Тада се човек одређује социјалном свакодневицом, свеједно да ли је он конзервативац или револуционар. Тада се човек не пробија до праизвора. Тада се и Божји глас чује само преламљен кроз социјалну стварност.

Related posts:

Николај Берђајев: МОЈА КОНАЧНА ФИЛОСОФИЈА (цитат) Иван Иљин: О ДУХОВНОСТИ ИНСТИНКТА (цитат) Ерих Марија Ремарк: МЛАДОСТ ЦЕЛОГ СВЕТА (цитат) Фјодор Михајлович Достојевски: ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА (ЦИТАТ) Ерих Фром: ОБМАНА О ИНДИВИДУАЛНОСТИ (цитат) Луције Анеј Сенека: ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ – ПИСМО 8. (цитат) Павле Флоренски: РЕЧНИК СИМБОЛА: ТАЧКА Максим Горки: ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ И ФАШИЗАМ (цитат) Милош Црњански: РОМАН О ЛОНДОНУ (цитат) Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат) Протојереј Александар Торик: ФЛАВИЈАН (цитат) Елијас Канети: МАСА ХАЈКЕ (цитат)