

Николај Берђајев: ГЕНЕРАЛНА ЛИНИЈА СОВЈЕТСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ И БОРБЕНИ АТЕИЗАМ (цитат)

Човек може стајати пред Богом и пред тајном бића, тајном егзистенције. Тада он поседује чисту свест, чисту савест, тада му се даје моћ откривања, интуиција, тада постоји право првородно стваралаштво и тада он урања у праизвор

Миро Вуксановић: БЕСЕДА О СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ

Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе

Владимир Басенков: ХРИШЋАНСТВО И ТРАНСХУМАНИЗАМ

Ново створење уопште неће бити особа, зато што неће бити човек, већ у најбољем случају, високотехнолошко биће са моћном вештачком интелигенцијом. Где ће бити изворна личност? Свакако не у нашем свету и без лажних илузија о вечном животу

Владимир Димитријевић: ДУБЉЕ ДНО ДУШИ НО СТРАДАЊУ: КЊИГА „НАСЛЕЂЕ ДОСТОЈЕВСКОГ“ СЕРГЕЈА ФУДЕЉА

Фудељ истиче да се претешки задатак који је себи поставио Достојевски учинио претешким и самом њему; јер је трагао за Христом у човеку у доба када је „високо друштво“ одбацило Исуса Назарећанина

Борис Над: НА КОРАК ОД ВРУЋЕГ РАТА

Да ли је за Америку излаз рат (против Русије, Кине, Ирана итд.)? Америци је потребан снажан и видљив „спољни непријатељ“, како би пажњу пребацила с унутрашњег плана на онај спољни. Али такав рат би вероватно означио крај живота на Земљи. Шта ће се десити кад Запад изгуби игру?

Никола Маловић: ДЕО НАШЕГ КОДА

Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом

ЗЛОЧИН И КАЗНА У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ (полемика)

На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву

Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки” у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал

Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ

Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског