Тада се човек одређује социјалном свакодневицом, свеједно да ли је он конзервативац или револуционар. Тада се човек не пробија до праизвора. Тада се и Божји глас чује само преламљен кроз социјалну стварност.
(Visited 191 times, 1 visits today)
Related posts:
Николај Берђајев: МОЈА КОНАЧНА ФИЛОСОФИЈА (цитат)
Иван Иљин: О ДУХОВНОСТИ ИНСТИНКТА (цитат)
Ерих Марија Ремарк: МЛАДОСТ ЦЕЛОГ СВЕТА (цитат)
Фјодор Михајлович Достојевски: ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА (ЦИТАТ)
Ерих Фром: ОБМАНА О ИНДИВИДУАЛНОСТИ (цитат)
Луције Анеј Сенека: ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ – ПИСМО 8. (цитат)
Павле Флоренски: РЕЧНИК СИМБОЛА: ТАЧКА
Максим Горки: ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ И ФАШИЗАМ (цитат)
Милош Црњански: РОМАН О ЛОНДОНУ (цитат)
Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат)
Протојереј Александар Торик: ФЛАВИЈАН (цитат)
Елијас Канети: МАСА ХАЈКЕ (цитат)
